Član
- Učlanjen(a)
- 28.06.2010
- Poruka
- 1.095
Vinston Leonard Spenser Čerčil rodio se u Oksfordu 30.novembra 1874.godine, za vreme bala, odnosno igranke. Svi su mislili da je rođen kao nedonošče. On je bio najstariji sin lorda Randolfa Henrija Spensera Čerčila (koji je kasnije duševno oboleo i umro od sifilisa). Vinstonova majka bila je Dženet Džejkobson Džerom, Njujorčanka, kćerka izdavača i vlasnika "Njujork tajmsa" (čoveka koji je, između ostalog bio tvorac čuvenog koktela "Menheten"). Randolf je upoznao Dženet na jedrenju i ona je ubrzo ostala u drugom stanju. Gospodin Džerom, Dženin otac, ponudio je budućem zetu veliku svotu novca da bi oženio njegovu ćerku. Zbilo se to 15.aprila 1874.godine u ambasadi Velike Britanije u Parizu. Venčanje je bilo skromno i obavljeno na brzinu.
Budući slavni političar u školi nije bio dobar đak: smatrali su da je priglup. Dva puta bezuspešno je polagao ispit za Kraljevsku vojnu akademiju. Primili su ga tek iz trećeg pokušaja. Inače, kao dete je vrskao odnosno tepao. Zbog toga su mu se smejali...Godine 1880. mali Vinston je dobio brata Džeka. Ali, moguće je da Randolf Čerčil nije bio njegov pravi otac...
U mladosti Vinston je bio riđokos i jedno vreme je nosio brkove. Nije mogao da se pohvali atletskom građom: bio je gotovo bez vrata. Zanimljivo je da je uvek nosio svetloružičast donji veš od čiste svile koji se posebno šio po njegovim namerama. Uopšte, voleo je da se udešava. Kada je napunio osamdeset godina, slikar Grejam Saterlend poklonio mu je portret. Ali, kad je Čerčilova supruga videla tu sliku, bila je veoma ljutita i uništila je. Očigledno je smatrala uvredljivom.
Vinston Čerčil borio se u Sudanu, i stekao zvanje poručnika, a zatim i pukovnika. Bio je izveštač tokom ratova u Južnoj Africi (1899-1902): potom admiral, komadant Britanske mornarice (1911), ministar finansija (1924-1929)...Dužnost premijera Britanije obavljao je u dva mandata. od 1940. do 1945. godine i od 1951. do 1955. godine.
Zvali su ga Vini; bio je britanska uzdanica i vođa tokom Drugog svetskog rata. Dobio je najviša vojna priznanja, ali i Nobelovu nagradu za književnost 1950.godine za dela iz oblasti istorije. Najpoznatija među njima je Istorija naroda engleskog govornog područja.
Budući da je reč o ličnosti iz novije istorije poznate su mnoge zanimljive činjenice iz Čerčilovog života. Na primer, Vinston Čerčil obožavao je da pije viski sa sodom, ali i belo vino. Činjenica da bi preterao u tom uživanju ponekad-čak i u prilikama kada stroga državnička pravila ponašanja nisu to dozvoljavala- nije ga naročito uznemiravala. Kada se prilikom jedne zvanične večere napio, jedna dama oštro mu je to stavila do znanja. On je odgovorio već poznatom rečenicom:
"Ja sam pijan, a vi ste ružni. Ali, ja ću sutra ujutru biti trezan!"
Tompusi, odnosno cigare, bile su Čerčilov zaštitni znak. Najviše je voleo da puši cigare marke " Romeo i Julija", i to desetak dnevno. Pozdrav sa dva podignuta prsta u znak pobede ( victoria- pobeda na latinskom) bilo je takođe nešto po čemu su ga prepoznavali u javnosti. Čerčil je voleo lepa kola: imao je automobil marke "dajmler". Samo jednom je sišao do podzemne železnice, a u gradski autobus, nikada nije kročio. Njegova supruga Klementina često je govorila:
"On pojma nema kakav je život običnih ljudi!"
Kada je jednom prilikom bio u sirotinjskoj četvrti u radničkom gradu Mančesteru 1905.godine, ozlojeđeni Vinston je zavapio: "Živeti u ovakvoj ulici, ne videti nikada ništa lepo, nikada ne pojesti ništa ukusno - znači ne reći nikada ništa pametno!"
Godine 1908. Vini se oženio Klementinom Hocijer, kćerkom poručnika. Imali su petoro dece: Dajanu, Randolfa, Saru, Marigold i Meri. Svoju suprugu Vinston je zvao Kat, a ona njega Pag. Decu su isključivo zvali nadimcima: Papi-Kitn, Čam-Boli, Bambl-Bi, Dakadili...
Strast Vinstona Čerčila bilo je slikanje. Očekivao je od drugih da se dive njegovim likovnim radovima. Ponekad je voleo da se kocka, da igra polo, a i dobro je gađao iz puške. Imao je ergelu konja, sakupljao je leptire i gajio više od pedeset sorti ruža. Tvrdio je da je film Gospođa Hamilton, Aleksandra Korde, sa Vivijen Li i Lorensom Olivijeom, gledao sedamnaest puta! Najviše je voleo britanske pisce - Kiplinga, Stivensona, Moma i sestre Bronte.
Vinston Čerčil nije bio posebno religiozan. Zvanično, pripadao je Anglikanskoj crkvi. Kada je reč o politici, bio je konzervativac (1900), zatim liberal ( 1910), potom opet konzervativac...U određenom trenutku hvalio je italijanskog fašističkog diktatora Benita Musolinija jer je pokazao svetu kako se vlada. Kada je 1940. godine izabran za premijera, Čerčil je neočekivano i neuobičajeno za jednog političara obećao sunarodnicima "krv, suze, muku i znoj." Često se svađao sa političkim neistomišljenicima. Jednom mu je ledi Nensi Astor, inače poznata kao borac za ženska prava, očigledno ljutita kazala: " Da ste kojim slučajem moj muž, sipala bih vam prvom prilikom otrov u kafu!" On je odgovorio : " Da ste kojim slučajem moja žena, ja bih tu kafu bez razmišljanja popio!"
Iako njegovi poklonici nisu verovatno mogli ni da zamisle, Vinston Čerčil patio je od depresije, pravih napada potištenosti koji su umeli da potraju dugo. Imao je četrdeset osam godina kada mu je izvađeno slepo crevo. Prvi moždani udar imao je 1949. godine, a drugi- 1953.godine. Cela leva strana tela bila mu je nepokretna.
Čerčilov kućni ljubimac bio je veliki zeleni papagaj Tobi. Imao je dve crne mačke, a i nekoliko drugih...Pudlice Rufusa I i Rufusa II niko drugi osim Vinstona nije smeo da hrani.
Kada bi odlučio nešto da napiše, uposlio bi veći broj pomagača. Pisao je o istorijskim temama, ali i prozu, pa čak i scenario za film koji mu je naručio lično reditelj Aleksandar Korda. Za taj scenario (Vladavina Džordža V) primio je honorar od deset hiljada funti. Tokom Prvog svetskog rata svetu je prikazao prvi oružani putnički automobil. Bila je to zaista ratna mašina, ali u otmenom engleskom stilu -rols-rojs, sa puškomitraljezom i opremom od tri tone.
Vinston Čerčil bio je poznat kao dobar i domišljat govornik. Međutim, često je govorio da bi svi radije da ga vide kako visi, nego da ga slušaju. Posle moždanog udara koji je doživeo 10.januara 1965.godine u svom prebivalištu u Londonu ( Hajd park gejt broj 28), Čerčil je umro u nedlju, 24.januara u devedesetoj godini. Na isti taj dan umro je i Čerčilov otac, sedamdeset godina ranije.
IZVOR: Politikin zabavnik
Budući slavni političar u školi nije bio dobar đak: smatrali su da je priglup. Dva puta bezuspešno je polagao ispit za Kraljevsku vojnu akademiju. Primili su ga tek iz trećeg pokušaja. Inače, kao dete je vrskao odnosno tepao. Zbog toga su mu se smejali...Godine 1880. mali Vinston je dobio brata Džeka. Ali, moguće je da Randolf Čerčil nije bio njegov pravi otac...
U mladosti Vinston je bio riđokos i jedno vreme je nosio brkove. Nije mogao da se pohvali atletskom građom: bio je gotovo bez vrata. Zanimljivo je da je uvek nosio svetloružičast donji veš od čiste svile koji se posebno šio po njegovim namerama. Uopšte, voleo je da se udešava. Kada je napunio osamdeset godina, slikar Grejam Saterlend poklonio mu je portret. Ali, kad je Čerčilova supruga videla tu sliku, bila je veoma ljutita i uništila je. Očigledno je smatrala uvredljivom.
Vinston Čerčil borio se u Sudanu, i stekao zvanje poručnika, a zatim i pukovnika. Bio je izveštač tokom ratova u Južnoj Africi (1899-1902): potom admiral, komadant Britanske mornarice (1911), ministar finansija (1924-1929)...Dužnost premijera Britanije obavljao je u dva mandata. od 1940. do 1945. godine i od 1951. do 1955. godine.
Zvali su ga Vini; bio je britanska uzdanica i vođa tokom Drugog svetskog rata. Dobio je najviša vojna priznanja, ali i Nobelovu nagradu za književnost 1950.godine za dela iz oblasti istorije. Najpoznatija među njima je Istorija naroda engleskog govornog područja.
Budući da je reč o ličnosti iz novije istorije poznate su mnoge zanimljive činjenice iz Čerčilovog života. Na primer, Vinston Čerčil obožavao je da pije viski sa sodom, ali i belo vino. Činjenica da bi preterao u tom uživanju ponekad-čak i u prilikama kada stroga državnička pravila ponašanja nisu to dozvoljavala- nije ga naročito uznemiravala. Kada se prilikom jedne zvanične večere napio, jedna dama oštro mu je to stavila do znanja. On je odgovorio već poznatom rečenicom:
"Ja sam pijan, a vi ste ružni. Ali, ja ću sutra ujutru biti trezan!"
Tompusi, odnosno cigare, bile su Čerčilov zaštitni znak. Najviše je voleo da puši cigare marke " Romeo i Julija", i to desetak dnevno. Pozdrav sa dva podignuta prsta u znak pobede ( victoria- pobeda na latinskom) bilo je takođe nešto po čemu su ga prepoznavali u javnosti. Čerčil je voleo lepa kola: imao je automobil marke "dajmler". Samo jednom je sišao do podzemne železnice, a u gradski autobus, nikada nije kročio. Njegova supruga Klementina često je govorila:
"On pojma nema kakav je život običnih ljudi!"
Kada je jednom prilikom bio u sirotinjskoj četvrti u radničkom gradu Mančesteru 1905.godine, ozlojeđeni Vinston je zavapio: "Živeti u ovakvoj ulici, ne videti nikada ništa lepo, nikada ne pojesti ništa ukusno - znači ne reći nikada ništa pametno!"
Godine 1908. Vini se oženio Klementinom Hocijer, kćerkom poručnika. Imali su petoro dece: Dajanu, Randolfa, Saru, Marigold i Meri. Svoju suprugu Vinston je zvao Kat, a ona njega Pag. Decu su isključivo zvali nadimcima: Papi-Kitn, Čam-Boli, Bambl-Bi, Dakadili...
Strast Vinstona Čerčila bilo je slikanje. Očekivao je od drugih da se dive njegovim likovnim radovima. Ponekad je voleo da se kocka, da igra polo, a i dobro je gađao iz puške. Imao je ergelu konja, sakupljao je leptire i gajio više od pedeset sorti ruža. Tvrdio je da je film Gospođa Hamilton, Aleksandra Korde, sa Vivijen Li i Lorensom Olivijeom, gledao sedamnaest puta! Najviše je voleo britanske pisce - Kiplinga, Stivensona, Moma i sestre Bronte.
Vinston Čerčil nije bio posebno religiozan. Zvanično, pripadao je Anglikanskoj crkvi. Kada je reč o politici, bio je konzervativac (1900), zatim liberal ( 1910), potom opet konzervativac...U određenom trenutku hvalio je italijanskog fašističkog diktatora Benita Musolinija jer je pokazao svetu kako se vlada. Kada je 1940. godine izabran za premijera, Čerčil je neočekivano i neuobičajeno za jednog političara obećao sunarodnicima "krv, suze, muku i znoj." Često se svađao sa političkim neistomišljenicima. Jednom mu je ledi Nensi Astor, inače poznata kao borac za ženska prava, očigledno ljutita kazala: " Da ste kojim slučajem moj muž, sipala bih vam prvom prilikom otrov u kafu!" On je odgovorio : " Da ste kojim slučajem moja žena, ja bih tu kafu bez razmišljanja popio!"
Iako njegovi poklonici nisu verovatno mogli ni da zamisle, Vinston Čerčil patio je od depresije, pravih napada potištenosti koji su umeli da potraju dugo. Imao je četrdeset osam godina kada mu je izvađeno slepo crevo. Prvi moždani udar imao je 1949. godine, a drugi- 1953.godine. Cela leva strana tela bila mu je nepokretna.
Čerčilov kućni ljubimac bio je veliki zeleni papagaj Tobi. Imao je dve crne mačke, a i nekoliko drugih...Pudlice Rufusa I i Rufusa II niko drugi osim Vinstona nije smeo da hrani.
Kada bi odlučio nešto da napiše, uposlio bi veći broj pomagača. Pisao je o istorijskim temama, ali i prozu, pa čak i scenario za film koji mu je naručio lično reditelj Aleksandar Korda. Za taj scenario (Vladavina Džordža V) primio je honorar od deset hiljada funti. Tokom Prvog svetskog rata svetu je prikazao prvi oružani putnički automobil. Bila je to zaista ratna mašina, ali u otmenom engleskom stilu -rols-rojs, sa puškomitraljezom i opremom od tri tone.
Vinston Čerčil bio je poznat kao dobar i domišljat govornik. Međutim, često je govorio da bi svi radije da ga vide kako visi, nego da ga slušaju. Posle moždanog udara koji je doživeo 10.januara 1965.godine u svom prebivalištu u Londonu ( Hajd park gejt broj 28), Čerčil je umro u nedlju, 24.januara u devedesetoj godini. Na isti taj dan umro je i Čerčilov otac, sedamdeset godina ranije.
IZVOR: Politikin zabavnik
