LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ko su pristalice integracija Srbije
Uz nas samo članice EU koje su u krizi
T. Spaić | 01. 06. 2010. - 00:02h |
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić trebalo je juče u Berlinu da svoje domaćine pridobije za ideju proširenja EU na zapadni Balkan, ali u Berlinu su imali vremena samo da se bave sobom, svojom krizom i iznenadnom ostavkom predsednika Horsta Kelera, saznaje „Blic” iz dobro obaveštenih izvora. Bio je to prizeman, ali rečit pokazni primer kako kriza koja je počela u Grčkoj i koja se širi po celoj Evropi utiče na šanse Srbije da održi ubrzan tempo evropskih integracija.
Demohrišćani Angele Merkel već nekoliko meseci lobiraju protiv ulaska Srbije u EU
Dobro obavešteni izvori „Blica” u Briselu kažu da upravo Nemačka koči odluku da Savet ministara EU razmotri našu kandidaturu podnetu krajem prošle godine.
Kako „Blic” saznaje iz diplomatskih izvora u Berlinu, na pola sastanka Jeremića sa ministrom spoljnih poslova Nemačke, Gvidu Vesterveleu je stigla poruka da je predsednik podneo ostavku, što se nije dogodilo nikada u istoriji savezne države. Vestervele je izašao sa sastanka i mada se kasnije nakratko vratio, jasno je da Jeremićeva poseta pala u nezgodnom trenutku. Kako tvrde naši izvori, Jeremić je stigao da izmami obećanje da će Nemačka možda podržati deblokadu SSP u junu, ali o prihvatanju srpskog zahteva za kandidaturu nema ni govora.
Nakon sastanka ministar Jeremić je izjavio da Srbija ima podršku Nemačke na putu ka EU i da će biti nastavljena bliska saradnja na tom planu.
- Srbija i Nemačka sada bolje razumeju i da su im prioriteti isti - rekao je Jeremić i dodao da se Beograd i Berlin ne slažu oko svega i da postoje razlike. On je dodao da danas „ne postoji nijedno pitanje u Evropi koje se može rešiti bez Nemačke, pogotovo kada je reč o strateškim stvarima, poput proširenja EU”.
Nije tajna da su članice EU podeljene i po liniji stara i nova Evropa kad je u pitanju dalje proširenje i da Nemačka, Velika Britanija, Holandija ili Belgija ne gledaju blagonaklono na priključenje zapadnog Balkana, odakle im je prihvatljiva još samo Hrvatska. Zato su naši saveznici iz Italije, Grčke, Španije, Slovačke ili Evropske komisije pojačali apele da proces proširenja treba nastaviti.
- Nema nikoga ko je izričito protiv Srbije, ali se vidi podela na, uslovno govoreći, sever i jug, koji važi za naše saveznike. Bogate i uticajne države ne žele da uvoze probleme i krizu. Zemlje severa je teže ubediti da na nas gledaju kao na problem kakav vide kod svojih suseda ili kod nekih novih članica EU. Nije to stvar neprijateljstva, a i bez obzira na to ko nas podržava, treba imati na umu da glasaju svi. Takođe, najbolje je da sami sebi budemo preporuka jer kakva je to preporuka ako nas guraju zemlje koje su u krizi, poput Grčke - objašnjava za „Blic” izvor iz vrha Vlade Srbije.
Novi impuls proširenju EU na zapadni Balkan trebalo bi da da i konferencija u Sarajevu „EU- zapadni Balkan”, koja se održava sutra. Međutim, iz Nemačke dolaze sve oštrija upozorenja da svaka nova članica EU mora prethodno da ispuni Kopenhaške kriterijume, uslove koje ni sve članice EU ne ispunjavaju.
Indikativan je jučerašnji odgovor nemačkog ambasadora u Beogradu Volframa Masa na pisanje „Blica” da se Nemačka protivi priključenju Srbije EU.
- Mi podržavamo integraciju zapadnog Balkana u Evropsku uniju i ako postoji neko ko bi stajao na putu članstva Srbije u EU, to bi onda bila sama Srbija. Ne znam nikoga ko se principijelno protivi ovakvom stavu. Jasno je da postoje uslovi za sve države koje žele da postanu članice EU i ti uslovi su objedinjeni u Kopenhaškim kriterijuma - rekao je ambasador Mas i dodao da EU poklanja značajnu pažnju pitanjima borbe protiv organizovanog kriminala i korupciji i ne želi da se pitanja teritorijalnog konflikta uvoze u Uniju.
Poznavaoci nemačke spoljne politike upozoravaju da se jednom zauzeti stavovi teško menjaju i da Berlin, pre svega demohrišćani kancelarke Angele Merkel, već nekoliko meseci lobiraju protiv ulaska Srbije u EU.
Tomas Nord, član parlamentarnog odbora za pitanja Evropske unije i član levice, upozorio je „da sada svi čekaju koju će odluku doneti Međunarodni sud pravde po pitanju proglašenja nezavisnosti Kosova. To je suštinski preduslov i od toga će zavisiti kako će sa Srbijom biti nastavljeni pregovori o pridruživanju”.
Našim, uslovno govoreći, saveznicima u priključenju EU prošle godine priključila se i Amerika, koja rešenje konflikta na zapadnom Balkanu vidi u njegovom uključenju u EU. Juče su američka državna sekretarka Hilari Klinton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos u zajedničkom tekstu za britanski „Gardijan” ocenili „da čitav region zapadnog Balkana na predstojećem skupu, 2. juna u Sarajevu, ima šansu da se uključi u novu dinamiku evroatlantske integracije. U tekstu „Balkan to zaslužuje” autori su ocenili da će se ministri zemalja EU „ponovo obavezati” da je mesto Balkana u Evropi.
Posebno intenzivna ohrabrenja Srbiji poslednjih meseci dolaze iz Evropske komisije, od Italije i Španije, pa i Austrije, koja je životno vezana za region. Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer ocijenio je juče da Srbija može očekivati ulazak u EU u periodu od tri do sedam godina od početka pregovora o članstvu.
- Jednom kada pregovori otpočnu, ulazak Srbije u EU će se desiti između tri i sedam godina, u zavisnosti od brzine pregovora. Već sada možemo dosta toga da pripremimo kako bi se Srbija dovela u što povoljniju poziciju, čime će se dosta vremena uštedeti kada započnemo pregovore - izjavio je Dežer juče za novosadski „Radio 021”.
Ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini izjavio je uoči sastanka u Sarajevu da treba održati opredelje*no*st za dalje proširenje EU.
- Špansko predsedavanje EU prepoznalo je važnost ove ideje deset godina nakon zagrebačkog samita. Potrebno je u Briselu održati živom opredeljenost za dalje proširenje Unije. Uz to, građani ove regije treba da imaju jasnu percepciju o spremnosti Unije da prihvati nove članice - izjavio je Fratini za sarajevski list.
Ko je za, a ko protiv
Protivnici proširenja
Nemačka
Velika Britanija
Holandija
Belgija
Zagovornici širenja EU
Italija
Grčka
Španija
Austrija
Vestervele u avgustu u Beogradu
Nemački šef diplomatije Gvido Vestervele prihvatio je poziv srpskog kolege Vuka Jeremića da dođe u uzvratnu posetu Srbiji. Dogovoreno je da susret bude upriličen poslednje nedelje avgusta u Beogradu.
Najoštriji zahtevi za Srbiju
- Normalizacija odnosa sa Prištinom
- Hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića
- Borba protiv korupcije
- Borba protiv organizovanog kriminala
- Normalizacija odnosa sa svim državama u regionu
Izvor: Blic
Uz nas samo članice EU koje su u krizi
T. Spaić | 01. 06. 2010. - 00:02h |
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić trebalo je juče u Berlinu da svoje domaćine pridobije za ideju proširenja EU na zapadni Balkan, ali u Berlinu su imali vremena samo da se bave sobom, svojom krizom i iznenadnom ostavkom predsednika Horsta Kelera, saznaje „Blic” iz dobro obaveštenih izvora. Bio je to prizeman, ali rečit pokazni primer kako kriza koja je počela u Grčkoj i koja se širi po celoj Evropi utiče na šanse Srbije da održi ubrzan tempo evropskih integracija.
Demohrišćani Angele Merkel već nekoliko meseci lobiraju protiv ulaska Srbije u EU
Dobro obavešteni izvori „Blica” u Briselu kažu da upravo Nemačka koči odluku da Savet ministara EU razmotri našu kandidaturu podnetu krajem prošle godine.
Kako „Blic” saznaje iz diplomatskih izvora u Berlinu, na pola sastanka Jeremića sa ministrom spoljnih poslova Nemačke, Gvidu Vesterveleu je stigla poruka da je predsednik podneo ostavku, što se nije dogodilo nikada u istoriji savezne države. Vestervele je izašao sa sastanka i mada se kasnije nakratko vratio, jasno je da Jeremićeva poseta pala u nezgodnom trenutku. Kako tvrde naši izvori, Jeremić je stigao da izmami obećanje da će Nemačka možda podržati deblokadu SSP u junu, ali o prihvatanju srpskog zahteva za kandidaturu nema ni govora.
Nakon sastanka ministar Jeremić je izjavio da Srbija ima podršku Nemačke na putu ka EU i da će biti nastavljena bliska saradnja na tom planu.
- Srbija i Nemačka sada bolje razumeju i da su im prioriteti isti - rekao je Jeremić i dodao da se Beograd i Berlin ne slažu oko svega i da postoje razlike. On je dodao da danas „ne postoji nijedno pitanje u Evropi koje se može rešiti bez Nemačke, pogotovo kada je reč o strateškim stvarima, poput proširenja EU”.
Nije tajna da su članice EU podeljene i po liniji stara i nova Evropa kad je u pitanju dalje proširenje i da Nemačka, Velika Britanija, Holandija ili Belgija ne gledaju blagonaklono na priključenje zapadnog Balkana, odakle im je prihvatljiva još samo Hrvatska. Zato su naši saveznici iz Italije, Grčke, Španije, Slovačke ili Evropske komisije pojačali apele da proces proširenja treba nastaviti.
- Nema nikoga ko je izričito protiv Srbije, ali se vidi podela na, uslovno govoreći, sever i jug, koji važi za naše saveznike. Bogate i uticajne države ne žele da uvoze probleme i krizu. Zemlje severa je teže ubediti da na nas gledaju kao na problem kakav vide kod svojih suseda ili kod nekih novih članica EU. Nije to stvar neprijateljstva, a i bez obzira na to ko nas podržava, treba imati na umu da glasaju svi. Takođe, najbolje je da sami sebi budemo preporuka jer kakva je to preporuka ako nas guraju zemlje koje su u krizi, poput Grčke - objašnjava za „Blic” izvor iz vrha Vlade Srbije.
Novi impuls proširenju EU na zapadni Balkan trebalo bi da da i konferencija u Sarajevu „EU- zapadni Balkan”, koja se održava sutra. Međutim, iz Nemačke dolaze sve oštrija upozorenja da svaka nova članica EU mora prethodno da ispuni Kopenhaške kriterijume, uslove koje ni sve članice EU ne ispunjavaju.
Indikativan je jučerašnji odgovor nemačkog ambasadora u Beogradu Volframa Masa na pisanje „Blica” da se Nemačka protivi priključenju Srbije EU.
- Mi podržavamo integraciju zapadnog Balkana u Evropsku uniju i ako postoji neko ko bi stajao na putu članstva Srbije u EU, to bi onda bila sama Srbija. Ne znam nikoga ko se principijelno protivi ovakvom stavu. Jasno je da postoje uslovi za sve države koje žele da postanu članice EU i ti uslovi su objedinjeni u Kopenhaškim kriterijuma - rekao je ambasador Mas i dodao da EU poklanja značajnu pažnju pitanjima borbe protiv organizovanog kriminala i korupciji i ne želi da se pitanja teritorijalnog konflikta uvoze u Uniju.
Poznavaoci nemačke spoljne politike upozoravaju da se jednom zauzeti stavovi teško menjaju i da Berlin, pre svega demohrišćani kancelarke Angele Merkel, već nekoliko meseci lobiraju protiv ulaska Srbije u EU.
Tomas Nord, član parlamentarnog odbora za pitanja Evropske unije i član levice, upozorio je „da sada svi čekaju koju će odluku doneti Međunarodni sud pravde po pitanju proglašenja nezavisnosti Kosova. To je suštinski preduslov i od toga će zavisiti kako će sa Srbijom biti nastavljeni pregovori o pridruživanju”.
Našim, uslovno govoreći, saveznicima u priključenju EU prošle godine priključila se i Amerika, koja rešenje konflikta na zapadnom Balkanu vidi u njegovom uključenju u EU. Juče su američka državna sekretarka Hilari Klinton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos u zajedničkom tekstu za britanski „Gardijan” ocenili „da čitav region zapadnog Balkana na predstojećem skupu, 2. juna u Sarajevu, ima šansu da se uključi u novu dinamiku evroatlantske integracije. U tekstu „Balkan to zaslužuje” autori su ocenili da će se ministri zemalja EU „ponovo obavezati” da je mesto Balkana u Evropi.
Posebno intenzivna ohrabrenja Srbiji poslednjih meseci dolaze iz Evropske komisije, od Italije i Španije, pa i Austrije, koja je životno vezana za region. Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer ocijenio je juče da Srbija može očekivati ulazak u EU u periodu od tri do sedam godina od početka pregovora o članstvu.
- Jednom kada pregovori otpočnu, ulazak Srbije u EU će se desiti između tri i sedam godina, u zavisnosti od brzine pregovora. Već sada možemo dosta toga da pripremimo kako bi se Srbija dovela u što povoljniju poziciju, čime će se dosta vremena uštedeti kada započnemo pregovore - izjavio je Dežer juče za novosadski „Radio 021”.
Ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini izjavio je uoči sastanka u Sarajevu da treba održati opredelje*no*st za dalje proširenje EU.
- Špansko predsedavanje EU prepoznalo je važnost ove ideje deset godina nakon zagrebačkog samita. Potrebno je u Briselu održati živom opredeljenost za dalje proširenje Unije. Uz to, građani ove regije treba da imaju jasnu percepciju o spremnosti Unije da prihvati nove članice - izjavio je Fratini za sarajevski list.
Ko je za, a ko protiv
Protivnici proširenja
Nemačka
Velika Britanija
Holandija
Belgija
Zagovornici širenja EU
Italija
Grčka
Španija
Austrija
Vestervele u avgustu u Beogradu
Nemački šef diplomatije Gvido Vestervele prihvatio je poziv srpskog kolege Vuka Jeremića da dođe u uzvratnu posetu Srbiji. Dogovoreno je da susret bude upriličen poslednje nedelje avgusta u Beogradu.
Najoštriji zahtevi za Srbiju
- Normalizacija odnosa sa Prištinom
- Hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića
- Borba protiv korupcije
- Borba protiv organizovanog kriminala
- Normalizacija odnosa sa svim državama u regionu
Izvor: Blic
