- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
[h=2]Vid propada u petoj deceniji[/h]Dr Ivan Stefanović, direktor Instituta za očne bolesti KCS, o degenerativnim promenama na očima: Slova postaju „mutnija“, već posle četrdesete sve više se odmiču novine
Dr Ivan Stefanović
KAKO se produžava životni vek tako sve više ljudi oboleva od očnih bolesti, jer su kod starije populacije učestalija oboljenja oka koja dovode do slabljenja vida. Senilna degeneracija makule ili žute pege, glaukom i katarakta najčešće su bolesti koje kvare vid starijih. Te promene na očima počinju da se razvijaju već od četrdesete godine.
Čim uđu u petu deceniju života, čak i oni koji nikad nisu imali problema s vidom, počeće da primećuju promene: slova će biti sve mutnija, boje zamrljane, a zbog smanjenja oštrine u centru vidnog polja, da bi lakše čitali, moraće sve dalje da odmiču papir s koga čitaju. Tek kad im ruke postanu prekratke potražiće pomoć oftalmologa - kaže u intervjuu „Novostima“, prof. dr Ivan Stefanović, oftalmolog, i direktor Instituta za očne bolesti Kliničkog centra Srbije.
Da li će kod svakoga da dođe do slabljenja vida u određenim godinama?
- Postoji jedna prirodna, fiziološka promena koja se neminovno javlja svima kad pređu 45. godinu: počinju slabije da vide na blizinu. Svi imamo mehanizam u oku koji se zove akomodacija, koji nam omogućava da podjednako jasno vidimo predmete na različitim daljinama od oka. Taj mehanizam zavisi od mnogo faktora, između ostalog i od elastičnosti sočiva u oku.
Zbog čega on popušta?
- Sočivo s godinama postaje manje elastično, menja svoju zakrivljenost, a jačina akomodacije se smanjuje. Praktično to izgleda ovako: dete od sedam godina ima akomodaciju od 12 dioptrija, što znači da ono vidi jasno na daljinu od sedam centimetara. Sa godinama ta akomodacija postepeno opada sve dok u šezdesetim godinama ne padne na nulu.
Šta to znači?
- Čoveku u šestoj deceniji, da bi video da čita na pet centimetra od oka, trebaju četiri dioptrije akomodacije, odnosno dioptrija plus četiri. Sa četrdeset pet godina, precizno se zna, akomodacija je 3,25 dioptrija. To znači da će, ako bude hteo jasno da čita, morati da pomeri tekst na 33 centimetra od očiju.
Da li svi moramo da prođemo kroz to?
- Potpuno je prirodno i normalno da se kod naočara za čitanje dioptrija od 45. do 60. godine povećava sukcesivno, od plus 0,75 do plus 4. Jedino oni koji su od rođenja kratkovidi kasnije počinju da nose naočare za čitanje. Jer oni u startu kreću od minusa, pa im treba više vremena da dođu do plus četiri.
Da li zbog toga što znaju da je prirodno da vid oslabi u tim godinama, mnogi i ne odu kod očnog lekara na pregled?
- Tačno je da mnogi pokušavaju da oslabljen vid poprave naočarima koje kupe na pijaci. Teoretski je moguće da neko slučajno pogodi dioptriju na pijačnim naočarama. Ali mnogo je važno da se, čim se jave prve tegobe s vidom, ode na lekarski pregled, i da specijalista propiše naočare koje su potrebne. I što je još bitnije, očni pregled je važan da bi se na vreme otkrile bolesti očiju koje smo pomenuli, a koje upravo počinju da se javljaju posle četrdesete godine. Jer ako se na vreme otkriju bolesti kao što je na primer glaukom, one mogu uspešno da se leče.
Da li vid može da oslabi i ranije, ako oči opterećujemo škiljenjem pod lampom ili buljenjem u računar kao što se misli?
- Ne. Ako je oko zdravo, ako ne postoji oboljenje oka, vid ne može da oslabi. To je pitanje koje mi mnogi roditelji postavljaju, da li će njihovo dete da pokvari vid ako puno čita, gleda u računar, ili televizor. Čitanje i gledanje na blizinu apsolutno ne može da pokvari vid, ako već ne postoji neka refrakciona anomalija oka, odnosno kratkovidost, dalekovidost, strabizam. Da je tako, svi veliki naučnici bi bili slepi. Zabluda je da ko previše čita može da pokvari vid.
A oni koji već imaju dioptriju, mogu li da je povećaju ovim aktivnostima?
- Oni koji već imaju i najmanju dioptriju, recimo plus jedan, mogu, ako dugo i previše čitaju, da razviju takozvane astenopijske smetnje: glavobolje, zamućen vid, pojavu duplih slika. To se relativno lako rešava nošenjem odgovarajućih naočara.
Znači, dalekovidost i kratkovidost ne mogu da nastanu, oni postoje od rođenja?
- Više od 90 odsto svih dalekovidosti i kratkovidosti su osovinske. To znači da je oko kod dalekovidosti za delić milimetra, milimetar ili dva manje nego što je normalno, a potpuno je zdravo. A kod kratkovidosti, oko je za istu meru veće nego što je uobičajeno.
Šta je uzrok astigmatizma?
- To je već druga stvar. Astigmatizam je nejednako prelamanje svetlosti na jednom oku, koje najčešće uzrokuje poremećaj zakrivljenosti rožnjače. Rožnjača je beskrvna, ima ulogu da prelama zrake, i ako nije loptastog oblika, već je oblika valjka ili ragbi lopte, ona neće podjednako da prelama svetlost, pa nastaje astigmatizam.
Ako ništa ne može da pokvari vid, osim ako ne postoje anomalije, onda ništa ne može ni da ga jača i održava dobrim?
- To je tačno, sem u slučaju specifičnih vitaminskih suplemenata koji deluju na centar jasnog vida, odnosno na bolju ishranu retine (makule). Dokazano je da određenim vitaminima može da se uspori napredovanje degeneracije makule. To se manje može postići ishranom jer se za ovo oboljenje propisuju precizne kombinacije vitamina i visokih doza antioksidanasa.
Da li neke druge, ne očne bolesti mogu da pogoršaju vid?
- Mnoge bolesti mogu da utiču na vid. Oko je vezano za sve oblasti u medicini koje postoje. Jer mnoge bolesti daju manifestacije upravo na očima. Tako recimo šećerna bolest, koja je rasprostranjena, vodi promenama na očima. Dalje, visok krvni pritisak se vidi na krvnim sudovima očiju, a promene na očima ostavljaju i hiperfunkcija štitaste žlezde, odnosno hipertireoza. Onda, sve promene na mozgu koje dovode do intrakranijalnog pritiska u mozgu dovode do promena na vidnom živcu. Zatim, tumori mozga, aneurizme, krvarenja u mozgu, sva neurološka oboljenja, multipla skleroza, mogu, a to je vrlo često, da izazovu promene na vidu.
Na koje simptome treba da obratimo pažnju i da se javimo lekaru specijalisti?
- Najznačajnija stvar u simptomatologiji očnih bolesti je kvalitet vida. Retko kad proveravamo sami vid. A to možemo da uradimo lako: zatvorimo jedno, pa drugo oko i tako proverimo da li približno podjednako vidimo na oba oka. Bilo kakvo zamućenje vida, ili kako mi kažemo pad vida, alarmantan je znak za javljanje očnom lekaru. Crvenilo očiju, grebuckanje, bol značajni su razlozi za posetu očnom lekaru, ali ono što bih stavio na prvo mesto je slabljenje vida.
V. Novosti
Dr Ivan Stefanović
KAKO se produžava životni vek tako sve više ljudi oboleva od očnih bolesti, jer su kod starije populacije učestalija oboljenja oka koja dovode do slabljenja vida. Senilna degeneracija makule ili žute pege, glaukom i katarakta najčešće su bolesti koje kvare vid starijih. Te promene na očima počinju da se razvijaju već od četrdesete godine.
Čim uđu u petu deceniju života, čak i oni koji nikad nisu imali problema s vidom, počeće da primećuju promene: slova će biti sve mutnija, boje zamrljane, a zbog smanjenja oštrine u centru vidnog polja, da bi lakše čitali, moraće sve dalje da odmiču papir s koga čitaju. Tek kad im ruke postanu prekratke potražiće pomoć oftalmologa - kaže u intervjuu „Novostima“, prof. dr Ivan Stefanović, oftalmolog, i direktor Instituta za očne bolesti Kliničkog centra Srbije.
Da li će kod svakoga da dođe do slabljenja vida u određenim godinama?
- Postoji jedna prirodna, fiziološka promena koja se neminovno javlja svima kad pređu 45. godinu: počinju slabije da vide na blizinu. Svi imamo mehanizam u oku koji se zove akomodacija, koji nam omogućava da podjednako jasno vidimo predmete na različitim daljinama od oka. Taj mehanizam zavisi od mnogo faktora, između ostalog i od elastičnosti sočiva u oku.
Zbog čega on popušta?
- Sočivo s godinama postaje manje elastično, menja svoju zakrivljenost, a jačina akomodacije se smanjuje. Praktično to izgleda ovako: dete od sedam godina ima akomodaciju od 12 dioptrija, što znači da ono vidi jasno na daljinu od sedam centimetara. Sa godinama ta akomodacija postepeno opada sve dok u šezdesetim godinama ne padne na nulu.
Šta to znači?
- Čoveku u šestoj deceniji, da bi video da čita na pet centimetra od oka, trebaju četiri dioptrije akomodacije, odnosno dioptrija plus četiri. Sa četrdeset pet godina, precizno se zna, akomodacija je 3,25 dioptrija. To znači da će, ako bude hteo jasno da čita, morati da pomeri tekst na 33 centimetra od očiju.
Da li svi moramo da prođemo kroz to?
- Potpuno je prirodno i normalno da se kod naočara za čitanje dioptrija od 45. do 60. godine povećava sukcesivno, od plus 0,75 do plus 4. Jedino oni koji su od rođenja kratkovidi kasnije počinju da nose naočare za čitanje. Jer oni u startu kreću od minusa, pa im treba više vremena da dođu do plus četiri.
Da li zbog toga što znaju da je prirodno da vid oslabi u tim godinama, mnogi i ne odu kod očnog lekara na pregled?
- Tačno je da mnogi pokušavaju da oslabljen vid poprave naočarima koje kupe na pijaci. Teoretski je moguće da neko slučajno pogodi dioptriju na pijačnim naočarama. Ali mnogo je važno da se, čim se jave prve tegobe s vidom, ode na lekarski pregled, i da specijalista propiše naočare koje su potrebne. I što je još bitnije, očni pregled je važan da bi se na vreme otkrile bolesti očiju koje smo pomenuli, a koje upravo počinju da se javljaju posle četrdesete godine. Jer ako se na vreme otkriju bolesti kao što je na primer glaukom, one mogu uspešno da se leče.
Da li vid može da oslabi i ranije, ako oči opterećujemo škiljenjem pod lampom ili buljenjem u računar kao što se misli?
- Ne. Ako je oko zdravo, ako ne postoji oboljenje oka, vid ne može da oslabi. To je pitanje koje mi mnogi roditelji postavljaju, da li će njihovo dete da pokvari vid ako puno čita, gleda u računar, ili televizor. Čitanje i gledanje na blizinu apsolutno ne može da pokvari vid, ako već ne postoji neka refrakciona anomalija oka, odnosno kratkovidost, dalekovidost, strabizam. Da je tako, svi veliki naučnici bi bili slepi. Zabluda je da ko previše čita može da pokvari vid.
A oni koji već imaju dioptriju, mogu li da je povećaju ovim aktivnostima?
- Oni koji već imaju i najmanju dioptriju, recimo plus jedan, mogu, ako dugo i previše čitaju, da razviju takozvane astenopijske smetnje: glavobolje, zamućen vid, pojavu duplih slika. To se relativno lako rešava nošenjem odgovarajućih naočara.
Znači, dalekovidost i kratkovidost ne mogu da nastanu, oni postoje od rođenja?
- Više od 90 odsto svih dalekovidosti i kratkovidosti su osovinske. To znači da je oko kod dalekovidosti za delić milimetra, milimetar ili dva manje nego što je normalno, a potpuno je zdravo. A kod kratkovidosti, oko je za istu meru veće nego što je uobičajeno.
Šta je uzrok astigmatizma?
- To je već druga stvar. Astigmatizam je nejednako prelamanje svetlosti na jednom oku, koje najčešće uzrokuje poremećaj zakrivljenosti rožnjače. Rožnjača je beskrvna, ima ulogu da prelama zrake, i ako nije loptastog oblika, već je oblika valjka ili ragbi lopte, ona neće podjednako da prelama svetlost, pa nastaje astigmatizam.
Ako ništa ne može da pokvari vid, osim ako ne postoje anomalije, onda ništa ne može ni da ga jača i održava dobrim?
- To je tačno, sem u slučaju specifičnih vitaminskih suplemenata koji deluju na centar jasnog vida, odnosno na bolju ishranu retine (makule). Dokazano je da određenim vitaminima može da se uspori napredovanje degeneracije makule. To se manje može postići ishranom jer se za ovo oboljenje propisuju precizne kombinacije vitamina i visokih doza antioksidanasa.
Da li neke druge, ne očne bolesti mogu da pogoršaju vid?
- Mnoge bolesti mogu da utiču na vid. Oko je vezano za sve oblasti u medicini koje postoje. Jer mnoge bolesti daju manifestacije upravo na očima. Tako recimo šećerna bolest, koja je rasprostranjena, vodi promenama na očima. Dalje, visok krvni pritisak se vidi na krvnim sudovima očiju, a promene na očima ostavljaju i hiperfunkcija štitaste žlezde, odnosno hipertireoza. Onda, sve promene na mozgu koje dovode do intrakranijalnog pritiska u mozgu dovode do promena na vidnom živcu. Zatim, tumori mozga, aneurizme, krvarenja u mozgu, sva neurološka oboljenja, multipla skleroza, mogu, a to je vrlo često, da izazovu promene na vidu.
Na koje simptome treba da obratimo pažnju i da se javimo lekaru specijalisti?
- Najznačajnija stvar u simptomatologiji očnih bolesti je kvalitet vida. Retko kad proveravamo sami vid. A to možemo da uradimo lako: zatvorimo jedno, pa drugo oko i tako proverimo da li približno podjednako vidimo na oba oka. Bilo kakvo zamućenje vida, ili kako mi kažemo pad vida, alarmantan je znak za javljanje očnom lekaru. Crvenilo očiju, grebuckanje, bol značajni su razlozi za posetu očnom lekaru, ali ono što bih stavio na prvo mesto je slabljenje vida.
V. Novosti