Velikani svetske istorije, kulture, umetnosti, nauke...a verujući

[kalista]

Medju najznamenitijim umovima svetske istorije bilo je puno verujućih. Evo nekih, koji su bili Pravoslavne veroispovesti:

[FONT=&quot]Prof. dr Josif Pančić (1814-1888)[/FONT][FONT=&quot]
[/FONT][FONT=&quot]1845.godine boravio je u Beču radi usavršavanja botaničkih nauka i tu se upoznao sa Vukom Karadžićem po čijem savetu je došao u Srbiju 1846. god
U Srbiju je došao 1846. godine. Radio je kao lekar (fisicus) u Negotinu, Jagodini i Kragujevcu. Tih prvih godina boravka u Srbiji prihvatio je pravoslavlje (što je bilo povezano i sa njegovom željom da dobije otpust iz državljanstva Austrugarske monarhije da bi zatražio srpsko državljanstvo) i promenio kršteno ime Josip u Josif.

[/FONT] [FONT=&quot]Stevan Stojanović Mokranjac (1856 -1914)[/FONT][FONT=&quot]
[/FONT] [FONT=&quot]Mokranjac je zabeležio preko 300 narodnih melodija iz raznih krajeva zemlje i na taj način postavio temelje etnomuzikologije u Srbiji. Mokranjca je inspirisala pravoslavna tradicija, a znatan deo njegove kompozitorske aktivnosti posvećen je pravoslavnoj duhovnoj muzici. Zapisivao je beogradsku varijantu crkvenog pojanja i te zapise izdao u Osmoglasniku. Po ovim zapisima komponovao je Liturgiju, Dve pesme na Veliki Petak, Tri statije, Akatist, Tebe Boga hvalim, Opelo. Najpoznatija duhovna Mokranjčeva dela jesu Opelo u fis molu i Liturgija.

[/FONT] [FONT=&quot]Mihajlo Pupin (1854-1936)[/FONT][FONT=&quot]

[/FONT] [FONT=&quot]„Kao munja sevnuše pred mojima očima slike moje pravoslavne majke, Svetoga Save, male crkve u Idvoru i patrijarha iz Karlovaca. Zakleh se tim vrednostima“...[/FONT][FONT=&quot]
Već na samom početku svog boravka u Americi bio je Pupin u prilici da objašnjava zašto je napustio svoj rodni kraj: „Pobegao sam iz Granice, jer su gospodari te zemlje bili naumili da me pomadžare; iz Praga sam pobegao, jer su me hteli ponemčiti. Pobeći ću i iz Delaver Sitija ako se od mene bude tražilo, kao što to reče vaša dobra majka, da na stranu bacim svoje srpske nazore. A ti moji srpski pojmovi, to su moja majka, moje rodno mesto, srpska pravoslavna vera, moj srpski jezik i svet koji tim jezikom govori. Ko očekuje da napustim svoje srpske nazore, taj očekuje da napustim svoj poslednji dah.“....

[/FONT] [FONT=&quot]Isidora Sekulić (1877-1953)[/FONT][FONT=&quot]

[/FONT] [FONT=&quot]Na špenglerovskoj tradiciji očekivanja da „hrišćanstvu Dostojevskog pripada naredni milenijum“ izrastao je jedan veliki religiozni preporod unutar srpskog naroda u međuratnoj Kraljevini Jugoslaviji. Ovu pojavu prva je registrovala Isidora Sekulić još 1924. godine: „Obnavlja se ljubav za najveće naše narodne vrednosti, i u tim vrednostima naročito za religiozno-moralne momente našeg nacionalnog karaktera, za ono sveto i čestito i Bogu pristupačno što nas je održalo i uvek dobro vodilo, što je i svecima i ratnicima našim krasilo duše.“
Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik.

[/FONT]


[FONT=&quot]
[/FONT]

[FONT=&quot]
[/FONT]

 

[CRAZYandLAZY]

Amper,Volt, Dekart, Kepler, Kopernik, Lajbnic, Mendeljejev, Morze, Njutn, Ojler, Om, Pupin, Rentgen, Faradej, Franklin...

Blez Paskal
"Ako postoji milion argumenata koji govore o tome da pakla nema, a samo jedan koji govori u prilog tome da pakao zaista postoji, zdravorazumska logika me tera da postupam po Božjim zapovestima".
"Postoje samo dve vrste ljudi : pravednici koji sebe smatraju grešnicima i grešnici koji sebe smatraju pravednicima".
“Srce zna za razloge koje razum ne poznaje - Istinu upoznajemo ne samo umom, nego i srcem"

Luj Paster "Mnogo sam se bavio izučavanjem prirode - zato verujem verom bretonskog seljaka."

Kelvin "Ako umujete dosta ozbiljno, prirodne nauke će vas prisiliti da priznate Boga"

Isak Njutn
Za njega se vezuje anegdota, da kada ga je prijatelj upitao kako to da može da veruje u Boga, u to da će Bog vaskrsnuti sve one pravednike, kad su svi zajedno pod zemljom i kako ce Bog znati ko je ko. Njutn je bacio više malih opiljaka gvožđa na zemlju i pomešao sa njom. "Da li možes sada da razvojiš gvožđe od zemlje?", upitao je, a prijatelj mu je odgovorio da može ali teško i da možda i neće odvojiti sve opiljke gvožđa. Njutn je izvadio magnet i podigao sve opiljke gvožđa..