Vesnici proleća

[Nostradamus]

Proleće počinje 21. marta. Međutim, vesnike proleća je obično moguće pronaći nekoliko nedelja ranije. Krajem februara ili početkom marta, rani cvetovi počinju da nas podsećaju da se radujemo predstojećem proleću. Nakon dugih, hladnih i mračnih zimskih meseci, proleće budi novi život u prirodi. Dan postaje duži, cveće počinje da cveta, drveće i žbunovi ponovo imaju izdanke, a životinjski svet se budi iz zimskog sna.

 

[Nostradamus]

Proleće počinje 21. marta. Međutim, vesnike proleća je obično moguće pronaći nekoliko nedelja ranije. Krajem februara, početkom marta, rani cvetovi nas podsećaju da se radujemo predstojećem proleću. Posle dugih, hladnih i mračnih zimskih meseci, proleće budi novi život u prirodi. Dan postaje duži, cveće počinje da cveta, drveće i žbunovi ponovo imaju izdanke, a životinjski svet se budi iz zimskog sna.

 

[Nostradamus]

To je period kada se pojavljuju prvi cvetovi. Toplota i sunčeva svetlost ranog proleća ne pružaju dovoljno optimalnih hranljivih materija za biljke. Količina sunčeve svetlosti nije dovoljna za optimalnu fotosintezu, koja je neophodna za formiranje izdanaka. Međutim, biljke koje cvetaju u proleće imaju rešenje za taj problem. One poseduju nešto nalik skladišnom prostoru u kome čuvaju hranljive materije, minerale i skrob jer su sve te materije neophodne za njihov opstanak i biljke ih skladište tokom godine. One takođe sakupljaju energiju u lukovicama i na proleće je koriste za klijanje i cvetanje.

Obično se pravi razlika između jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka koje cvetaju u proleće. Višegodišnje vrste preživljavaju zimu izbacivanjem semena. S druge strane, jednogodišnje biljke koje cvetaju u proleće uvenu tokom zime.

Sada bismo želeli da vas upoznamo sa nekim od najlepših i najpoznatijih biljaka koje cvetaju u proleće:

 

[Nostradamus]

[h=3]Visibabe[/h] Visibabe nas obraduju kao jedan od prvih cvetova ranog proleća. Njihove glave izviruju iz još uvek hladne zemlje krajem februara i početkom marta. U botaničkom smislu, visibabe su višegodišnje zeljaste biljke i mogu da izrastu do visine od 20 cm. Imaju glatke listove i bele cvetove. Ukoliko želite visibabe u svojoj bašti, preporučujemo da zasadite nekoliko lukovica na jednom mestu jer iz svake lukovice niče samo jedna stabljika. Visibabe bolje uspevaju na vlažnim mestima i u hladu i često se mogu naći na šumskim proplancima, livadama i u listopadnim šumama. Visibabe koje cvetaju možete držati i u saksiji do marta i možete ih presaditi u baštu kada procvetaju.

 

[Nostradamus]

[h=3]Šafrani[/h] Šafrani izgledaju prelepo bez obzira na oblik, boju ili vrstu. Posebno su atraktivni kada njihovi raznobojni cvetovi izbiju iznad snežnog pokrivača koji se zadržao. Botanički termin „crocus” potiče od grčke reči „kroki”, koja znači „nit“. On se odnosi na žigove cveta šafrana u obliku niti. Sezona cvetanja ovog malog cveta počinje krajem februara ili početkom marta. Šafran cveta na stabljici visokoj 8-15 cm u proleće, a cvetovi mogu biti žuti, plavoljubičasti i beli. Ovim biljkama najviše odgovara zemljište koje propušta vodu, koje je bogato humusom i provetreno. Ukoliko je moguće, trebalo bi ih postaviti na sunčano i toplo mesto, ali ni boravak u privremenom hladu neće usporiti rast šafrana.

 

[Nostradamus]

[h=3]Vrba iva ili „mace“[/h] Nemački naziv „Palmkätzchen“ (mace za cveti) potiče od običaja da se grančice ovog drveta u mnogim oblastima koriste kao zamena za ukrštene palmine grančice na dan hrišćanskog praznika Cveti. Cvet vrbe ive, koji se pojavljuje početkom marta, je često prvi pošten obrok za pčele nakon duge zime. Latinski naziv za ovu biljku je „salix caprea”: „Salix“ znači „vrba“, a „caprea“ znači „koza“. Naziv služi kao podsetnik na to da koze vole da grickaju njihove grančice. Budući da nisu zahtevne za održavanje, nije teško zasaditi vrbe ive. Lako se razmnožavaju pomoću pelcera.

Ukoliko ovaj primerak uskoro budete videli negde pored puta ili ako čak nekoliko cvetova budete videli u sopstvenoj bašti, budite uvereni da je proleće blizu!

 

[Nostradamus]

[h=1]Kukureci[/h]

Većina bašta izgleda sumorno i prazno tokom hladnih, zimskih meseci. Lepe, zelene travnjake je pokrio snežni prekrivač a od cveća jarkih boja i žbunova ostalo je samo nekoliko praznih leja i golih grana. Međutim, ne morate biti bez divnog cveća tokom ovog godišnjeg doba. Kukureci, poznati i kao Božićne ruže, predstavljaju divno osveženje u usnuloj bašti. Pošto su naviknuti na niske temperature, oni cvetaju od decembra do marta i predstavljaju prijatan kontrast u belom baštenskom pejzažu.

 

[Nostradamus]

[h=3]Poreklo[/h] Kukureci potiču iz planinskih regija, gde se obično nalaze na visinama do 1900 metara i spadaju u zaštićene vrste. Njihovo prirodno stanište se proteže od istočnih Alpa, preko Nemačke (prvenstveno Bavarske), Austrije, Švajcarske i Italije, do severnog dela Balkana.

 

[Nostradamus]

Božićne ruže (helleborus niger) su karakteristične po svojim belim ili ponekad svetloružičastim cvetovima u obliku tacne. Svilenkasta površina cvetova i karakteristično crn koren predstavljaju nepogrešiv pokazatelj po kome ih je lako prepoznati. Mogu da porastu do visine od 10 do 30 cm. Svih 15 vrsta je izrazito otporno i lako za održavanje. Ne pripadaju rodu ruža, iako njihov naziv može pogrešno da navede na takav zaključak, već porodici ljutića.

Doslovan prevod termina „hellebore“ bi bio „smrtonosna hrana“. Ovo ime nije izabrano slučajno jer su kukureci zaista otrovni. To znači da bi posle dodirivanja ovih biljaka trebalo da operete ruke – a još bolje rešenje je da nosite rukavice kada ih dodirujete. Međutim, nema potrebe da brinete kada su kućni ljubimci u pitanju jer ova biljka obično nema štetno dejstvo po njih, osim u slučaju ako pojedu njen otrovan koren. Zbog svog otrovnog dejstva, kukureci su u stara vremena korišćeni kao lekovito bilje za lečenje nervnih i duševnih poremećaja. U ta vremena su se koristili čak i kao hemijsko oružje protiv neprijatelja. Uglavnom u seoskim krajevima, kukureci su korišćeni za predviđanje vremena za predstojeću godinu. Ekstrakt iz korena kukureka se koristio i za proizvodnju burmuta i praha koji izaziva kijanje. Zbog svega toga u nemačkom jeziku postoji još jedan naziv za ovu biljku: „Schwarze Nieswurz“, što doslovno znači „crni koren koji izaziva kijanje“. Pošto kukureci cvetaju zimi i prkose ledu i snegu, uvek su bili simbol nade.

 

[Nostradamus]

[h=3]Saveti za sadnju[/h] Najbolje mesto u bašti za kukureke je ispod listopadnog drveća kako bi zimzelene biljke imale dovoljno hlada leti a dovoljno sunčeve svetlosti zimi. Kukureci se sade leti. Imajte na umu da im je potrebno kiselo zemljište za dobar rast i da je idealna razdaljina između biljaka, koje se sade u grupama, oko 15 cm.

Kukureci se mogu držati u kući u saksijama. Međutim, trebalo bi da ih stavite u dovoljno veliku saksiju, držite na hladnom mestu i da pazite da se ne osuše. Preporučujemo vam da kupite kvalitetan kompost za gajenje biljaka u saksijama i da ga pomešate sa zemljom iz bašte kako bi biljke dobile najvrednije hranljive materije. Kada biljke procvetaju, možete ih zasaditi u bašti, u hladu na balkonu ili u dvorištu, a ako želite da ih zadržite u kući, možete ih staviti na sims prozora uz zaštitu od direktne sunčeve svetlosti.