LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Veće plate u evrima pojeo rast cena
Izvor: Novosti
Beograd -- Uporan pad vrednosti evra raduje uvoznike, plaši izvoznike, a građani nisu sasvim sigurni da li su u „plusu“ ili „minusu“.
Zvanična srednja vrednost evra i u sredu je bila na nivou od oko 101 dinar, preciznije 101,5, i domaća valuta je dva poena jača nego na početku godine.
Na tom nivou dinar je bio poslednji put, pre malo manje od godinu dana, sredinom maja prošle godine.
Gledano kroz zarade, reklo bi se da su građani tu na dobitku. U maju prošle godine prosečna zarada izražena u evrima iznosila je svega 306 evra. U januaru, kada se evro popeo na 106,48 dinara, ali i zarada povećala, plata je vredela 319 evra. Već u februaru, pošto je dinar ojačao, njen iznos u evropskoj valuti je dostigao 342.
Podataka o prosečnoj zaradi, ni za mart, a kamoli april, još nema, ali uz trenutni nivo dinara, trend rasta će se verovatno nastaviti. I da u međuvremenu troškovi života nisu porasli, i to za čak 14,3 odsto za godinu dana, građani bi možda i osetili rast kupovne moći.
Pošto su cene „skakale“ predanije od evra, prosečni građanin iz dana u dana ima osećaj sve manjih kupovnih mogućnosti. I nije daleko od istine, jer se cene, i pored rasta dinara, ne vraćaju u „rikverc“.
Jačanje dinara pomrsilo je konce i štedišama. Prošle godine oročenje dinara, u vremenu njegovog konstantnog pada, nije delovalo kao najmudrije rešenje. Ko je imao nešto da preda banci na čuvanje, pre se opredelio za deviznu štednju. Godinu dana kasnije, računica izgleda potpuno drugačije.
Godinu dana oročenih hiljadu evra, po isteku oročenja, uz kamatnu stopu od oko 4,5 odsto, donosi prihode od kamate od 45 evra. Štediša je dužan da plati porez na štednju u iznosu od deset odsto kamate, pa mu na kraju ostaje 40,5 evra, što je 4.106 dinara.
Onaj ko je u maju prošle godine oročio 1.000 evra u dinarima, 101.453 dinara, računao je na kamatu od oko 10,5 odsto. Posle godinu dana on poseduje ukupno 112.105 dinara. Sama kamata iznosi 10.652 dinara i ne plaća porez na dinarsku štednju, tako da mu ostaje čitav prihod. Zaradio je skoro 2,5 puta više od deviznog štediše.
BILI U PRAVU
Malo je analitičira krajem prošle godine moglo bez dileme da prporuči onima koji su imali novca, u šta da ulažu ove godine. Većina je verovala da dinar neće značajnije varirati, u okviru pet odsto, a Narodna banka Srbije je kroz publikaciju dokazala da je dinarska štednja isplativija od devizne. Trenutna kretanja nedvosmisleno dokazuju da su u pravu.
Izvor: Novosti
Beograd -- Uporan pad vrednosti evra raduje uvoznike, plaši izvoznike, a građani nisu sasvim sigurni da li su u „plusu“ ili „minusu“.
Na tom nivou dinar je bio poslednji put, pre malo manje od godinu dana, sredinom maja prošle godine.
Gledano kroz zarade, reklo bi se da su građani tu na dobitku. U maju prošle godine prosečna zarada izražena u evrima iznosila je svega 306 evra. U januaru, kada se evro popeo na 106,48 dinara, ali i zarada povećala, plata je vredela 319 evra. Već u februaru, pošto je dinar ojačao, njen iznos u evropskoj valuti je dostigao 342.
Podataka o prosečnoj zaradi, ni za mart, a kamoli april, još nema, ali uz trenutni nivo dinara, trend rasta će se verovatno nastaviti. I da u međuvremenu troškovi života nisu porasli, i to za čak 14,3 odsto za godinu dana, građani bi možda i osetili rast kupovne moći.
Pošto su cene „skakale“ predanije od evra, prosečni građanin iz dana u dana ima osećaj sve manjih kupovnih mogućnosti. I nije daleko od istine, jer se cene, i pored rasta dinara, ne vraćaju u „rikverc“.
Jačanje dinara pomrsilo je konce i štedišama. Prošle godine oročenje dinara, u vremenu njegovog konstantnog pada, nije delovalo kao najmudrije rešenje. Ko je imao nešto da preda banci na čuvanje, pre se opredelio za deviznu štednju. Godinu dana kasnije, računica izgleda potpuno drugačije.
Godinu dana oročenih hiljadu evra, po isteku oročenja, uz kamatnu stopu od oko 4,5 odsto, donosi prihode od kamate od 45 evra. Štediša je dužan da plati porez na štednju u iznosu od deset odsto kamate, pa mu na kraju ostaje 40,5 evra, što je 4.106 dinara.
Onaj ko je u maju prošle godine oročio 1.000 evra u dinarima, 101.453 dinara, računao je na kamatu od oko 10,5 odsto. Posle godinu dana on poseduje ukupno 112.105 dinara. Sama kamata iznosi 10.652 dinara i ne plaća porez na dinarsku štednju, tako da mu ostaje čitav prihod. Zaradio je skoro 2,5 puta više od deviznog štediše.
BILI U PRAVU
Malo je analitičira krajem prošle godine moglo bez dileme da prporuči onima koji su imali novca, u šta da ulažu ove godine. Većina je verovala da dinar neće značajnije varirati, u okviru pet odsto, a Narodna banka Srbije je kroz publikaciju dokazala da je dinarska štednja isplativija od devizne. Trenutna kretanja nedvosmisleno dokazuju da su u pravu.