LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Uvozimo čak i jabuke
SRBIJA uvozi ogromne količine voća i povrća, koje ima na pretek! Samo tokom 2010. godine, prema podacima granične Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede Srbije, uvezeno je oko 26.000 tona jabuka, po 8.000 tona kupusa i crnog luka, gotovo hiljadu tona belog luka...
Gotovo 80 odsto uvezenih jabuka nabavili smo u Makedoniji,oko 15 odsto tog voća u BiH, a ostalo u zemljama regiona. Uvezli smo iz raznih zemalja i oko 600 tona šargarepe, više od 550 tona krastavaca, 88 tona šljiva, 45 tona mladog krompira... Da li zaista i za takve namirnice treba da izdvajamo devize, ako već moramo za južno voće i vansezonsko povrće.
Stručnjaci kažu da takvi podaci nisu alarmantni i da, ipak, poljoprivredne proizvode duplo više izvozimo, nego što uvozimo.
ODAKLE STIŽE
IZVEŠTAJI graničnih inspekcija pokazuju da voće i povrće najčešće uvozimo iz Turske, Španije, Makedonije, Grčke, ali i Nemačke, Češke, Austrije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Holandije, Italije, Kine ...
- Otvoreno smo liberalizovano tržište, i uvoz i izvoz je slobodan - kaže Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije. - Uvoz voća i povrća posledica je i sporazuma o slobodnoj trgovini sa međunarodnim organizacijama, ali i pojedinačnim državama, poput Turske.
Kako kažu u PKS, za 11 meseci prošle godine izvezli smo voća i povrća u vrednosti od 479,3 miliona dolara, a uvezli za 218,5 miliona dolara. U odnosu na isti period prethodne godine, izvoz je povećan za oko 60 miliona dolara, ali i uvoz za oko četiri miliona dolara.
U vodećim trgovinskim lancima kažu da kada domaća proizvodnja ne zadovoljava njihovu potražnju, prinuđeni su da nabavljaju uvozni zeleniš i voće. Ta ponuda, kažu, zavisi od godišnjeg doba. U strukturi uvoza voća, recimo, oko 90 odsto čini južno voće, dakle, agrumi i banane, tako da desetak procenata čine one vrste voća koje mi proizvodimo.
- Uvozno voće i povrće nabavljaju se u periodu kada te robe nema dovoljno na domaćem tržištu i to varira od proizvoda do proizvoda - kaže Vesna Žabić, pi-ar menadžer u „Delta Maksiju“. - Recimo, citrusi i banane iz inostranstva dolaze u toku cele godine, pošto na našem podneblju ne uspevaju.
S Media
SRBIJA uvozi ogromne količine voća i povrća, koje ima na pretek! Samo tokom 2010. godine, prema podacima granične Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede Srbije, uvezeno je oko 26.000 tona jabuka, po 8.000 tona kupusa i crnog luka, gotovo hiljadu tona belog luka...
Gotovo 80 odsto uvezenih jabuka nabavili smo u Makedoniji,oko 15 odsto tog voća u BiH, a ostalo u zemljama regiona. Uvezli smo iz raznih zemalja i oko 600 tona šargarepe, više od 550 tona krastavaca, 88 tona šljiva, 45 tona mladog krompira... Da li zaista i za takve namirnice treba da izdvajamo devize, ako već moramo za južno voće i vansezonsko povrće.
Stručnjaci kažu da takvi podaci nisu alarmantni i da, ipak, poljoprivredne proizvode duplo više izvozimo, nego što uvozimo.
ODAKLE STIŽE
IZVEŠTAJI graničnih inspekcija pokazuju da voće i povrće najčešće uvozimo iz Turske, Španije, Makedonije, Grčke, ali i Nemačke, Češke, Austrije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Holandije, Italije, Kine ...
- Otvoreno smo liberalizovano tržište, i uvoz i izvoz je slobodan - kaže Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije. - Uvoz voća i povrća posledica je i sporazuma o slobodnoj trgovini sa međunarodnim organizacijama, ali i pojedinačnim državama, poput Turske.
Kako kažu u PKS, za 11 meseci prošle godine izvezli smo voća i povrća u vrednosti od 479,3 miliona dolara, a uvezli za 218,5 miliona dolara. U odnosu na isti period prethodne godine, izvoz je povećan za oko 60 miliona dolara, ali i uvoz za oko četiri miliona dolara.
U vodećim trgovinskim lancima kažu da kada domaća proizvodnja ne zadovoljava njihovu potražnju, prinuđeni su da nabavljaju uvozni zeleniš i voće. Ta ponuda, kažu, zavisi od godišnjeg doba. U strukturi uvoza voća, recimo, oko 90 odsto čini južno voće, dakle, agrumi i banane, tako da desetak procenata čine one vrste voća koje mi proizvodimo.
- Uvozno voće i povrće nabavljaju se u periodu kada te robe nema dovoljno na domaćem tržištu i to varira od proizvoda do proizvoda - kaže Vesna Žabić, pi-ar menadžer u „Delta Maksiju“. - Recimo, citrusi i banane iz inostranstva dolaze u toku cele godine, pošto na našem podneblju ne uspevaju.
S Media