Veštačka inteligencija, ili ljudska kreativnost, ko ima veće šanse da pobedi?

Učlanjen(a)
18.01.2020
Poruka
215
Veštačka inteligencija, ili ljudska kreativnost, ko ima veće šanse da pobedi?

vestacka-inteligencija-vs-ljudska-kreativnost.jpg

Pixabay

Živimo u vreme velikog tehnološkog napretka, tako da nam se način života ubrzano menja. Menja se način na koji radimo i razmišljamo, svakodnevno slušamo crne prognoze, kako će nas veštačka inteligencija „pojesti“, i kako ćemo ostati bez posla. Samo od sebe, nameće se pitanje ko ima veće šanse da pobedi, veštačka inteligencija, ili ljudska kreativnost? Može li to uopšte da se poredi?

S jedne strane, veštačka inteligencija je sposobna da obrađuje ogromne količine podataka i generiše veoma sofisticirane rezultate. A opet, s druge strane je ljudska kreativnost, vođena emocijama i iskustvima, koje nijedna mašina ne može da replicira. Aha, dakle, ima nade!

Ali hajde da to malo razradimo...

Kao ljudi, posedujemo jedinstvenu sposobnost da budemo kreativni, i generišemo nove ideje, koje mogu da utiču na svet oko nas. A opet, veštačka inteligencija je tehnologija koja je razvijena za obavljanje zadataka, koji bi inače zahtevali ljudsku inteligenciju, kao što su rešavanje problema, poznavanje jezika i donošenje odluka.

Za temu kojom se bavimo u ovom tekstu, razumevanje veštačke inteligencije i ljudske kreativnosti je veoma važno, da bismo mogli da odredimo ko će pobediti. Naime, veštačka inteligencija se oslanja na algoritme i unete podatke, na osnovu kojih funkcioniše i donosi odluke, dok na ljudsku kreativnost utiču razni faktori, kao što su emocije, iskustvo i mašta.

I bez obzira što je veštačka inteligencija pokazala ogroman potencijal u različitim industrijama, kao što su zdravstvo, finansije i proizvodnja, postoje određena ograničenja za ono što može da uradi. Na primer, veštačkoj inteligenciji nedostaje emocionalna inteligencija koju ljudi poseduju, koja može da pomogne u procesima donošenja odluka, koji zahtevaju empatiju ili intuiciju. A osim toga, veštačka inteligencija nema sposobnost da iskusi emocije ili lične veze, koje su često pokretači kreativnosti.

S druge strane, ljudska kreativnost može imati ograničenja u pogledu vremena i raspoloživih resursa. Pojedinci mogu biti ograničeni svojim trenutnim znanjem i iskustvom, kao i spoljnim uticajima kao što su društveni ili ekonomski faktori. Međutim, ljudi poseduju sposobnost da razmišljaju van okvira i generišu ideje zasnovane na intuiciji i ličnim iskustvima, što može rezultirati inovacijama i napretkom.

Da bi se u potpunosti razumele i uporedile mogućnosti veštačke inteligencije i ljudske kreativnosti, važno je priznati njihove razlike i jedinstven doprinos. Saradnjom i kombinovanjem snaga obe, možemo postići još veći napredak u različitim oblastima.

Napredak veštačke inteligencije

napredak.jpg

Pixabay

Veštačka inteligencija je transformisaola način rada industrije, zahtevajući manje ljudske intervencije, i povećanje efikasnosti. Algoritmi mašinskog učenja su omogućili automatizovane procese donošenja odluka, analizirajući velike skupove podataka za obrasce i uvide, koji se mogu koristiti za prediktivnu analitiku. Pored toga, obrada prirodnog jezika je napredovala do tačke u kojoj čet-botovi kao što je Chat GPT mogu da odgovore na upite i probleme sa korisničkim uslugama, bez ljudske pomoći.

Kompjuterski vid je takođe doživeo značajan napredak, omogućavajući mašinama da analiziraju i tumače slike ili video zapise sa veroma preciznim rezultatima. Ovo je posebno korisno u industrijama kao što je zdravstvo, gde dijagnostički alati, zasnovani na veštačkoj inteligenciji, imaju povećanu tačnost u otkrivanju bolesti kao što je rak.

Takođe, veštačka inteligencija je olakšala razvoj samovozećih automobila i dronova, koji imaju potencijal da revolucionišu transport i logistiku. Sve u svemu, napredak u veštačkoj inteligenciji je napravio ogroman napredak u povećanju automatizacije i efikasnosti u različitim industrijama, uz minimalnu ljudsku intervenciju.

Ograničenja koja ima veštačka inteligencija


Tokom poslednjih godina, veštačka inteligencija je prešla dug put, ali još uvek ima nekoliko ograničenja koja je sprečavaju da u potpunosti zameni ljudsku kreativnost. Jedno og glavnih je to da može da radi samo sa prethodnim podacima i obrascima. Ne može sama da smisli potpuno nove ideje ili koncepte, što znači da je veštačka inteligencija odlična u zadacima koji uključuju ponavljajuće i predvidljive obrasce, poput analize podataka i prepoznavanja slika. Međutim, suočen sa kreativnim i nepredvidivim situacijama, bezuspešno se bori.

Još jedno ograničenje, za sada prilično nemoguće za veštačku inteligenciju su emocije i empatija. Ne može da imitira ljudske emocije, ni da razume emocionalni uticaj umetnosti ili muzike. Kao rezultat toga, sadržaju koji generiše veštačka inteligencija nedostaje dubina, i uticaji koji proizilaze iz ljudske kreativnosti.

Pored toga, veštačka inteligencija je inteligentna samo onoliko koliko podataka može da dobije. Ako su podaci pristrasni ili ograničeni, i veštačka inteligencija će biti i pristrasna i ograničena u svojoj kreativnosti. Takođe, sa određenim vrstama kreativnosti kao što su humor i sarkazam, koji u velikoj meri zavise od konteksta i kulture, veštačka inteligencija ne može da se izbori.

Jer, kao što verovatno znate, veštačka inteligencija zahteva specifične parametre za rad, što znači da ne može da se nosi sa dvosmislenošću i neizvesnošću, kao što to mogu ljudi. Jednostavno, ne može da razmišlja van okvira i pravi intuitivne skokove, jer i nije eksplicitno programirana da to čini.

Sve u svemu, ona ima nekoliko ograničenja zbog kojih ne može da zameni ljudsku kreativnost. Iako se u određenim zadacima ističe, ne može da ponovi emocionalnu dubinu, intuiciju i nepredvidivost ljudske kreativnosti.

A kako je veštačka inteligencija uticala na različite sfere industrije?

razlicite-sfere-industrije.jpg

Pixabay

Tehnologija veštačke inteligencije danas se može naći u različitim sferama industrije, što je dovelo do razvoja novih aplikacija i transformacije već postojećih procesa. Recimo, u zdravstvenoj industriji, njena upotreba dovela je do razvoja novih lekova, i prediktivnih modela za dijagnostifikovanje bolesti. Roboti sa veštačkom inteligencijom rade izvesne zadatke, za koje su ljudima bili potrebni dani da ih završe, za svega nekoliko sati.

Industrija finansija i bankarstva mogla bi da analizira ogromne količine podataka i identifikuje lažne aktivnosti i rizike. Slično tome, uspon konsultantskih usluga u oblasti finansijske tehnologije bio je ključan u korišćenju veštačke inteligencije za optimizaciju finansijskih operacija, pojednostavljenje procesa i uvođenje inovativnih rešenja, prilagođenih rastućim potrebama finansijskog sektora.

Upotreba veštačke inteligencije, značajna je, takođe, u sektoru maloprodaje i e-trgovine, kao i u poboljšanju iskustva kupovine i optimizaciji upravljanja lancem snabdevanja. Ali je, isto tako, poremetila ljudske poslove i industrije. Ali, ono što uliva strah je da mašine neke zadatke mogu da obavljaju brže i preciznije, određene automatizovane sisteme čak i bez ljudske intervencije, zbog čega je ovo veoma ozbiljno pitanje, koje u budućnosti može dovesti do akutne nezaposlenosti. Dakle, istorija se ponavlja, poput Industrijske revolucije u XVIII i XIX veku.

Vrednost ljudske kreativnosti


Kao što smo već pomenuli, ljudska kreativnost je dragocena imovina koju veštačka inteligencija ne može da replicira. To je jedinstvena sposobnost koju poseduju ljudi, i koja im omogućava da generišu nove ideje, i rešavaju složene probleme. Ljudska kreativnost je pokretačka snaga inovacija i napretka u mnogim sferama.

Jedna od ključnih prednosti ljudske kreativnosti je to što nam omogućava da razmišljamo izvan okvira. Omogućavam nam da pronađemo nova rešenja za probleme koji možda nisu tako očigledni, kroz tradicionalne metode. Takođe, omogućava nam da se prilagođavamo i razvijamo, jer stalno pomeramo granice mogućeg.

Za razliku od veštačke inteligencije, koja funkcioniše sa unapred definisanim pravilima, ljudska kreativnost nema granica. Ne postoje algoritmi i ograničenja koja postavlja softver, što nam omogućava da istražujemo dalje, tražimo nove mogućnosti, čak i one koje možda nikada ranije nisu razmatrane.

Štaviše, ljudska kreativnost stalno radi na pronalaženju novih načina izraza. To je pokretačka snaga umetnosti, muzike, književnosti i odstalih oblika samoizražavanja. Zbog toga mislimo da će, kako se krećemo ka budućnosti koja se sve više oslanja na automatizaciju i veštačku inteligenciju, ljudska kreativnost postati još vrednija. Poput ručnih radova koji se cene mnogo više od industrijski izrađene robe. Jer to je ono po čemu se razlikujemo od mašina, i omogućava nam da inoviramo i napredujemo ka boljoj budućnosti.

A ima li ljudska kreativnost ograničenja?

ljudska-kreativnost.jpg

Pixabay

Koliko god ljudska kreativnost bila neverovatna, ona i dalje ima ograničenja koja se ne mogu zanemariti.

# Jedno od značajnijih je naša ljudska pristrasnost. Skloni smo da delujemo u okviru sopstvenih kulturnih parametara, i stvaramo rad koji odražava naše iskustvo i poreklo. To znači, da svoju kreativnost ograničavamo na ono što znamo, zbog čega nije toliko raznolika, koliko bismo želeli da bude.

# Drugo ograničenje je brzina. Mi moramo da pravimo pauze, da se odmaramo, jedemo, spavamo, da bismo bili produktivni. Iako je ovo prirodno i neophodno, može da ograniči našu sposobnost da generišemo nove ideje, obradimo više informacija, i izvršimo svoje planove. Ovde nam veštačka inteligencija može pomoći, jer može da smanji vreme i trud potreban za obavljanje zadataka.

# Ograničeni smo svojim fizičkim sposobnostima. Na primer, možemo da zadržimo određenu količinu informacija u svojoj kratkoročnoj memoriji, što nas ograničava da brzo obrađujemo složene informacije.

# Isto tako, ograničeni smo svojim čulima, podložni emocijama koje utiču na naše rasuđivanje, i konačni rezultat na pozitivan, ili negativan način. Jer u zavisnosti od okolnosti, emocije mogu da inspirišu, ali i da ometaju našu kreativnost.

Ipak, uprkos svim ograničenjima, ljudska kreativnost i dalje ostaje nezamenjiva, i suštinski deo našeg društva. Priznavanjem i razumevanjem ovih ograničenja, možemo da radimo na poboljšanju naše kreativnosti, i da iskoristimo tehnologiju, tj. veštačku inteligenciju, da nam pomogne da prevaziđemo svoja trenutna ograničenja, što i nije tako loše.

Saradnja između veštačke inteligencije i ljudske kreativnosti

Njihova saradnja uključuje interakciju između ljudskih misaonih procesa i algoritma veštačke inteligencije, da bi se na kraju proizveo kreativni rezultat. U ovom procesu, ideja kreće od ljudi koji daju početne ideje, koncepte i iskustva, dok veštačka inteligencija obezbeđuje računarsku potporu u obradi podataka, predviđanja, i pomaže u stvaranju konačnog proizvoda.

A sve to dovodi do veće efikasnosti, tačnosti i kreativnog kapaciteta. Zajedno mogu da postignu stvari koje nijedno ponaosob ne može. Jer, dok je sposobnost veštačke inteligencije da obradi ogromne količine podataka, i identifikuje obrasce bez premca, ljudska kreativnost može da pruži jedinstvenu perspektivu i inovativne ideje. A radeći zajedno, mogu da ostvare zadatke koji bi bili teški za bilo koje od njih samih, što može biti korisno u različitim oblastima, uključujući i marketing, umetnost, arhitekturu, muziku, itd.

Na primer, algoritam veštačke inteligencije može da analizira podatke potrošača, da bi identifikovao preferencije kupaca i pomogao umetnicima da kreiraju proizvode prilagođene tim preferencijama. Ili, može da pomogne arhitektama da projektuju zgrade koje ispunjavaju ciljeve održivosti, na inovativne načine.

I na kraju…


za-kraj.jpg

Pixabay

Uprkos mnogim prednostima ove saradnje, treba razmotriti i etičke implikacije ovog hibridnog pristupa. Trebalo bi se pozabaviti pitanjima o vlasništvu, odgovornosti i transparentnosti, kako bi se osiguralo da upotreba kako ljudske kreativnosti, tako i veštačke inteligencije, bude pravična i korisna za sve.

Ukratko, saradnja između ove dve mogućnosti nudi inovativan način za stvaranje jedinstvenih i korisnih proizvoda koji mogu da zadovolje zahteve sveta, koji se brzo menja. Kombinuje snagu ljudi i mašina, kako bi se maksimizirala kreativnost i produktivnost, uz minimalizovanje vremena i truda.

U budućnosti, možemo očekivati da se ova saradnja proširi i produbi, međutim, važno je zapamtiti da iako veštačka inteligencija može da obezbedi vredne alate i resurse za podršku kreativnosti, ljudski element je taj koji na kraju pokreće inovacije i napredak. Zbog toga, iako ima neke izvesne konkurencije između njih, postoji i veliki potencijal za saradnju i sinergiju.

Na kraju, odgovor na pitanje u naslovu mogao bi da leži u uspostavljanju ravnoteže između ovo dvoje, pri čemu ljudi mogu da koriste veštačku inteligenciju, da bi unapredili i poboljšali sopstvene kreativne rezultate.

A šta vi mislite o tome? Kakva su vaša predviđanja za budućnost? Podelite svoje misli sa nama u komentarima.


Autorski tekst: Jelena Todorović
Izvor: Tesha Design
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top