Vinston Čerčil

Član
Učlanjen(a)
28.06.2010
Poruka
1.095
Vinston Leonard Spenser Čerčil rodio se u Oksfordu 30.novembra 1874.godine, za vreme bala, odnosno igranke. Svi su mislili da je rođen kao nedonošče. On je bio najstariji sin lorda Randolfa Henrija Spensera Čerčila (koji je kasnije duševno oboleo i umro od sifilisa). Vinstonova majka bila je Dženet Džejkobson Džerom, Njujorčanka, kćerka izdavača i vlasnika "Njujork tajmsa" (čoveka koji je, između ostalog bio tvorac čuvenog koktela "Menheten"). Randolf je upoznao Dženet na jedrenju i ona je ubrzo ostala u drugom stanju. Gospodin Džerom, Dženin otac, ponudio je budućem zetu veliku svotu novca da bi oženio njegovu ćerku. Zbilo se to 15.aprila 1874.godine u ambasadi Velike Britanije u Parizu. Venčanje je bilo skromno i obavljeno na brzinu.

Budući slavni političar u školi nije bio dobar đak: smatrali su da je priglup. Dva puta bezuspešno je polagao ispit za Kraljevsku vojnu akademiju. Primili su ga tek iz trećeg pokušaja. Inače, kao dete je vrskao odnosno tepao. Zbog toga su mu se smejali...Godine 1880. mali Vinston je dobio brata Džeka. Ali, moguće je da Randolf Čerčil nije bio njegov pravi otac...

U mladosti Vinston je bio riđokos i jedno vreme je nosio brkove. Nije mogao da se pohvali atletskom građom: bio je gotovo bez vrata. Zanimljivo je da je uvek nosio svetloružičast donji veš od čiste svile koji se posebno šio po njegovim namerama. Uopšte, voleo je da se udešava. Kada je napunio osamdeset godina, slikar Grejam Saterlend poklonio mu je portret. Ali, kad je Čerčilova supruga videla tu sliku, bila je veoma ljutita i uništila je. Očigledno je smatrala uvredljivom.

Vinston Čerčil borio se u Sudanu, i stekao zvanje poručnika, a zatim i pukovnika. Bio je izveštač tokom ratova u Južnoj Africi (1899-1902): potom admiral, komadant Britanske mornarice (1911), ministar finansija (1924-1929)...Dužnost premijera Britanije obavljao je u dva mandata. od 1940. do 1945. godine i od 1951. do 1955. godine.

Zvali su ga Vini; bio je britanska uzdanica i vođa tokom Drugog svetskog rata. Dobio je najviša vojna priznanja, ali i Nobelovu nagradu za književnost 1950.godine za dela iz oblasti istorije. Najpoznatija među njima je Istorija naroda engleskog govornog područja.

Budući da je reč o ličnosti iz novije istorije poznate su mnoge zanimljive činjenice iz Čerčilovog života. Na primer, Vinston Čerčil obožavao je da pije viski sa sodom, ali i belo vino. Činjenica da bi preterao u tom uživanju ponekad-čak i u prilikama kada stroga državnička pravila ponašanja nisu to dozvoljavala- nije ga naročito uznemiravala. Kada se prilikom jedne zvanične večere napio, jedna dama oštro mu je to stavila do znanja. On je odgovorio već poznatom rečenicom:

"Ja sam pijan, a vi ste ružni. Ali, ja ću sutra ujutru biti trezan!"

Tompusi, odnosno cigare, bile su Čerčilov zaštitni znak. Najviše je voleo da puši cigare marke " Romeo i Julija", i to desetak dnevno. Pozdrav sa dva podignuta prsta u znak pobede ( victoria- pobeda na latinskom) bilo je takođe nešto po čemu su ga prepoznavali u javnosti. Čerčil je voleo lepa kola: imao je automobil marke "dajmler". Samo jednom je sišao do podzemne železnice, a u gradski autobus, nikada nije kročio. Njegova supruga Klementina često je govorila:

"On pojma nema kakav je život običnih ljudi!"

Kada je jednom prilikom bio u sirotinjskoj četvrti u radničkom gradu Mančesteru 1905.godine, ozlojeđeni Vinston je zavapio: "Živeti u ovakvoj ulici, ne videti nikada ništa lepo, nikada ne pojesti ništa ukusno - znači ne reći nikada ništa pametno!"

Godine 1908. Vini se oženio Klementinom Hocijer, kćerkom poručnika. Imali su petoro dece: Dajanu, Randolfa, Saru, Marigold i Meri. Svoju suprugu Vinston je zvao Kat, a ona njega Pag. Decu su isključivo zvali nadimcima: Papi-Kitn, Čam-Boli, Bambl-Bi, Dakadili...

Strast Vinstona Čerčila bilo je slikanje. Očekivao je od drugih da se dive njegovim likovnim radovima. Ponekad je voleo da se kocka, da igra polo, a i dobro je gađao iz puške. Imao je ergelu konja, sakupljao je leptire i gajio više od pedeset sorti ruža. Tvrdio je da je film Gospođa Hamilton, Aleksandra Korde, sa Vivijen Li i Lorensom Olivijeom, gledao sedamnaest puta! Najviše je voleo britanske pisce - Kiplinga, Stivensona, Moma i sestre Bronte.

Vinston Čerčil nije bio posebno religiozan. Zvanično, pripadao je Anglikanskoj crkvi. Kada je reč o politici, bio je konzervativac (1900), zatim liberal ( 1910), potom opet konzervativac...U određenom trenutku hvalio je italijanskog fašističkog diktatora Benita Musolinija jer je pokazao svetu kako se vlada. Kada je 1940. godine izabran za premijera, Čerčil je neočekivano i neuobičajeno za jednog političara obećao sunarodnicima "krv, suze, muku i znoj." Često se svađao sa političkim neistomišljenicima. Jednom mu je ledi Nensi Astor, inače poznata kao borac za ženska prava, očigledno ljutita kazala: " Da ste kojim slučajem moj muž, sipala bih vam prvom prilikom otrov u kafu!" On je odgovorio : " Da ste kojim slučajem moja žena, ja bih tu kafu bez razmišljanja popio!"

Iako njegovi poklonici nisu verovatno mogli ni da zamisle, Vinston Čerčil patio je od depresije, pravih napada potištenosti koji su umeli da potraju dugo. Imao je četrdeset osam godina kada mu je izvađeno slepo crevo. Prvi moždani udar imao je 1949. godine, a drugi- 1953.godine. Cela leva strana tela bila mu je nepokretna.

Čerčilov kućni ljubimac bio je veliki zeleni papagaj Tobi. Imao je dve crne mačke, a i nekoliko drugih...Pudlice Rufusa I i Rufusa II niko drugi osim Vinstona nije smeo da hrani.

Kada bi odlučio nešto da napiše, uposlio bi veći broj pomagača. Pisao je o istorijskim temama, ali i prozu, pa čak i scenario za film koji mu je naručio lično reditelj Aleksandar Korda. Za taj scenario (Vladavina Džordža V) primio je honorar od deset hiljada funti. Tokom Prvog svetskog rata svetu je prikazao prvi oružani putnički automobil. Bila je to zaista ratna mašina, ali u otmenom engleskom stilu -rols-rojs, sa puškomitraljezom i opremom od tri tone.

Vinston Čerčil bio je poznat kao dobar i domišljat govornik. Međutim, često je govorio da bi svi radije da ga vide kako visi, nego da ga slušaju. Posle moždanog udara koji je doživeo 10.januara 1965.godine u svom prebivalištu u Londonu ( Hajd park gejt broj 28), Čerčil je umro u nedlju, 24.januara u devedesetoj godini. Na isti taj dan umro je i Čerčilov otac, sedamdeset godina ranije.

IZVOR: Politikin zabavnik
 
Član
Učlanjen(a)
28.06.2010
Poruka
1.095
Kako da ne...bio je on opasan "igrač", ali i jako zanimljiv sa nekim svojim izjavama.
 
Član
Učlanjen(a)
28.06.2010
Poruka
1.095
U javnosti bile su poznate duhovite prepirke između britanskog premijera Vinstona Čerčila i ledi Nensi Astor koja se takođe bavila politikom, a bila je poznata kao borac za prava žena. Jednom prilikom, ne mogavši da odoli da je ne zadirkuje, Vinston Čerčil upitao je ledi Astor pred mnogobrojnim svedocima:

-Opet priređujete neki glupi maskenbal. Pa kakvu masku bih ja mogao da stavim da me ne prepoznaju?

-Zar ne bi bilo neobično da dođete trezni? - odgovorila je zajedljivo ledi Astor.
 
Član
Učlanjen(a)
05.09.2009
Poruka
7.315
Kako da ne...bio je on opasan "igrač", ali i jako zanimljiv sa nekim svojim izjavama.

Upravo tako...

Ne postoje naši stalni prijatelji i naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi.
Fanatik je osoba koja ne može promeniti mišljenje, a ne želi promeniti temu razgovora.
Pesimista vidi problem u svakoj prilici; Optimista vidi priliku u svakom problemu.
Pesimista u svakoj prilici vidi teškoće, a optimista u svakoj teškoći vidi priliku.
Istorija se ponavlja, ali svaki put sve više košta.
Najviše se laže u ljubavi, lovu i u predizbornoj kampanji.
Umesto da se unapred brinemo, bolje je da unapred razmišljamo i planiramo.
Govor treba da bude poput ženske suknje: dovoljno dugačak da bi pokrio temu, a dovoljno kratak da bi bilo zanimljivo.
Ništa u životu ne razveseljava tako kao kad nas gađaju, pa promaše.


aforizmi.blog.rs
 
Član
Učlanjen(a)
13.02.2010
Poruka
4.075
Šta je uspeh ?

- USPEH JE IĆI OD GREŠKE DO GREŠKE BEZ GUBITKA ENTUZIJAZMA ! -


- Istorija se ponavlja, ali svaki put sve više košta.

- Ukoliko se cinjenice ne slazu sa onim sto govorim utoliko gore po cinjenice!


- Pobjeda pripada onome ko je najvise zeli!


VINSTON ČERČIL (Winston Churchill)
 
Član
Učlanjen(a)
25.01.2010
Poruka
2.174
Vinston Čerčil


Churchill_V_sign_HU_55521.jpg


POLITIČKA KARIJERA BEZ ZAVRŠENOG ŠKOLOVANJA

Čerčilov (Sir Winston Leonard Spencer Churchill) veliki trenutak koji ima golemo značenje za svetsku istoriju a koji je ujedno i naslov njegove druge knjige sećanjana iz Drugog svetskog rata - "Their Fines Hour" dogodio se u maja 1940. godine, tog 13.05.1940. godine, tri dana pošto je preuzeo dužnost premijera, Čerčil je održao svoj poznati govor u Donjem domu britanskog parlamenta. U tom govoru Čerčil naciji opisuje rat koji je pred njenim vratima. Ne nudi ništa osim "krvi, muke, suza i znoja". Treba "voditi rat, na vodi, na kopnu i u vazduhu, svim silama i svom našom snagom. Voditi rat protiv strašne tiranije koja ostaje jedinstvena u mračnom, sumornom katalogu ljudskog zločina.". Cilj je za njega bio jasan : pobeda, pobeda po svaku cenu.

Jedno ispitivanje u Velikoj Britaniji iz 2002. godine pokazalo je da većina britanskog stanovništva smatra Vinstona Čerčila najznačajnijim političarem i državnikom kojeg je njihova zemlja ikad imala. Čerčilov život, koji je trajao gotovo 91. godinu, obuhvatio je razdoblje od kraja viktorijanskog doba, kada je britanska svetska imperija bila na vrhuncu svoje moći i svog bogatstva, zatim dva svetska rata, mukotrpno međunarodno razdoblje od 1919. do1939. godine te godine hladnog rata nakon 1945. godine. Čerčil je gotovo 50 godina sudelovao u kreiranju britanske politike.

Vinston Spenser Leonard Čerčil rođen je 30.11.1874. godine u dvorcu Blajnhem (Blenheim) u Oksfordšajru (Oxforeshireu). Bio je sin lorda Randolfa Čerčila (Randolpha Churchilla 1849. - 1895.) i amerikanke Dženi Džerom (Jennie Jerome). Lord Randolf ostvario je sjajnu političku karijeru koja ga je 1866. godine dovela na dužnost ministra finansija. Čerčilov otac bio je treći sin vojvode od Marlboroa (Marlborougha). Njegov najslavniji predak bio je Džon Čerčil (John Churchill 1650.-1722.) koji je za svoje zasluge u ratu protiv francuskog kralja Luja XIV bio proglašen prvim vojvodom od Marlboroa. Dotacija kraljice Ane (Anne) omogućila mu je gradnju golemog imanja, odnosno dvorca i parka Blajnhem.

Vinston Čerčil je, doduše, poticao iz engleske aristokratske porodice, ali je on sam zbog posebnosti engleskog plemstva bio građanin. Čerčil nije završio školovanje. Dvaput nije uspeo na prijemnom ispitu u kadetskoj školi, a 1892. godine otac mu je našao mesto u konjici. Između 1894. i1899. godine sudelovao je u pet vojnih pohoda: na Kubi, dvaput u Indiji, u Sudanu i u burskim ratovima.

OSNAŽENI MORAL BRITANACA​

Na kraju je bio poznat u čitavoj zemlji i zamalo je postao nasionalni heroj. Njegova prva knjiga "Tha Story of the Malakand Fielf Force" ("Istorija kopnenih snaga Malakanda"), objavljena je 1897. godine i u njoj Čerčil opisuje vojni pohod u Indiji. Vinston je postao slavan tokom burskih ratova gde je u oktobru 1899. godine dospeo u bursko zarobljeništvo, a iz kojeg se spasao na vrlo avanturistički način. Njegov opis tog događaja uveliko je osnažio moral Britanaca, koji su u tom razdoblju ratovanja protiv Bura pretrpeli nekoliko poraza.

Vinstonova politička karijera započela je nakon izlaska iz vojske 1900. godine. Godinu dana ranije njegov je prvi pokušaj osvajanja izborne jedinice propao. U oktobru 1900. godine za konzervativce je, između ostalog i zbog svojih doživljaja u burskim ratovima, slavno osvojio izbornu jedinicu Oldam (Oldham), radnički grad. Od tada pa sve do svoje smrti 1965. godine, osim dve godine, imao je stalno mesto u Donjem domu britanskog parlamenta. Juna 1904. godine prešao je u liberale, službeno zbog razmimoilaženja mišljenja o politici zaštitnih carina. Odmah je postao kandidat za visok položaj u vladi. Nakon pobede liberala februara 1906. godine, koja je prekinula dugotrajnu vladavinu konzervativaca, Čerčil je ušao u Vladu kao državni sekretar za kolonije. Premijer Henri Eskuit (Henry Asquit 1852-1928) imenovao ga je 1908. godine ministrom trgovine, a iste godine Čerčil se venčao s Klementinom Hozijer (Clementinom Hozier). 1910. godine preuzeo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Na svakoj od tih dužnosti Čerčil je za sobom ostavio trajna dostignuća. Kao zamenik ministra za kolonije omogućio je priznavanje ustavnih odredbi o osamostaljenju burskih republika koje su pobeđene 1902. godine, a od kojih je uskoro nastao Južnoafrički savez (danas Južnoafrička Republika).

DONJI DOM POSTAJE NAJVIŠI AUTORITET​

Kao ministar trgovine pokrenuo je s ministrom finansija Davidom Lojdom Džordžom (Lloydom Georgeom 1863.-1954.) veliki program socijalnih reformi, kojim je, između ostalog, zabranjen dečiji rad i uvedeno osmosatno radno vreme i minimalne nadnice. Velike zakone o socijalnom osiguranju tada je donosio parlament. U žilavoj borbi od 1908. do 1911. godine Čerčil i Lojd Džordž slomili su hegemoniju Gornjeg doma britanskog parlamenta, čije je pravo na veto ukinuto. Od tada je Doji dom bio jedini i najviši autoritet u Velikoj Britaniji.

Eskuit je Čerčila u septembru 1911. godine proglasio prvim lordom admiraliteta. Položaj Engleske kao svetske sile počivao je na premoći na moru, stoga je položaj u Ministarstvu pomorstva bio jedna od najvažnijih dužnosti koje su se mogle obavljati. U vremenu od početka Prvog svetskog rata Čerčil je radikalno modernizovao flotu, koja je brojčano bila najjača na svetu, ali u poslednjih 100 godina nije vodila ni jedan rat. Naložio je prelazak s postrojenja na ugalj na postrojenja na naftu, povećao je kalibar oružja i dao da se konstruišu nove tipove ratnih brodova.


318px-Churcill19140001.jpg

Oktobar 1914. Čerčil organizuje odbranu Antverpena tokom Prvog svetskog rata

U maju 1915. godine Čerčil je bio politički uništen. Nakon prvih nedelja rata i velikih pomeranja na liniji fronta, avgusta i septembra 1914. godine rat u Francuskoj pretvorio se u rovovski. Na Čerčilovu inicijativu Velika Britanija je operacijom iskrcavanja kod Galipolja na Dardanelima pokušala iz rata istisnuti Turke koji su se borili na strani Centralnih sila. Vojska se iskrcala 25.04.1915. godine, ali poduhvat nije uspeo. Sredinom 1915. godine Eskuit je proširio svoju Vladu ušavši u koaliciju sa konzervativcima. Čerčil je smatran odgovornim za neuspeh u Galipolju te je stoga izgubio položaj. Novembra 1915. godine, kao zapovednik bataljona otišao je na frontu u Flandriju. Maja 1916. godine vratio se u Donji dom. Lojd Džordž, koji je 07.12.1916. godine nasledio Eskuita na mestu premijera, vratio je Čerčila 1917. godine u Vladu kao ministra rata. Ostao je u kabinetu sve do pada Lojda Džordža 1922. godine. Od 1918. do 1921. godine obavljao je dužnost ministra rata i vazduhoplovstva, a od 1921. do1922. godine bio je na mestu ministra za kolinije. Od 1922. do kraja 1924. godine Čerčil nije bio izabran u parlament, a na tri izbora za redom nije imao uspeha.

ŠTRAJK JE ANARHIJA​

Čerčil je 1924. godine drugi put promenio stranku i od liberala se vratio konzervativcima. Premijer Stenli Boldvin (Stanley Baldwin 1867. - 1947.) poverio mu je dužnost ministra finansija koju je zadržao do 1929. godine. Velika Britanija se 1925. godine vratila zlatnom standardu, što je imalo ozbiljne privredne posledice : povećanje vrednosti britanske funte izazvalo je izvozni deficit, smanjenje plata i masovna odpuštanja. Radnici su u maju 1926. godine reagovali generalnim štrajkom. Čerčilova reakcija na taj generalni štrajk, koji je oštro suzbio smatrajući ga izrazom haosa i anarhije, smanjila je njegov ugled među većinom stanovništva. Potpuno je pogrešno procenio socijalno stanje u zemlji.

Od 1929. do 1939. godine Čerčil nije obavljao nikakve službene dužnosti, bio je samo član Donjeg doma. Tih se godina uglavnom posvetio pisanju. Već je 1906. godine napisao biografiju svog oca, a idućih se godina intezivno posvetio pisanju, zarađujući tako za život. Između 1923. i 1931. godine objavljeni su njegovi memoari o Prvom svetskom ratu pod naslovom :"Svetska kriza od 1914. do 1918.". Od 1933. do 1938. godine pisao je monumentalnu biografiju svog velikog predka, prvog vojvode od Marlboroa. Nakon toga je napisao "Istorija naroda engleskog govornog područja" u više tomova, koja je, međutim, objavljena tek između 1956. i 1958. godine.

UPOZORENJE NA HITLERA​

Politički je Čerčil tridesetih godina 20. veka stalno i vrlo neugodno upozoravao na Adolfa Hitlera i zagovarao naoružavanje Velike Britanije, ali tada je nailazio na vrlo malo istomišljenika. Nakon 1933. godine bio je najglasniji kritičar "appeasmenta" (smirivanja) kojom je London htio izbeći rat.

Kriza oko prestola 1936. godine i abdikacija kralja Edvarda (Eduarda) VIII (1894.-1972.) doveli su Čerčila na samo dno njegove političke karijere. Potpuno pogrešno shvativši situaciju, pokušao je sprečiti Edvarda VIII da se odrekne prestola ili barem odgoditi taj trenutak. Čerčila su zbog tog stava kolege u parlamentu nadglasali, čak i vikom i oterali s govornice, što se nije dogodilo od kad je sveta i veka. Činilo se da je u tom trenutku potpuno izašao iz politike, a na njegov povratak niko nije ni pomišljao.

LORD ADMIRALITETA​

Čerčil je jedini u tadašnjoj britanskoj politici prepoznao da Hitler (1889.-1945.) znači samo jedno - RAT. Svako izlaženje u susret prema njemu bi izazvao samo dodatne Hitlerove zahteve što bi još više oslabilo poziciju sila Antante. Minhenski sporazum iz septembra 1938. godine kojim su Velika Britanija i Francuska Nemačkoj prepustile Sudete (deo Čehoslavčke), Čerčil je 05.10.1938. godine u Donjem domu nazvao potpunim porazom. Nakon britanske objave rata Trećem Rajhu 03.09.1939. godine, premijer Artur Nevil Čembrlen (Neville Chamberlain 1869.-1948.) idućeg je dana ponovo imenovao Čerčila prvim lordom admiraliteta. Čerčil je bio jedan od malobrojnih političara koji u tom trenutku nije nosio teret dosadašnjeg zagovaranja miroljubive politike prema Hitleru. Nadu koju je saveznike vezalo uz Čerčila jasno je izrazio jedan naslov u novinama : "Winnie is back" ("Winnie se vratio"). Nemački Vermaht (Wermacht) je 09.04.1940. godine napao Dansku i Norvešku. Jedna britanska ekspedicija u Norveškoj morala je nakon početka ratnih operacija 10.05.1940. godine biti povučena. Čembrlen je istog dana dao ostavku, a Čerčil je preuzeo premijersku dužnost i istovremeno dužnost ministra odbrane.

Velika Britanija je u prve tri godine Drugog svetskog rata doživela niz teških poraza. Situacija je bila najopasnija u junu 1940. godine. Iako se krajem maja te godine najveći deo britanskih snaga iz Denkerka (Dunkerquea) uspeo prebaciti u Englesku i tako se spasiti, svakome je bilo jasno da je rat u Francuskoj izgubljen. Čerčilovo veliko dostignuće u tim danima je bilo to da je ohrabrio Britance u njihovoj nameri da nastave rat. Tako je 04.06.1940. godina u Donjem domu parlamenta održao jedan od svojih najupečatljivijih ratnih govora uopšte, u kojem je naglasio da Velika Britanija nikad neće kapitulirati.

Čerčil tokom obilaska Koventrija posle teškog bombardovanja grada

Stanje u zemlji bilo je, međutim, sumorno. Nakon kapitulacije Francuske, Engleska se do decembra 1941. godine sama borila protiv Hitlera. Čerčil se trudio uspostaviti bliske odnose sa američkim predsednikom Franklinom D. Ruzveltom (Franklinom D. Rooseveltom 1882.-1945.), a sporazum o zajmu i najmu sa SAD-om omogućio je Velikoj Britaniji nastavak ratovanja protiv Nemačke i Italije. Nemačka vojska je 22.06.1941. godine napala Sovjetski Savez, a Adolf Hitler je sad počeo voditi svoj stvarni, ozbiljni rat. Čerčil je sa Staljinom (1879.-1953.) sklopio savez protiv Hitlera, za čije su uništenje svi savezi bili ispravni i sva sredstva dopuštena. Čerčil je ostavio po strani svoje ideološke sumnje u boljševizam i stupio u to savezništvo. Napad Japanaca na Perl Harbur (Pearl Harbour) 07.12.1941. godine i Hitlerova objava rata SAD-u četiri dana kasnije proširili su dosadašnji evropski rat u svetski. Za Čerčila je ishod rata tih dana bio jasan, iako je trebalo proći još popriličan komad puta i podneti još mnogobrojne žrtve. Ali u pobedu više nije sumnjao. U novembru 1942. godine feldmaršal Bernard Lo Montgomeri (Bernard Law Montgomeri 1887.-1976.) ostvario je kod El Alameina u severnoj Africi poslednju isključivo britansku pobedu u Drugom svetskom ratu protiv Nemaca.

ČELIČNA ZAVESA​

Velika Britanija sada je stala iza SAD-a i okrenula se od Sovjetskog Saveza. To je postalo jasno na prvoj ratnoj konferenciji Saveznika u novembru 1943. godine u Teheranu. Čerčil nije uspeo progurati svoju južnu strategiju, u kojoj je predlagao napad na Balkan preko Sredozemnog mora čime je istovremeno hteo zaustaviti napredovanje Rusa prema zapadu. Ruzvelt i Staljin dogovorili su invaziju na Normandiju za maj 1944. godine i time Čerčilov plan otpisali.

Velika Britanija je među velikom trojicom bila samo mlađi partner. U Jalti je Čerčil februara 1945. godine pristao na pomeranje Poljske na zapad budući da je Staljin uporno zahtevao teritorije istočne Poljske koje su okupirane 1939. godine. Nakon pobede nad Nemačkom 08.05.1945. godine u Londonu se raspala ratna koalicija. Na novim izborima za Donji dom Čerčil je na opšte iznenađenje izgubio. Laburista Klement Ričard Etli (Clement Richard Attlee 1883.-1967.) zamenio ga je na mestu premijera i predstavljao je Veliku Britaniju na konferenciji u Potsdamu avgusta 1945. godine.

Yalta_summit_1945_with_Churchill_Roosevelt_Stalin.jpg

Saveznička konferencija u Jalti 1945. godine

Od 1945. do 1951. godine Čerčil je bio vođa opozicije u Donjem domu britanskog parlamenta. U martu 1946. godine u Fultonu u Misuriju održao je važan govor u kojem je upozorio na mogućnost spuštanja "čelične zavese" u Evropi. Iste godine u Cirihu (Zurich) pozvao je na jaču saradnju u Evropi, svoju zemlju, međutim, tada još nije smatrao delom uže Evrope. Ostao je veran ideji o britanskom carstvu. Ti su govori podstakli stvaranje NATO saveza i Veća Evrope. Nakon izborne pobede konzervativaca Čerčil je od 1955. godine još jednom obavljao premijersku dužnost. Nakon Staljinove smrti 05.03.1953. godine Čerčil se u govoru koji je održao 11.03.1953. izjasnio za razumevanje između istoka i zapada ; zauzimao se za sve evropski sistem sigurnosti umesto postojećih saveza.

Sve više briga počeli su mu zadavati zdravstveni problemi ; u junu 1953. godine doživeo je prvi moždani udar, od kojeg se međutim, oporavio. Kraljica Elizabeta II (rođena 1926.) dodelila mu je 1953. godine plemićki naslov, titulu vojvode nakon pobede u Drugom svetskom ratu je odbio. Za svoje delo u 6 tomova "Drugi svetski rat" iste godine je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Povukao se sa premijerske dužnosti 05.04.1955. godine. Kraljica Elizabeta i njen suprug princ Filip (Philip) predhodne večeri su ga posetili i večerali s njime. Nikada do tada monarh nije došao u posetu svom prvom ministru. Čerčil je umro 24.01.1965. godine. Odbio je pokop u Vestminsterskoj opatiji ili katedrali svetog Pavla pokraj Nelsona i Velingtona. Sahranu koju mu je priredila nacija kao da nije bila samo u čast Vinstona Čerčila kao osobe, nego kao čitavoj jednoj epohi. U određenom smislu bio je poslednji viktorijanac. Čerčil je pokopan u selu Bladon u Oksfordšajru.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
02.06.2009
Poruka
131
Izdao je Drazu i ostavio nam u amanet konunisticku drzavu...
 
Natrag
Top