- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Velja Pavlović: Mali Princ ispod slova "L"
Ovog leta (22. avgusta) napuniće tačno 70 godina jedna od najlepših pop balada svih vremena „Nature Boy“, koju je prvi snimio Net King Kol, a potom, kako se to rečito kaže, „nema ko je nije pevao“.
Od Frenkija, Ele i Sare, preko Ete, Širli, Šer i Selin... pa instrumentalnih verzija Koltrejna, Bensona i Majlsa, do Bouvija, grupe „Masiv atak“ i Lejdi Gage. (Onima koji po Jutjubu budu eventualno tragali za najboljom, osim neprikosnovene Net King Kolove, najsvesrdnije preporučujem fenomenalnu verziju Džejmsa Brauna.)
Pesma je 1999. uvrštena u Gremijev spisak besmrtnih melodija, uz obrazloženje na ceremoniji tim povodom da je to delo Debisijevske lakoće i zbirka priča „Hiljadu i jedna noć“ kompresovana u dva i po minuta teksta i melodije koji su toliko izvan našeg sveta i vremena da nijedna interpretacija nije uspela da pesmu spusti na zemlju i načini je običnom. „Nature Boy“ je hit za sva vremena, a autor ove pesme danas je zaboravljen, mada je njegov život neobičan poput najuzbudljivijeg holivudskog scenarija.
Ime mu je idn abi (eden ahbez), i nije greška kako sam napisao jer on je zahtevao da mu se ime piše početnim malim slovima (smatrao je da jedino reči Bog, Večnost i Ljubav zaslužuju velika slova). Rođen je u vremenima velike depresije, 1908. godine u Bruklinu, zajedno sa sestrom bliznakinjom Edit, kao Džordž Aberle, od oca Jevrejina i majke englesko-škotskog porekla, i sa još dvanaestoro braće i sestara živeo je u njujorškom jevrejskom sirotištu sve do devete godine, kad ga usvaja porodica iz Kanzasa i daje mu svoje prezime - Mekgruv. U ranoj mladosti nekoliko puta je obišao čitave Sjedinjene Države, putujući kao slepi putnik teretnim vozovima. Prao je sudove i svirao klavir po restoranima, spavao po gradskim parkovima, čitao istočne mudrace, usvojio koncept univerzalnog boga, hranio se isključivo sirovim voćem i povrćem, pustio dugu kosu i bradu, i po svemu ličio na preteču američkih hipika još pre Drugog svetskog rata.
Ključni momenat ove priče i njegovog života jeste taj kad abi (umalo da napišem veliko A!), jer tako su ga svi zvali, odlučuje da 1947, posle koncerta Net King Kola u Linkoln centru u Los Anđelesu, pokloni note svoje pesme „Nature Boy“ tada ne previše poznatom Kolu. Ali stigao je samo do Kolovog menadžera, koji ga je arogantno otkačio, pa razočarani abi gužva i baca note tu u Kolovoj garderobi, što je takođe sudbonosni trenutak priče: neko od saradnika velikog muzičara, ipak, to diže sa poda i predaje na pravu adresu.
Net King Kol odmah shvata da u rukama ima dijamant, počinje pesmu da peva na koncertima, publika je oduševljeno prihvata, i po prvi put na koncerte Net King Kola masivno dolaze i belci, ali samo da bi čuli „Nature Boy“, posle čije izvedbe odmah odlaze. Irving Berlin, najveći kompozitor američke popularne muzike 20. veka, nudi priličnu sumu da otkupi pesmu. Net King Kol mu saopštava da ni on sam ne može pesmu legalno da snimi jer uopšte ne zna ni ime ni adresu autora, niti iko može da pronađe tog čoveka. Tako počinje ozbiljna potera za autorom pesme „Nature Boy“, i njegova adresa je otkrivena: živeo je ispod prvog slova „L“ čuvenog natpisa „Hollywood“, u parku na brdu iznad Los Anđelesa, zajedno sa suprugom Anom i sinom Zoma.
Pesma je snimljena na ploču sledeće 1948, postigavši ogroman uspeh, zaposevši na nekoliko meseci vrh svih top-lista Aemrike. To rađa nove probleme Net King Kolu, koji je da bi „Nature Boy“ pevao na TV, morao da bude šminkan u belca jer tadašnja Amerika nije mogla da podnese da jedan crnac tako očigledno dominira čitavom američkom pop muzikom. Idn abi postaje preko noći meta i glavna tema svih medija, ali ni za dlaku ne menja način života. U “Tajmsu” izjavljuje: „Znam da izgledam kao da sam lud, ali nisam. A još mi je smešnije da mnogi drugi ljudi izgledaju kao da nisu ludi, a jesu!“.
„Bič bojsi“ ga pozivaju na snimanje albuma „Pet sounds“ (kasnije proglašen najboljim rokenrol albumom u istoriji Amerike), i abi izvesno vreme druguje sa mozgom najveće američke grupe svih vremena Brajanom Vilsonom.
U legendarnom tekstu pesme „Nature Boy“, koja je, kako je i sam abi rekao, priča o njegovom životu, uvek se ističe stih „Najlepša stvar koju možeš postići u životu je da voliš i da budeš voljen“, i za ovih 70-ak godina života pesme verovatno je potrošeno stotine kilograma hartije na objašnjenja i glorifikacije ove abijeve sublimacija svih religija i filozofija. Još interesantnije meni je mišljenje izvesnog anonimnog komentatora tekstova na internetu koji kaže da je pesma „Nature Boy“ pesma o Malom Princu. Pa šta bi drugo mogla biti!?
(preuzeto sa portala AllForMan)
Ovog leta (22. avgusta) napuniće tačno 70 godina jedna od najlepših pop balada svih vremena „Nature Boy“, koju je prvi snimio Net King Kol, a potom, kako se to rečito kaže, „nema ko je nije pevao“.
Od Frenkija, Ele i Sare, preko Ete, Širli, Šer i Selin... pa instrumentalnih verzija Koltrejna, Bensona i Majlsa, do Bouvija, grupe „Masiv atak“ i Lejdi Gage. (Onima koji po Jutjubu budu eventualno tragali za najboljom, osim neprikosnovene Net King Kolove, najsvesrdnije preporučujem fenomenalnu verziju Džejmsa Brauna.)
Pesma je 1999. uvrštena u Gremijev spisak besmrtnih melodija, uz obrazloženje na ceremoniji tim povodom da je to delo Debisijevske lakoće i zbirka priča „Hiljadu i jedna noć“ kompresovana u dva i po minuta teksta i melodije koji su toliko izvan našeg sveta i vremena da nijedna interpretacija nije uspela da pesmu spusti na zemlju i načini je običnom. „Nature Boy“ je hit za sva vremena, a autor ove pesme danas je zaboravljen, mada je njegov život neobičan poput najuzbudljivijeg holivudskog scenarija.
Ime mu je idn abi (eden ahbez), i nije greška kako sam napisao jer on je zahtevao da mu se ime piše početnim malim slovima (smatrao je da jedino reči Bog, Večnost i Ljubav zaslužuju velika slova). Rođen je u vremenima velike depresije, 1908. godine u Bruklinu, zajedno sa sestrom bliznakinjom Edit, kao Džordž Aberle, od oca Jevrejina i majke englesko-škotskog porekla, i sa još dvanaestoro braće i sestara živeo je u njujorškom jevrejskom sirotištu sve do devete godine, kad ga usvaja porodica iz Kanzasa i daje mu svoje prezime - Mekgruv. U ranoj mladosti nekoliko puta je obišao čitave Sjedinjene Države, putujući kao slepi putnik teretnim vozovima. Prao je sudove i svirao klavir po restoranima, spavao po gradskim parkovima, čitao istočne mudrace, usvojio koncept univerzalnog boga, hranio se isključivo sirovim voćem i povrćem, pustio dugu kosu i bradu, i po svemu ličio na preteču američkih hipika još pre Drugog svetskog rata.
Ključni momenat ove priče i njegovog života jeste taj kad abi (umalo da napišem veliko A!), jer tako su ga svi zvali, odlučuje da 1947, posle koncerta Net King Kola u Linkoln centru u Los Anđelesu, pokloni note svoje pesme „Nature Boy“ tada ne previše poznatom Kolu. Ali stigao je samo do Kolovog menadžera, koji ga je arogantno otkačio, pa razočarani abi gužva i baca note tu u Kolovoj garderobi, što je takođe sudbonosni trenutak priče: neko od saradnika velikog muzičara, ipak, to diže sa poda i predaje na pravu adresu.
Net King Kol odmah shvata da u rukama ima dijamant, počinje pesmu da peva na koncertima, publika je oduševljeno prihvata, i po prvi put na koncerte Net King Kola masivno dolaze i belci, ali samo da bi čuli „Nature Boy“, posle čije izvedbe odmah odlaze. Irving Berlin, najveći kompozitor američke popularne muzike 20. veka, nudi priličnu sumu da otkupi pesmu. Net King Kol mu saopštava da ni on sam ne može pesmu legalno da snimi jer uopšte ne zna ni ime ni adresu autora, niti iko može da pronađe tog čoveka. Tako počinje ozbiljna potera za autorom pesme „Nature Boy“, i njegova adresa je otkrivena: živeo je ispod prvog slova „L“ čuvenog natpisa „Hollywood“, u parku na brdu iznad Los Anđelesa, zajedno sa suprugom Anom i sinom Zoma.
Pesma je snimljena na ploču sledeće 1948, postigavši ogroman uspeh, zaposevši na nekoliko meseci vrh svih top-lista Aemrike. To rađa nove probleme Net King Kolu, koji je da bi „Nature Boy“ pevao na TV, morao da bude šminkan u belca jer tadašnja Amerika nije mogla da podnese da jedan crnac tako očigledno dominira čitavom američkom pop muzikom. Idn abi postaje preko noći meta i glavna tema svih medija, ali ni za dlaku ne menja način života. U “Tajmsu” izjavljuje: „Znam da izgledam kao da sam lud, ali nisam. A još mi je smešnije da mnogi drugi ljudi izgledaju kao da nisu ludi, a jesu!“.
„Bič bojsi“ ga pozivaju na snimanje albuma „Pet sounds“ (kasnije proglašen najboljim rokenrol albumom u istoriji Amerike), i abi izvesno vreme druguje sa mozgom najveće američke grupe svih vremena Brajanom Vilsonom.
U legendarnom tekstu pesme „Nature Boy“, koja je, kako je i sam abi rekao, priča o njegovom životu, uvek se ističe stih „Najlepša stvar koju možeš postići u životu je da voliš i da budeš voljen“, i za ovih 70-ak godina života pesme verovatno je potrošeno stotine kilograma hartije na objašnjenja i glorifikacije ove abijeve sublimacija svih religija i filozofija. Još interesantnije meni je mišljenje izvesnog anonimnog komentatora tekstova na internetu koji kaže da je pesma „Nature Boy“ pesma o Malom Princu. Pa šta bi drugo mogla biti!?
(preuzeto sa portala AllForMan)