Uzgoj luka

[Nostradamus]

Jestivi lukovi koji su kod nas najzastupljeniji u proizvodnji – crni, beli luk i praziluk obrazuju pod zemljom pravu ili lažnu lukovicu, odnosno zadebljale rizome sa razervnim hranljivim materijama, koja se koristiti za ishranu ali i za proizvodnju mladog luka metodom pospešivanja.
Mladi crni luk se za jesenju proizvodnju gaji pospešivanjem iz krupnijeg arpadžika prečnika preko 22 mm ili sitne lukovice prečnika 30 mm. Pri povoljnim uslovima iz lukovice se brzo razvija koren i listovi i obrazuje mladi luk (belo lažno stablo sa zelenim listovima). Brzina rasta i broj mladih biljaka zavisi od krupnoće lukovice i broja tzv. gnezda sa klicama, što je veći broj gnezda više mladih biljaka. Optimalna temperatura za rast mladog luka je 18[SUP]0[/SUP]C, biljka podnosi i niske temperature. Rast mladog luka odvija se na račun rezervnih materija lukovica, zato se one mogu prilikm korišćenja za proizvodnju ređati gusto jedna do druge, plitko po površini zemljišta ili na samoj površini u tunelima i plastenicima. Proizvodnja mladog luka pospešivanjem u zaštićenom prostoru, obavlja se kao čist usev ili se gaji između krastavca, paradajza i najčešće salate.
Radi bržeg nicanja primenjuje se nekoliko načina za obradu lukovica. Lukovice pokrivene slamom ili drugim materijalom mogu da se drže u toploj prostoriji 5 - 7 dana i zalivaju toplom vodom (40 - 45 [SUP]0[/SUP]C). Lukovice mogu da se potapaju u vodu temperature 35 - 40 [SUP]0[/SUP]C u toku 12 - 15 časova. Osim kvašenja, lukovice mogu 5 - 7 dana da se drže na temperaturi do 30[SUP]0[/SUP]C i relativnoj vlažnosti vazduha 80 - 90%. Efikasan način obrade lukovica, za sadnju u oktobru i novembru, jeste odsecanje od vrata do pleća lukovica, što omogućuje brzo nicanje. Svi načini za obradu lukovica imaju za cilj brže prorastanje listova i korena.

 

[Nostradamus]

Pri pospešivanju najveći prinosi ostvaruju se gustom, plitkom sadnjom, lukovica do lukovice – bez razmaka redova, u lejama širine 120 cm. One i ne moraju da se pokrivaju slojem zemlje, nego se samo blago utisnu u zemlju. U zavisnosti od veličine lukovica, potrebno je 8 - 10 kg sadnog materijala na m[SUP]2 [/SUP]. Posle sadnje lukovice se zaliju sa 10 l/ m[SUP]2 [/SUP]tople vode (30 - 35 [SUP]0[/SUP]C), što ubrzava prorastanje klica i rast mladog luka. U proizvodnji se primenjuju redovne mere nege. Za brži rast mladog luka u plasteniku treba održavati temperaturu od 15 - 18 [SUP]0[/SUP]C tokom sunčanih dana, odnosno oko 14[SUP]0[/SUP]C tokom oblačnih. Luk je kvalitetan i iz proizvodnje pri temperaturi od 10[SUP]0[/SUP]C, mada može da raste i pri niskim temperaturama od 2-5 [SUP]0[/SUP]C. Za sigurniju proizvodnju u toku zime u objektima bez grejanja treba koristiti dopunske tunele od PE folija ili neposredno pokriti luk agrotekstilom - agrilom. U takvom objektu luk uspešno raste i pri niskim spoljnim temperaturama i do -10[SUP]0[/SUP]C. Mladi luk brže raste ukoliko se u fazi 2-3 lista folijarno prihrani rastvorom tečnog đubriva tipa fertikare, sal, vuksal ili 0,2 % rastvorom azota. Za kvalitet mladog luka bitno je da sadni materijal bude zdrav, tako da pre sadnje glavice treba potopiti 10-20 minuta u rastvor fungicida benlejta ili ditana, prema propisanoj koncentraciji za svaki rastvor, što sprečava razvoj gljivičnih oboljenja. Tržišnu zrelost mladi luk pristiže u zavisnosti od sorte i temperaturnih uslova gajenja, za 20 - 45 dana od sadnje. Srednji prinos odnosno broj vezica sa 10 biljaka/m[SUP]2 [/SUP]; u zaštićenom prostoru sa grejanjem kada je čist usev mladog luka broj vezica je 22 - 25, ukoliko se u takvom objektu gaji sa salatom broj vezica je od 5 - 6, u objektu bez grejanja u čistom usevu je broj vezica 18 - 20.

 

[Nostradamus]

SPECIFIČNOSTI U TEHNOLOGIJI GAJENJA CRNOG LUKA
Sedam vagona po hektaru
Na osnovu podataka FAO-a, manji prosečan prinos crnog luka, od 37 evropskih država koje su obuhvaćene statistikom, imaju samo tri države (Estonija, Litvanija i Crna Gora)
Prosečan prinos crnog luka u Srbiji veoma je nizak. Postignuti prinos od 70 t/ha u Gospođincima 2006. godine dokazuje da postoji mogućnost da se prinosi kod nas povećaju, uz primenu savremene tehnologije proizvodnje.

 

[Nostradamus]

Dve su proizvodnje crnog luka:
lukovice i mladi luk.
Lukovice se proizvode iz:
• arpadžika (ozima i prolećna sadnja)
• semena - direktna setva (dominira prolećna setva)
• rasada (uglavnom u tipu srebrnjaka, na manjim površinama)
U daljem tekstu biće opisana prolećna direktna setva crnog luka.

 

[Nostradamus]

Izbor parcele i preduseva za gajenje
Crni luk ima slabo razvijen korenov sistem koji je slabije usisne i prodorne moći te je vrlo važno da zemljište bude dobre strukture i rastresito. Uspeva na srednje lakim do srednje teškim zemljištima dobre strukture i plodnosti, kao i neutralne Ph reakcije 6,8-7,5.

 

[Nostradamus]

Preporuke:
• Parcele sa visokim nivoom podzemnih voda nisu pogodne, jer prevlaženost zemljišta onemogućava pripremu zemljišta za setvu u rano proleće, kvalitet lukovica je slabiji, a i veći je napad patogena koji smanjuju prinos i kvalitet.
• Na izuzetno peskovitim i poroznim zemljištima proizvodnja je rizična zbog oscilacija vlažnosti i najčešće niskog sadržaja hraniva.
• Parcele treba da su bez mikrodepresija, u kojima se zadržava voda.
• Za gajenje crnog luka ne koristiti parcelu gde su korišćeni: atrazin, pivot, sencor, sulfoniluree...
• Za gajenje luka birati čiste parcele, nezakorovljene.
• Ne đubriti stajnjakom parcelu namenjenu za setvu luka, nego pod predkulture luku.
• Izbegavati setvu crnog luka na parceli gde je u prethodnih 3-4 godine gajen ili druge kulture iz familije lukova (beli luk ili praziluk).

 

[Nostradamus]

Obrada zemljišta
Osnovnu obradu zemljišta obaviti što ranije u jesen, na dubinu od 25-30 cm. Potom izvršiti ravnanje i grubu pripremu zemljišta za setvu, time se postiže da se u prolećnom periodu manje gazi i sabija zemljište. Predsetvena obrada obavlja se germinatorom - „tvrda postelja, a mek pokrivač", u jednom, eventualno, dva prohoda.

 

[Nostradamus]

Izbor diktira tržište. Domicilno tržište traži okrugle lukove belog mesa, žuto-braon ovojnih listova, tankog vrata lukovice i prečnika 40-70 mm. Hibridi crnog luka za skladištenje moraju imati visok sadržaj suve materije, veliku čvrstinu glavice i ovojnih listova zbog mehanizovane žetve i manipulacije u skladištu.

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TR]
[/TABLE]

Slika 3. Šema klijanja i nicanja crnog luka.
Ishrana
Korenov sistem luka je slabe usisne i prodorne moći, te zahteva dovoljne količine lakopristupačnih hraniva u zoni korenovog sistema.
Crni luk sa 10 t usvaja 40 kg N, 15 kg P2Os i 60 kg K20 po hektaru. Normu đubrenja odrediti na osnovu analize plodnosti zemljišta:
Vreme unošenja hraniva moramo uskladiti sa dinamikom rasta i razvoja crnog luka:
• do faze tri prava lista crni luk usvaja vrlo malo hraniva. Biljka se hrani iz rezerve semena i razvija sekundarni korenov sistem. Dovoljne količine fosfora su bitne za razvoj korenovog sistema.
• Intenzivan porast nadzemne mase je u vremenu od tri prava lista pa do početka formiranja glavice, zahtevi za hranivima se povećavaju. Naročito važno obezbeđenje azotnih hraniva koja omogućavaju pravilan rast i razvoj lisne mase koja će asimilacijom obezbediti hranu za formiranje kvalitetne lukovice. Crni luk bolje reaguje na nitratnu formu azota ( NO3}. Za đubrenje crnog luka birati azotna đubriva sa nitratnim oblikom azota tj. minimum 50% treba da je u toj formi.

 

[Nostradamus]

Dve trećine planirane količine fosfora i kalijuma uneti pre setve i oko 20-25% azota. Ostatak se daje u nekoliko prihranjivanja, počev od početka intenzivnog porasta nadzemne mase. Azotna đubriva primenjivati do početka formiranja lukovice, jer bi u periodu formiranja glavice smanjio sadržaj suve materije, a time i kvaliteta lukovice.
• Poželjno je da kalijum bude u formi K2 S04 {kalijum sulfat), jer luk ima povećane zahteve za sumporom.
• Koristiti đubriva obogaćena mikroelementima, a prihranjivanje crnog luka najbolje je izvoditi vodotopivim đubrivima zajedno sa navodnjavanjem.