Viteški red zmaja
Red zmaja (Lat: Societatis draconistrarum) je bio osnovan po uzoru na Red Sv. Đorđa (1318. godine) i nije se razlikovao od ostalih viteških redova onog vremena. Tadašnji kralj Ugarske, potonji Car Svetog rimskog carstva, Žigmund ga je osnovao 1408. godine. Prema statutu, čiji najstariji sačuvani prepis datira iz 1707. godine, Red je zahtevao od svojih članova da brane Krst i bore se protiv njegovih neprijatelja, uglavnom Turaka. Članovi reda nazivali su se drakonima. U hrvatskim stručnim tekstovima koristi se i naziv zmajonosci . Prvobitni red je imao 24 člana iz reda plemstva, među kojima su se isticali sledeći velikaši:
Poreklo reda
Tajni viteški red zmaja Sv. Đorđa, osnovao je srpski vitez Miloš Obilić. Na njegovom štitu bilo je predstavljeno Sunce sa dvanest kraka, zbog čega je viteški red, zajedno sa Milošem, činilo dvanest vitezova. Kao znak raspoznavanja vitezovi ovog reda nosili su figuru zmaja na kacigi. Cilj ovog viteškog reda bilo je ubistvo turskog sultana Murata I.
15. juna 1389. god., tokom Boja na Kosovu, Miloš se zaputio prema turskom logoru, pod izgovorom da želi da prebegne Turcima. Zarobljen je i izveden pred turskog sultana. Iskoristivši trenutak nepažnje sultanove pratnje, Miloš je izvadio skriveni bodež i usmrtio sultana Murata. Miloš je, zajedno sa ostalim srpskim zarobljenicima pogubljen po naređenju Muratovog sina Bajazita I.
Jedini od dvanest vitezova reda koji je preživeo Boj na Kosovu, postao je učitelj srpskog princa - despota Stefana Lazarevića. Stefan je bio sin i naslednik srpskog kneza Lazara koji je poginuo u Boju na Kosovu. Mladi princ je bio prvi srpski vitez koji se ugledao na vitešku tradiciju velikih evropskih kraljevina. Kao mađarski vazal i vitez posebnog reda, despot Stefan Lazarević je bio prvi član Viteškog reda zmaja koji je mađarski kralj Sigismund uspostavio 1408. god.
Simbol reda
Red zmaja je svoj simbol usvojio 1408. godine i predstavljao je sliku zmaja čiji rep obmotan oko vrata. Na leđima, od vrata do kraja repa, crveni krst Svetog Đorđa se nalazio na srebrnoj pozadini. Po širenju Reda i drugi simboli su bili u upotrebi, varijacije na temu zmaja i krsta. Na primer, neki pripadnici Reda su prikazivali zmaja koji je svezan krstom koji mu je bio prebačen preko leđa, drugi krst oko koga je obmotan zmaj uz natpis:
Posle smrti Žigmunda 1437. godine, Red zmaja je izgubio na svojoj važnosti, iako se ikonografija zadržala na grbovima nekoliko plemićkih porodica.
Simbol Viteškog reda Zmaja
uklopljen u grb Nemanjića
postao je simbol despota
Stefana Lazarevića
1431. god. Žigmund je doneo odluku da proširi red. Da bi to učinio, pozvao je veliki broj tadašnjih politički uticajnih ličnosti i vojno korisnih vazala da postanu članovi viteškog reda Zmaja. Među značajnim ličnostima kojima je ukazana ova čast bio je i Vlad II Drakul, otac Vlada Cepeša, koji je bio zadužen za odbranu dela granice, tj. prolaza od Transilvanije ka Vlaškoj. (Nadimak „Drakul“ dodeljen mu je kada je postao član viteškog reda zmaja.)
Članovi reda iz osnivačke povelje 1408. godine
Stephanus despoth, dominus Rasciae, item Hermannus comes Cily et Zagoriae, comes Fredericus, filius eiusdem, Nicolaus de gara, regni Hungariae palatinus, Stiborius de Stiboricz alias vaiuoda Transyluanus, Joannes filius Henrici de Thamassy et Jacobus Laczk de Zantho, vaiuodae Transyluani, Joannes de Maroth Machouiensis, Pipo de Ozora Zewreniensis, bani; Nicolaus de Zeech magister tauernicorum regalium, comes Karolus de Corbauia, supremus thesaurarius regius, Symon filius condam Konye bani de Zecheen, janitorum, comes Joannes de Corbauia, dapiferorum, Joannes filius Georgii de Alsaan pincernarum, Petrus Cheh de Lewa aganzonum regalium magistri, Nicolaus de Chak, alias vaiuoda Transyluanus, Paulus Byssenus, alter Paulus de Peth, pridem Dalmatiae, Croatiae et totius Sclauoniae regnorum bani, Michael, filius Salamonis de Nadasd comes siculorum regalium, Petrus de Peren, alias siculorum nunc vero maramorossensis comes, Emericus de eadem Pern secretarius cancellarius regius et Joannes filius condam domini Nicolai de Gara palatini.
Rast reda
Uvođenje novih članova u red Zmaja dovelo je do stvaranja različitih klasa unutar samog reda. Svaka klasa imala je malu varijaciju u simbolu reda, iako je figura zmaja još uvek bila dominantna. Najčešće promene obuhvatale su upotrebu natpisa kao što su "O quam misericors est Deus" ("Oh, kako je Bog milostiv") i "Iustus et paciens" ("Pravedno i miroljubivo"). Viteški red Zmaja je imao veoma snažan uticaj sve do Žigmundove smrti 1437. god. Međutim, bez snažnog zaštitnika, red je ubrzo izgubio na značaju i prestižu.
Moderno doba
Iako je simbol reda prisvojen od strane mnogobrojnih plemićkih porodica u Evropi, do danas je očuvano malo istorijskih artefakata reda. Kopija povelje o osnivanju reda iz 1707. godine, koja se čuva u univerzitetu u Bukureštu, predstavlja najstariji sačuvani istorijski artefakt reda.
Simbol reda u obliku medaljona
Danas "Imperijalni i kraljevski sud i red zmaja" predstavlja nedavno nezvanično obnovljeni red Zmaja. Iako se ne smatra viteškim redom, stekao je veliki broj sledbenika. Jedan od njegovih najistaknutijih članova je Majkl Stjuart od Olbanija, poznatiji pod titulom „Princ Majkl od Olbanija“, koju je sam sebi nadenuo. Olbani tvrdi da je direktan potomak Čarlsa Edvarda Stjuarta, poslednjeg predstavnika kraljevske kuće Stjuarta.
Izvor:wikipedija
- Žigmund Luksemburški, kralj Ugarske i Car Svetog rimskog carstva (posle 1410. godine)
- Stefan Lazarević, despot Srbije
- Alfonso V, kralj Napulja
- Vladislav, kralj Poljske
- Austrijski vojvoda Ernest
- Kristofer III, vojvoda Bavarije i kralj Danske
- Tomas Maubrej, vojvoda od Norfolka (posle 1439.)
- Vlad Cepeš, vojvoda Vlaške (posle 1431. godine)
- Filip Mađarin odnosno Pipo od Ozore, italijanski plemić i mađarski velikaš
Poreklo reda
Tajni viteški red zmaja Sv. Đorđa, osnovao je srpski vitez Miloš Obilić. Na njegovom štitu bilo je predstavljeno Sunce sa dvanest kraka, zbog čega je viteški red, zajedno sa Milošem, činilo dvanest vitezova. Kao znak raspoznavanja vitezovi ovog reda nosili su figuru zmaja na kacigi. Cilj ovog viteškog reda bilo je ubistvo turskog sultana Murata I.
15. juna 1389. god., tokom Boja na Kosovu, Miloš se zaputio prema turskom logoru, pod izgovorom da želi da prebegne Turcima. Zarobljen je i izveden pred turskog sultana. Iskoristivši trenutak nepažnje sultanove pratnje, Miloš je izvadio skriveni bodež i usmrtio sultana Murata. Miloš je, zajedno sa ostalim srpskim zarobljenicima pogubljen po naređenju Muratovog sina Bajazita I.
Jedini od dvanest vitezova reda koji je preživeo Boj na Kosovu, postao je učitelj srpskog princa - despota Stefana Lazarevića. Stefan je bio sin i naslednik srpskog kneza Lazara koji je poginuo u Boju na Kosovu. Mladi princ je bio prvi srpski vitez koji se ugledao na vitešku tradiciju velikih evropskih kraljevina. Kao mađarski vazal i vitez posebnog reda, despot Stefan Lazarević je bio prvi član Viteškog reda zmaja koji je mađarski kralj Sigismund uspostavio 1408. god.
Simbol reda
«O quam misericors est Deus»
«Justus et paciens»
(Oh, kako je Bog milostiv,
Pravedan i milosrdan»)
Drugi amblemi koje je red imao su bili ogrlica i pečat, svaki uz prigodnu varijaciju motiva zmaja.«Justus et paciens»
(Oh, kako je Bog milostiv,
Pravedan i milosrdan»)
Posle smrti Žigmunda 1437. godine, Red zmaja je izgubio na svojoj važnosti, iako se ikonografija zadržala na grbovima nekoliko plemićkih porodica.
Simbol Viteškog reda Zmaja
uklopljen u grb Nemanjića
postao je simbol despota
Stefana Lazarevića
1431. god. Žigmund je doneo odluku da proširi red. Da bi to učinio, pozvao je veliki broj tadašnjih politički uticajnih ličnosti i vojno korisnih vazala da postanu članovi viteškog reda Zmaja. Među značajnim ličnostima kojima je ukazana ova čast bio je i Vlad II Drakul, otac Vlada Cepeša, koji je bio zadužen za odbranu dela granice, tj. prolaza od Transilvanije ka Vlaškoj. (Nadimak „Drakul“ dodeljen mu je kada je postao član viteškog reda zmaja.)
Članovi reda iz osnivačke povelje 1408. godine
Stephanus despoth, dominus Rasciae, item Hermannus comes Cily et Zagoriae, comes Fredericus, filius eiusdem, Nicolaus de gara, regni Hungariae palatinus, Stiborius de Stiboricz alias vaiuoda Transyluanus, Joannes filius Henrici de Thamassy et Jacobus Laczk de Zantho, vaiuodae Transyluani, Joannes de Maroth Machouiensis, Pipo de Ozora Zewreniensis, bani; Nicolaus de Zeech magister tauernicorum regalium, comes Karolus de Corbauia, supremus thesaurarius regius, Symon filius condam Konye bani de Zecheen, janitorum, comes Joannes de Corbauia, dapiferorum, Joannes filius Georgii de Alsaan pincernarum, Petrus Cheh de Lewa aganzonum regalium magistri, Nicolaus de Chak, alias vaiuoda Transyluanus, Paulus Byssenus, alter Paulus de Peth, pridem Dalmatiae, Croatiae et totius Sclauoniae regnorum bani, Michael, filius Salamonis de Nadasd comes siculorum regalium, Petrus de Peren, alias siculorum nunc vero maramorossensis comes, Emericus de eadem Pern secretarius cancellarius regius et Joannes filius condam domini Nicolai de Gara palatini.
Rast reda
Uvođenje novih članova u red Zmaja dovelo je do stvaranja različitih klasa unutar samog reda. Svaka klasa imala je malu varijaciju u simbolu reda, iako je figura zmaja još uvek bila dominantna. Najčešće promene obuhvatale su upotrebu natpisa kao što su "O quam misericors est Deus" ("Oh, kako je Bog milostiv") i "Iustus et paciens" ("Pravedno i miroljubivo"). Viteški red Zmaja je imao veoma snažan uticaj sve do Žigmundove smrti 1437. god. Međutim, bez snažnog zaštitnika, red je ubrzo izgubio na značaju i prestižu.
Moderno doba
Iako je simbol reda prisvojen od strane mnogobrojnih plemićkih porodica u Evropi, do danas je očuvano malo istorijskih artefakata reda. Kopija povelje o osnivanju reda iz 1707. godine, koja se čuva u univerzitetu u Bukureštu, predstavlja najstariji sačuvani istorijski artefakt reda.
Simbol reda u obliku medaljona
Danas "Imperijalni i kraljevski sud i red zmaja" predstavlja nedavno nezvanično obnovljeni red Zmaja. Iako se ne smatra viteškim redom, stekao je veliki broj sledbenika. Jedan od njegovih najistaknutijih članova je Majkl Stjuart od Olbanija, poznatiji pod titulom „Princ Majkl od Olbanija“, koju je sam sebi nadenuo. Olbani tvrdi da je direktan potomak Čarlsa Edvarda Stjuarta, poslednjeg predstavnika kraljevske kuće Stjuarta.
Izvor:wikipedija
Poslednja izmena:
