Član
- Učlanjen(a)
- 03.07.2010
- Poruka
- 255
VIŠE OD 1.100 STRANACA NA PRIVREMENOM RADU KOD NAS
Kinezi i Rusi najviše traže posao u Srbiji
B. Stamenković | 19. 07. 2010.
U Srbiji je na privremenom radu trenutno 1.191 strani državljanin, od čeka su većina muškarci. Najviše je Kineza, Rusa, Makedonaca i Rumuna, koji se najčešće zapošljavaju na poslovima kuvara, pekara, ali i menadžera. Nezavisno od potrebe za poslom, po raznim osnovama boravi 16.596 stranaca sa odobrenim privremenim boravkom.
Kako navode u Ministarstvu unutrašnjih poslova, od 16.596 stranih državljana koji trenutno borave u Srbiji, njih 1.973 je tokom tekuće godine prvi put podnelo zahtev za odobrenje privremenog boravka.
Strancu koji namerava da boravi u Srbiji duže od 90 dana, dodaju u MUP-u, može da se odobri privremeni boravak ako uz zahtev priloži važeću putnu ispravu, prijavu stana, popunjene formulare, kao i dokaz o uplaćenoj taksi, taksi na boravak i naknadi za nalepnicu. Takođe, potrebni su i dokazi da ima dovoljno sredstava za izdržavanje, da je zdravstveno osiguran i o opravdanosti zahteva za odobrenje privremenog boravka.
Procedura odobravanja privremenog boravka traje do mesec dana i mora da bude okončana u roku u kom stranac ima pravo boravka bez vize ili po osnovu vize. Zahtev za produženje privremenog boravka strani državljanin podnosi nadležnom organu najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja privremenog boravka.
U MUP-u ističu da se, iako je prošlog meseca stupila na snagu odluka o zemljama čiji državljani mogu da ulaze u Srbiju sa važećom ličnom kartom, ona se ne odnosi na strance koji u zemlju dolaze bez namere da u Srbiji podnesu zahtev za odobrenje privremenog boravka.
Kada je zapošljavanje državljana sa stranim pasošem u Srbiji u pitanju, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da je u periodu od 1. januara do 30. juna 2010. ova služba izdala 1.191 rešenje poslodavcima o zasnivanju radnog odnosa sa stranim državljanima koji imaju odobrenje za privremeni boravak u našoj državi. Od tog broja 313 rešenja je izdato ženama. Najviše dozvola izdato je državljanima Kine, Ruske Federacije, Makedonije i Rumunije.
NSZ je u ovoj godini izdala i 27 rešenja o zasnivanju radnog odnosa strancima koji imaju odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji. U 2009. godini izdato je 2.459 navedenih dozvola, od čega najviše za kineske državljane - 325, zatim za makedonske - 254, ruske - 215 i 213 bosanskim državljanima.
Zanimljivo je, međutim, da stranci pored posla traže i azil, pa je tako u prvih šest meseci 2010. godine u Srbiji azil zatražilo 189 građana sa stranim pasošem.
- Skoro 90 odsto tražilaca azila potiče iz Avganistana, dok ostatak potiče iz Palestine i ostalih zemalja Bliskog i Srednjeg istoka (Irak, Iran, Pakistan), uz zanemarljiv broj tražilaca azila iz evropskih država - objašnjavaju u MUP-u.
Od pekara do rukovodilaca
Kako ističu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, multinacionalne kompanije, banke i predstavništva stranih kompanija strance angažuju na rukovodećim mestima. Novoosnovana mala i srednja preduzeća, trgovački i ugostiteljski objekti najčešće ih zapošljavaju na poslovima sa srednjom stručnom spremom, a određeni broj lica angažovan je na zanatskim poslovima kao što su pekare i poslastičarnice.
Kinezi i Rusi najviše traže posao u Srbiji
B. Stamenković | 19. 07. 2010.
U Srbiji je na privremenom radu trenutno 1.191 strani državljanin, od čeka su većina muškarci. Najviše je Kineza, Rusa, Makedonaca i Rumuna, koji se najčešće zapošljavaju na poslovima kuvara, pekara, ali i menadžera. Nezavisno od potrebe za poslom, po raznim osnovama boravi 16.596 stranaca sa odobrenim privremenim boravkom.
Kako navode u Ministarstvu unutrašnjih poslova, od 16.596 stranih državljana koji trenutno borave u Srbiji, njih 1.973 je tokom tekuće godine prvi put podnelo zahtev za odobrenje privremenog boravka.
Strancu koji namerava da boravi u Srbiji duže od 90 dana, dodaju u MUP-u, može da se odobri privremeni boravak ako uz zahtev priloži važeću putnu ispravu, prijavu stana, popunjene formulare, kao i dokaz o uplaćenoj taksi, taksi na boravak i naknadi za nalepnicu. Takođe, potrebni su i dokazi da ima dovoljno sredstava za izdržavanje, da je zdravstveno osiguran i o opravdanosti zahteva za odobrenje privremenog boravka.
Procedura odobravanja privremenog boravka traje do mesec dana i mora da bude okončana u roku u kom stranac ima pravo boravka bez vize ili po osnovu vize. Zahtev za produženje privremenog boravka strani državljanin podnosi nadležnom organu najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja privremenog boravka.
U MUP-u ističu da se, iako je prošlog meseca stupila na snagu odluka o zemljama čiji državljani mogu da ulaze u Srbiju sa važećom ličnom kartom, ona se ne odnosi na strance koji u zemlju dolaze bez namere da u Srbiji podnesu zahtev za odobrenje privremenog boravka.
Kada je zapošljavanje državljana sa stranim pasošem u Srbiji u pitanju, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da je u periodu od 1. januara do 30. juna 2010. ova služba izdala 1.191 rešenje poslodavcima o zasnivanju radnog odnosa sa stranim državljanima koji imaju odobrenje za privremeni boravak u našoj državi. Od tog broja 313 rešenja je izdato ženama. Najviše dozvola izdato je državljanima Kine, Ruske Federacije, Makedonije i Rumunije.
NSZ je u ovoj godini izdala i 27 rešenja o zasnivanju radnog odnosa strancima koji imaju odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji. U 2009. godini izdato je 2.459 navedenih dozvola, od čega najviše za kineske državljane - 325, zatim za makedonske - 254, ruske - 215 i 213 bosanskim državljanima.
Zanimljivo je, međutim, da stranci pored posla traže i azil, pa je tako u prvih šest meseci 2010. godine u Srbiji azil zatražilo 189 građana sa stranim pasošem.
- Skoro 90 odsto tražilaca azila potiče iz Avganistana, dok ostatak potiče iz Palestine i ostalih zemalja Bliskog i Srednjeg istoka (Irak, Iran, Pakistan), uz zanemarljiv broj tražilaca azila iz evropskih država - objašnjavaju u MUP-u.
Od pekara do rukovodilaca
Kako ističu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, multinacionalne kompanije, banke i predstavništva stranih kompanija strance angažuju na rukovodećim mestima. Novoosnovana mala i srednja preduzeća, trgovački i ugostiteljski objekti najčešće ih zapošljavaju na poslovima sa srednjom stručnom spremom, a određeni broj lica angažovan je na zanatskim poslovima kao što su pekare i poslastičarnice.