LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]"Uvesti seksualno obrazovanje"
[/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Seksualno obrazovanje preko je potrebno u srednjim školama. Srbija je na neslavnom vrhu liste zemalja sa najvećim brojem maloletničkih trudnoća, pišu "Novosti".
sxc.huO seksu se i dalje u većini škola priča samo na velikom odmoru.
Na časovima je ova tema uglavnom tabu. I dok u svetu prave kondome za dečake od 12 godina, a o polnim odnosima uče i đake prvake, kod nas seksualno vaspitanje ne postoji ni u srednjim školama.
A na neslavnom smo vrhu liste zemalja sa najvećim brojem maloletničkih trudnoća. Gotovo dve trećine adolescenata seksualno je aktivno, a tek svaki treći koristi zaštitu.
Svake godine oko 5.000 devojaka starosti između 15 i 19 godina zatrudni, a samo stotinak se odluči da rodi dete. Svaka dvadeseta devojka, ili u proseku po jedna u svakom razredu, zatrudni u toku jedne školske godine.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kada žele da saznaju nešto o seksu, tinejdžeri u Srbiji prvo pitaju prijatelje. Drugi izvor su internet i časopisi. Informacije od roditelja traži tek svaki deseti. Ali da imaju nedovoljno znanja najbolje pokazuje podatak da je Srbija prva zemlja u Evropi po broju abortusa. Nezvanično ih je između 150.000 i 200.000 godišnje
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da trenutno ne razmišljaju o uvođenju novog predmeta.
"To bi uvećalo nedeljni fond časova koji je zakonski regulisan," kažu u sektoru za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju Ministarstva prosvete. "Teme iz ove oblasti su, u osnovnom obrazovanju, sadržane u predmetu Biologija. Postoji i program zdravstvenog obrazovanja koji se organizuje na odeljenskoj nastavi, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i nevladinim organizacijama."
S druge strane, medicinska struka smatra da bi seksualno obrazovanje trebalo uvesti đacima, i to u niže razrede osnovne škole. Tako bi, istovremeno sa sazrevanjem, učili šta se događa sa njihovim telom, koje su potencijalne opasnosti i kako bi trebalo da se ponašaju i brinu o svom zdravlju.
"Seksualno vaspitanje trebalo bi uvesti u sistem redovne škole od desete godine," smatra doc. dr Ana Mitrović-Jovanović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. "Najbolje bi bilo da se sam predmet ne zove tako, već da bude zdravstveno vaspitanje. Na pragu fiziološke zrelosti i pred sam pubertet mladi bi tako na njima prilagođen i interesantan način upoznali i naučili kako da sačuvaju svoje zdravlje i da ga unaprede. Mogli bi da uče i o polno prenosivim bolestima, pravilnoj ishrani, fizičkim aktivnostima, higijeni..."
Vrlo brzo, smatra Mitrović- Jovanovićeva, rezultati bi se odrazili i na smanjenje maloletničkih trudnoća, broj abortusa i zaštitu reproduktivnog zdravlja. Smanjila bi se, navodi, rasprostranjenost polno prenosivih bolesti.
Ove bolesti svoj epilog, kasnije, dobijaju u povećanom broj parova koji ne mogu da dobiju potomstvo, većem riziku od vanmateričnih trudnoća i karcinoma grlića materice.
[TABLE="class: antrfile left, align: left"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Srbija se zajedno sa Rumunijom nalazi u grupi zemalja istočne Evrope u kojima postoji visoka potreba za seksualnim obrazovanjem. Samo 6,3 odsto mladih u našoj zemlji ima dovoljno znanja o kontracepciji i reproduktivnom zdravlju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Većina evropskih zemalja, objašnjava naša sagovornica, ovu vrstu obrazovanja uvela je još polovinom prošlog veka. Svaka preventiva je, dodaje, jeftinija od lečenja i višestruko korisna.
"U praksi vidim da mladi nemaju dovoljno znanja. Često dobijaju poluinformacije, pa i sebe i svoje partnere dovode u problem," kaže dr Ana Mitrović-Jovanović.
A da bi problema bilo što manje, u Švajcarskoj proizvode kondome koje mogu da koriste već dečaci uzrasta od 12 godina. Britanci, koji sa nama prednjače u broju trudnoća među adolescentkinjama, kako bi popravili zabrinjavajuću statistiku seksualno vaspitanje uveli su već od prvog razreda osnovne škole.
Njihov primer dokaz je da se greške dešavaju i tamo gde je mnogo truda uloženo. Čak i u Švedskoj, koja od 1955. godine o seksu uči decu u školi, događaju se propusti. Tako su, na primer, četiri devojčice zatrudnele jer su podelile jedno pakovanje kontraceptivnih pilula, misleći da je i jedna pilula dovoljna.
Ali, stručnjaci kažu da se informisanje tinejdžera mora isplatiti na duge staze. U Danskoj se, recimo, hvale da poslednjih dvadeset godina nisu imali nijedan adolescentski abortus.
Zato je seksualno obrazovanje Srbiji preko potrebno.
[/h] Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Seksualno obrazovanje preko je potrebno u srednjim školama. Srbija je na neslavnom vrhu liste zemalja sa najvećim brojem maloletničkih trudnoća, pišu "Novosti".
sxc.hu
Na časovima je ova tema uglavnom tabu. I dok u svetu prave kondome za dečake od 12 godina, a o polnim odnosima uče i đake prvake, kod nas seksualno vaspitanje ne postoji ni u srednjim školama.
A na neslavnom smo vrhu liste zemalja sa najvećim brojem maloletničkih trudnoća. Gotovo dve trećine adolescenata seksualno je aktivno, a tek svaki treći koristi zaštitu.
Svake godine oko 5.000 devojaka starosti između 15 i 19 godina zatrudni, a samo stotinak se odluči da rodi dete. Svaka dvadeseta devojka, ili u proseku po jedna u svakom razredu, zatrudni u toku jedne školske godine.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kada žele da saznaju nešto o seksu, tinejdžeri u Srbiji prvo pitaju prijatelje. Drugi izvor su internet i časopisi. Informacije od roditelja traži tek svaki deseti. Ali da imaju nedovoljno znanja najbolje pokazuje podatak da je Srbija prva zemlja u Evropi po broju abortusa. Nezvanično ih je između 150.000 i 200.000 godišnje
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da trenutno ne razmišljaju o uvođenju novog predmeta.
"To bi uvećalo nedeljni fond časova koji je zakonski regulisan," kažu u sektoru za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju Ministarstva prosvete. "Teme iz ove oblasti su, u osnovnom obrazovanju, sadržane u predmetu Biologija. Postoji i program zdravstvenog obrazovanja koji se organizuje na odeljenskoj nastavi, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i nevladinim organizacijama."
S druge strane, medicinska struka smatra da bi seksualno obrazovanje trebalo uvesti đacima, i to u niže razrede osnovne škole. Tako bi, istovremeno sa sazrevanjem, učili šta se događa sa njihovim telom, koje su potencijalne opasnosti i kako bi trebalo da se ponašaju i brinu o svom zdravlju.
"Seksualno vaspitanje trebalo bi uvesti u sistem redovne škole od desete godine," smatra doc. dr Ana Mitrović-Jovanović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. "Najbolje bi bilo da se sam predmet ne zove tako, već da bude zdravstveno vaspitanje. Na pragu fiziološke zrelosti i pred sam pubertet mladi bi tako na njima prilagođen i interesantan način upoznali i naučili kako da sačuvaju svoje zdravlje i da ga unaprede. Mogli bi da uče i o polno prenosivim bolestima, pravilnoj ishrani, fizičkim aktivnostima, higijeni..."
Vrlo brzo, smatra Mitrović- Jovanovićeva, rezultati bi se odrazili i na smanjenje maloletničkih trudnoća, broj abortusa i zaštitu reproduktivnog zdravlja. Smanjila bi se, navodi, rasprostranjenost polno prenosivih bolesti.
Ove bolesti svoj epilog, kasnije, dobijaju u povećanom broj parova koji ne mogu da dobiju potomstvo, većem riziku od vanmateričnih trudnoća i karcinoma grlića materice.
[TABLE="class: antrfile left, align: left"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Srbija se zajedno sa Rumunijom nalazi u grupi zemalja istočne Evrope u kojima postoji visoka potreba za seksualnim obrazovanjem. Samo 6,3 odsto mladih u našoj zemlji ima dovoljno znanja o kontracepciji i reproduktivnom zdravlju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Većina evropskih zemalja, objašnjava naša sagovornica, ovu vrstu obrazovanja uvela je još polovinom prošlog veka. Svaka preventiva je, dodaje, jeftinija od lečenja i višestruko korisna.
"U praksi vidim da mladi nemaju dovoljno znanja. Često dobijaju poluinformacije, pa i sebe i svoje partnere dovode u problem," kaže dr Ana Mitrović-Jovanović.
A da bi problema bilo što manje, u Švajcarskoj proizvode kondome koje mogu da koriste već dečaci uzrasta od 12 godina. Britanci, koji sa nama prednjače u broju trudnoća među adolescentkinjama, kako bi popravili zabrinjavajuću statistiku seksualno vaspitanje uveli su već od prvog razreda osnovne škole.
Njihov primer dokaz je da se greške dešavaju i tamo gde je mnogo truda uloženo. Čak i u Švedskoj, koja od 1955. godine o seksu uči decu u školi, događaju se propusti. Tako su, na primer, četiri devojčice zatrudnele jer su podelile jedno pakovanje kontraceptivnih pilula, misleći da je i jedna pilula dovoljna.
Ali, stručnjaci kažu da se informisanje tinejdžera mora isplatiti na duge staze. U Danskoj se, recimo, hvale da poslednjih dvadeset godina nisu imali nijedan adolescentski abortus.
Zato je seksualno obrazovanje Srbiji preko potrebno.