Član
- Učlanjen(a)
- 28.06.2010
- Poruka
- 1.095
Fokner spada u red najvećih američkih pisaca koji su stvarali između dva svetska rata, a i kasnije, u burnim godinama po završetku drugog svetskog rata. Rođen je 1897.godine i po poreklu pripada aristokratskoj porodici s američkog Juga, što ima poseban značaj za razumevanje njegovog ljudskog i literarnog lika. Vaspitan u duhu snažnih i konzervativnih tradicija Juga, Fokner je sa tugom posmatrao kako u njegov "stari agrarni Jug" nezadrživo prodire mentalitet Severa, kako industrijski kapitalizam postepeno razara i dehumanizuje čovekovu ličnost. Još kao nestasali mladić Fokner kao pilot dobrovoljac učestvuje u košmaru prvog svetskog rata. Ali on je i tu ostao veran svom američkom Jugu: da ne bi u američkim vojnim jedinicama živeo sa "severnjacima", on služi u kanadskim i britanskim vazduhoplovnim jedinicama.
Iz rata se vratio sa dubokim misaonim ranama i traumama na duši, a u bogatoj domovini čekala su ga još teža saznanja i razočarenja, i on im se potpuno i gotovo klonulo predavao. Sumor je bio osnovno životno osećanje u kome je Fokner započeo literarnu karijeru. Njemu se činilo da se sve ono što je zaista veliko i zaista ljudsko poništilo u klanici prvog svetskog rata, a ono što je preživelo - da beznadežno tone "u moru američkog mediokriteta", u borbi za vlast i dolar koji je za ogorčenog Foknera bio samo "bedna para, sitna prljava strast".
Fokner je objavio sledeće romane:
-Vojnikova plata (1926),
-Komarci (1927),
-Sartoris (1929),
-Krik i bes (1929),
-Ležeći na umoru (1930),
-Utočište (1931),
-Svetlost u avgustu (1932),
-Avesalome, Avesalome (1936),
-Zaselak (1940),
-Siđi, Mojsije (1942),
-Grad (1947),
-Uljez u prašinu (1948),
-Rekvijem za kaluđericu (1951),
-Bajka (1954) i
-Gospodska kuća (1960)
Napisao je i veći broj pripovedaka i novela. Pravu vrednost njegovog rada prva je otkrila evropska a ne američka književna javnost, a puno priznanje za svoj rad Fokner je dobio dodeljivanjem Nobelove nagrade za književnost 1949. godine.
Radnja u većini njegovih romana odigrava se u imaginarnom gradu Džefersonu, za koji je pisac vezao svoj izvorni doživljaj života Oksforda u američkoj državi Misisipi. U svim tim delima Fokner opisuje ekonomsko i društveno propadanje aristokratije starog američkog Juga, moralno izrođavanje ljudi i njihovih nazora i naravi. Za većinu Foknerovih junaka je karakteristično da su to većinom abnormalni i neuravnoteženi psihološki tipovi.
Sa svojim modernim i sumornim psihološkim projekcijama života, Foknerova proza predstavlja jednu od najosobenijih književnih slika čovekove sudbine u savremenom svetu i životu.
Umro je 6.jula 1962.godine.
Izvor: Dragutin A.Stefanović Viljem Fokner
Iz rata se vratio sa dubokim misaonim ranama i traumama na duši, a u bogatoj domovini čekala su ga još teža saznanja i razočarenja, i on im se potpuno i gotovo klonulo predavao. Sumor je bio osnovno životno osećanje u kome je Fokner započeo literarnu karijeru. Njemu se činilo da se sve ono što je zaista veliko i zaista ljudsko poništilo u klanici prvog svetskog rata, a ono što je preživelo - da beznadežno tone "u moru američkog mediokriteta", u borbi za vlast i dolar koji je za ogorčenog Foknera bio samo "bedna para, sitna prljava strast".
Fokner je objavio sledeće romane:
-Vojnikova plata (1926),
-Komarci (1927),
-Sartoris (1929),
-Krik i bes (1929),
-Ležeći na umoru (1930),
-Utočište (1931),
-Svetlost u avgustu (1932),
-Avesalome, Avesalome (1936),
-Zaselak (1940),
-Siđi, Mojsije (1942),
-Grad (1947),
-Uljez u prašinu (1948),
-Rekvijem za kaluđericu (1951),
-Bajka (1954) i
-Gospodska kuća (1960)
Napisao je i veći broj pripovedaka i novela. Pravu vrednost njegovog rada prva je otkrila evropska a ne američka književna javnost, a puno priznanje za svoj rad Fokner je dobio dodeljivanjem Nobelove nagrade za književnost 1949. godine.
Radnja u većini njegovih romana odigrava se u imaginarnom gradu Džefersonu, za koji je pisac vezao svoj izvorni doživljaj života Oksforda u američkoj državi Misisipi. U svim tim delima Fokner opisuje ekonomsko i društveno propadanje aristokratije starog američkog Juga, moralno izrođavanje ljudi i njihovih nazora i naravi. Za većinu Foknerovih junaka je karakteristično da su to većinom abnormalni i neuravnoteženi psihološki tipovi.
Sa svojim modernim i sumornim psihološkim projekcijama života, Foknerova proza predstavlja jednu od najosobenijih književnih slika čovekove sudbine u savremenom svetu i životu.
Umro je 6.jula 1962.godine.
Izvor: Dragutin A.Stefanović Viljem Fokner
