Video igrice - opasnost koja vreba
Beogradski đaci sve gojazniji i agresivniji, jer većinu vremena provode uz kompjuter. Tek kad strast pređe u zavisnost, roditelji traže pomoć stručnjaka.
Mališani danas sve više vremena provode uz televiziju, igrice i kompjuter, a posledice ove zavisnosti su loše držanje, kriva kičma, gojaznost, asocijalnost, nedruželjubivost, pa čak i agresivnost.
Iza ovog, ne malog problema, leži gomila pitanja kako kontrolisati šta deca gledaju na televiziji, kakve crtaće vole i koju poruku nose animirani filmovi, kako da nam deca rastu zdravo?
Prioiritet sport
- Da bi roditelji imali kontrolu nad detetom, kompjuter, mora da stoji u prostoriji koju koriste svi članovi domaćinstva - objašnjava dr Jonev. - Sa detetom se treba dogovoriti koliko vremena mogu da provode pred računarom. Voditi računa šta dete koristi na Internetu i koje igrice igra. S druge strane, jako je važno da detetu ne izostane sportska aktivnost. Roditelji treba da ustanove kaznu koju će primeniti za neposlušnost i nepoštovanje onoga što se dogovore sa detetom. Ako dete i dalje provodi više sati ispred kompjutera, treba potražiti stručnu pomoć.
Početak bolesti, mame i tate skoro i ne primećuju. Tek kad strast pređe u naviku, a navika u zavisnost, roditelji traže pomoć stručnjaka.
- Roditelji primećuju problem tek kad njihovo dete počne da izostaje iz škole ili izgubi interesovanje za druženje - objašnjava dr Dejan Jonev, školski lekar u Domu zdravlja "Dr Simo Milošević" na Čukarici. - Ukoliko želimo da imamo zdravu naciju, moramo da se bavimo preventivom, odnosno propagiranjem fizičkog vežbanja i zdravog života, a ne sedenjem uz kompjuter, televizor ili četovanjem na netu.
Bitno je, kaže on, posmatrati koliko često deca trepću. Sedenje za kompjuterom smanjuje treptanje što iritira oči, jer se treptanjem očna jabučica vlaži. Ako se deca žale da ih peckaju oči ili im se rapidno povećava dioptrija, to može da bude pokazatelj da je problem u začetku.
- Nesanica, i prekomerno spavanje mogu takođe, da budu znak da roditelji razmisle koliko njihova deca uživaju u video-igrama - dodaje dr Jonev. - Kada počnu da zanemaruju svoje obaveze i da beže iz škole u igraonicu, ali i da sužavaju svoja interesovanja i društvene kontakte, vreme je da roditelji razgovaraju sa njima i objasne im zašto je takvo ponašanje štetno.
Dozirano igranje virtuelnih igrica mogu da imaju pozitivne posledice, ali je vrlo važno da roditelji budu aktivno uključeni i da prate koje kompjuterske igre njihova deca igraju. Ne bi trebalo da se ponašaju kao stražari koji brane šta će se igrati a šta ne, ali određene granice moraju biti postavljene.
Izvor: Novosti
Beogradski đaci sve gojazniji i agresivniji, jer većinu vremena provode uz kompjuter. Tek kad strast pređe u zavisnost, roditelji traže pomoć stručnjaka.
Mališani danas sve više vremena provode uz televiziju, igrice i kompjuter, a posledice ove zavisnosti su loše držanje, kriva kičma, gojaznost, asocijalnost, nedruželjubivost, pa čak i agresivnost.
Iza ovog, ne malog problema, leži gomila pitanja kako kontrolisati šta deca gledaju na televiziji, kakve crtaće vole i koju poruku nose animirani filmovi, kako da nam deca rastu zdravo?
Prioiritet sport
- Da bi roditelji imali kontrolu nad detetom, kompjuter, mora da stoji u prostoriji koju koriste svi članovi domaćinstva - objašnjava dr Jonev. - Sa detetom se treba dogovoriti koliko vremena mogu da provode pred računarom. Voditi računa šta dete koristi na Internetu i koje igrice igra. S druge strane, jako je važno da detetu ne izostane sportska aktivnost. Roditelji treba da ustanove kaznu koju će primeniti za neposlušnost i nepoštovanje onoga što se dogovore sa detetom. Ako dete i dalje provodi više sati ispred kompjutera, treba potražiti stručnu pomoć.
Početak bolesti, mame i tate skoro i ne primećuju. Tek kad strast pređe u naviku, a navika u zavisnost, roditelji traže pomoć stručnjaka.
- Roditelji primećuju problem tek kad njihovo dete počne da izostaje iz škole ili izgubi interesovanje za druženje - objašnjava dr Dejan Jonev, školski lekar u Domu zdravlja "Dr Simo Milošević" na Čukarici. - Ukoliko želimo da imamo zdravu naciju, moramo da se bavimo preventivom, odnosno propagiranjem fizičkog vežbanja i zdravog života, a ne sedenjem uz kompjuter, televizor ili četovanjem na netu.
Bitno je, kaže on, posmatrati koliko često deca trepću. Sedenje za kompjuterom smanjuje treptanje što iritira oči, jer se treptanjem očna jabučica vlaži. Ako se deca žale da ih peckaju oči ili im se rapidno povećava dioptrija, to može da bude pokazatelj da je problem u začetku.
- Nesanica, i prekomerno spavanje mogu takođe, da budu znak da roditelji razmisle koliko njihova deca uživaju u video-igrama - dodaje dr Jonev. - Kada počnu da zanemaruju svoje obaveze i da beže iz škole u igraonicu, ali i da sužavaju svoja interesovanja i društvene kontakte, vreme je da roditelji razgovaraju sa njima i objasne im zašto je takvo ponašanje štetno.
Dozirano igranje virtuelnih igrica mogu da imaju pozitivne posledice, ali je vrlo važno da roditelji budu aktivno uključeni i da prate koje kompjuterske igre njihova deca igraju. Ne bi trebalo da se ponašaju kao stražari koji brane šta će se igrati a šta ne, ali određene granice moraju biti postavljene.
Izvor: Novosti
