LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Propuštena prilika da Srbija postane ortopedski centar Balkana
Uvozimo i kosti za transplantacije
Blic
Srbija već godinama uvozi iz Italije kosti potrebne za transplantaciju. Iako smo kao zemlja imali priliku da postanemo lider u regionu za ovu granu medicine, ta šansa je prokockana. Umesto toga, ove operacije se zbog finansijskih problema rade sve ređe, jer je za jednu kost potrebno izdvojiti oko 2.000 evra.
Da bi operacije bile jeftinije i da bi ih bilo više, neophodna banka kostiju
Institut za ortopedske bolesti „Banjica“ je jedina ustanova u kojoj se obavljaju ove transplantacije. Od početka godine urađene su četiri intervencije sa kostima koje su stigle iz Italije, dok je prošle bilo urađeno svega osam.
Čitava procedura, međutim, bila bi mnogo lakša, ali i jeftinija kada bi Srbija imala banku kostiju, ali i kada bi „Banjica“ bila deo tima za transplantaciju. Time bi joj bilo omogućeno korišćenje tkiva od osoba koje se nalaze u stanju moždane smrti kod nas.
Ortoped dr Branko Sbutega iz Instituta „Banjica” kaže da već 30 godina postoji ideja da Institut postane nacionalni centar za transplantaciju kostiju. Ali, ovaj plan se do dana današnjeg nije ostvario.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Najnovija dostignuća
Dr Nenad Lujić, onko-ortoped iz Instituta „Banjica”, otputovao je pre nekoliko dana u Institut Rikoli u Italiji da bi upoznao najnovija dostignuća u tehnologiji koštanih i tkivnih transplantata. Kada se za nekoliko meseci bude vratio u Srbiju, i u našoj zemlji primenjivaće se najnovije metode transplantacije kostiju. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Ne može jedna bolnica samostalno da obavlja ovaj posao. Naravno, kadrovski možemo biti nosioci svega, ali u materijalnom i organizacionom smislu to je obaveza države. Nažalost, nikada nismo imali komunikaciju sa Ministarstvom zdravlja. Nikada nije postojao sluh za formiranje banke kostiju - tvrdi dr Sbutega.
Ovaj doktor je ranije dobio stručnu akreditaciju od američke banke kostiju da formira istu banku u Srbiji, s tim što bi to bila filijala za ceo Balkan. Banjica je tada mogla da postane distributer kostiju. Nažalost, to je umesto Srbije postala Italija, iz koje sada uvozimo kosti.
U Srbiji se transplantacija kostiju najčešće radi kod dece i adolescenata koji uglavnom imaju maligne tumore ili povrede prilikom teških saobraćajnih nesreća.
- Kod mladih ljudi, kod koji još nije došlo do sazrevanja koštanog skeleta, ovakve transplantacije su i te kako opravdane. Kada bi im kojim slučajem ugradili endoprotezu, dogodilo bi se da nakon par godina ta deca imaju jednu nogu kraću, jer bi zdrava noga i dalje rasla. S druge strane, transplantacija kostiju je neophodnost koja kod nas nije toliko atraktivna kao srce, bubrezi ili jetra. To je zahvalna intervencija, jer nema potrebe za kasnijom imunosupresivnom terapijom. Organizam gotovo da ne odbacuje tkivo i u retkim slučajevima može doći do infekcije, koja uspešno može da se spreči - ističe dr Sbutega.
Inače, transplantacije kostiju u Institutu „Banjica” rade se još od 1965. godine. Tada je prvi put urađena transplantacija kuka sa kadaveričnog donora.
Od osamdesetih godina pa do 1991, kada je počeo rat, na „Banjici“ su se radile transplantacije kostiju sa kadavera. Tada su lekari sarađivali sa neurohirurškim klinikama, jer su se tamo najviše utvrđivale moždane smrti. To, međutim, nije bilo zakonski regulisano, već se tražila saglasnost porodice.
Uvozimo i kosti za transplantacije
Blic
Srbija već godinama uvozi iz Italije kosti potrebne za transplantaciju. Iako smo kao zemlja imali priliku da postanemo lider u regionu za ovu granu medicine, ta šansa je prokockana. Umesto toga, ove operacije se zbog finansijskih problema rade sve ređe, jer je za jednu kost potrebno izdvojiti oko 2.000 evra.
Da bi operacije bile jeftinije i da bi ih bilo više, neophodna banka kostiju
Institut za ortopedske bolesti „Banjica“ je jedina ustanova u kojoj se obavljaju ove transplantacije. Od početka godine urađene su četiri intervencije sa kostima koje su stigle iz Italije, dok je prošle bilo urađeno svega osam.
Čitava procedura, međutim, bila bi mnogo lakša, ali i jeftinija kada bi Srbija imala banku kostiju, ali i kada bi „Banjica“ bila deo tima za transplantaciju. Time bi joj bilo omogućeno korišćenje tkiva od osoba koje se nalaze u stanju moždane smrti kod nas.
Ortoped dr Branko Sbutega iz Instituta „Banjica” kaže da već 30 godina postoji ideja da Institut postane nacionalni centar za transplantaciju kostiju. Ali, ovaj plan se do dana današnjeg nije ostvario.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Najnovija dostignuća
Dr Nenad Lujić, onko-ortoped iz Instituta „Banjica”, otputovao je pre nekoliko dana u Institut Rikoli u Italiji da bi upoznao najnovija dostignuća u tehnologiji koštanih i tkivnih transplantata. Kada se za nekoliko meseci bude vratio u Srbiju, i u našoj zemlji primenjivaće se najnovije metode transplantacije kostiju. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Ne može jedna bolnica samostalno da obavlja ovaj posao. Naravno, kadrovski možemo biti nosioci svega, ali u materijalnom i organizacionom smislu to je obaveza države. Nažalost, nikada nismo imali komunikaciju sa Ministarstvom zdravlja. Nikada nije postojao sluh za formiranje banke kostiju - tvrdi dr Sbutega.
Ovaj doktor je ranije dobio stručnu akreditaciju od američke banke kostiju da formira istu banku u Srbiji, s tim što bi to bila filijala za ceo Balkan. Banjica je tada mogla da postane distributer kostiju. Nažalost, to je umesto Srbije postala Italija, iz koje sada uvozimo kosti.
U Srbiji se transplantacija kostiju najčešće radi kod dece i adolescenata koji uglavnom imaju maligne tumore ili povrede prilikom teških saobraćajnih nesreća.
- Kod mladih ljudi, kod koji još nije došlo do sazrevanja koštanog skeleta, ovakve transplantacije su i te kako opravdane. Kada bi im kojim slučajem ugradili endoprotezu, dogodilo bi se da nakon par godina ta deca imaju jednu nogu kraću, jer bi zdrava noga i dalje rasla. S druge strane, transplantacija kostiju je neophodnost koja kod nas nije toliko atraktivna kao srce, bubrezi ili jetra. To je zahvalna intervencija, jer nema potrebe za kasnijom imunosupresivnom terapijom. Organizam gotovo da ne odbacuje tkivo i u retkim slučajevima može doći do infekcije, koja uspešno može da se spreči - ističe dr Sbutega.
Inače, transplantacije kostiju u Institutu „Banjica” rade se još od 1965. godine. Tada je prvi put urađena transplantacija kuka sa kadaveričnog donora.
Od osamdesetih godina pa do 1991, kada je počeo rat, na „Banjici“ su se radile transplantacije kostiju sa kadavera. Tada su lekari sarađivali sa neurohirurškim klinikama, jer su se tamo najviše utvrđivale moždane smrti. To, međutim, nije bilo zakonski regulisano, već se tražila saglasnost porodice.