Sa lica mesta: Praznični vozovi za Novaka i Aleksandru
Vozovi. Bajaga svoju pesmu pocinje sa samo jednim vozom, ovde ih ocigledno ima mnogo vise, i ljudi ima vise nego juce, danas se slavi praznik rada te niko ne radi, osim naravno tenisera ovde na US Openu. U pozadini ove fotografije vidite njihovo radno mesto, veceras ce na glavnom stadionu u sredini igrati nasa Aleksandra Krunic protiv Viktorie Azarenke, a sa leve strane se vidi Armstrong stadion na kom ce oko 1pm igrati Novak Djokovic protiv Phillipa Kohlschreibera.
Na slici se vide i oblaci, vlaznost je velika, valjda ce ti oblaci malo ublaziti uslove u kojima se igra. Juce su uslovi i u toku noci i u toku dana nasim teniserima stvarali probleme, danas je za nas ista prica sto se tice rasporeda -- jedan dnevni i jedan nocni mec -- medjutim nadamo se boljim rezultatima. Na fasadi Armstrong stadiona pazljivo je ispisan ceo zreb, vide se svi singls i dubl igraci, i njihov rang i protivnik u svakom kolu. Djokovic je na vrhu tog spiska, pored imena mu stoji #1, nije izgubio ni jedan set, a najvise setova je dosad dobio sa mocnih 6:2. Djokovica smo po navici ocekivali na Arthur Ashe stadionu, redovi koje ce napraviti njegovi navijaci cekajuci ulaz u Armstrong sigurno ce se protegnuti, kao vozovi Queensa, skroz do Arthur Ashe stadiona.
Priroda kaze da je crvena najopasnija boja, ovo je pitomo mesto, u publici je nema puno. Novak ulazi na teren u jarko crvenoj sljastavoj trenerci koja je valjda napravljena od boljih i laksih materijala nego trenerke iz 80tih na koje sa daljine podseca. Trobojka se ispod trenerke nastavlja, bela majica i plavi sorc, oprema u kojom smo ga vec videli u nekoliko navrata ranije na ovom turniru. Nadamo se da ce i rezultat biti slican, Djokovic igra sve bolje i bolje, slabi rezultati u Sinsinatiju i Torontu daleko su koliko i ta dva severno-americka grada od Njujorka.
Posle 25 minuta igre Djokovic je dodao jos jedan set od 6:1 na svoj rezime ovog turnira. Publika je ipak glasno pozdravila kad se nemac upisao na semafor, Nemackih novinara ima dovoljno da popune prva dva reda malog prostora koji je medijima na ovom stadionu namenjen. Klimaju glavom posle Noletove skracene loptice u poslednjem gemu, i podvlace u blokcicu crtu kojom se valjda dele setovi.
Crte koje njihov igrac povlaci na terenu uglavnom poticu sa leve strane, lepi jednorucni bekhendi, glavno oruzije na koje pokusava da se osloni protiv Djokovica. Djokovic to zna, mesa i gadja i levu i desnu stranu, strpiljivo kombinuje i kontrolise mec za sad kako mu odgovara. Publika je manje strpljiva, na svakoj pauzi pravi je rat koje sediste kome pripada. Akreditacije imaju razna slova, svadjaju se ljudi koje slovo vise vredi.
Brojke i slova na semaforu pokazuju rezultate na drugim terenima, vidimo odavde neku publiku na velikom terenu pored nas, gledaju preko ograde sa vrha da vide sta se ovde kod nas zbiva. Tribine su nam pune ne bas ludih navijaca, nema baklji, ali ceo sever gori jer je strasno toplo. Bubnjevi tutnje preko razglasa, poneka nasa pesma se ori. Pevaju navijacku "Ale, Ale" ali kazu "Nole, Nole". Na set loptu Nemca pri 4:5 u drugom setu, pevanje postaje urlanje, svako urla za svog igraca. Djokovic napetom dugom razmenom brani set point, uzima gem, i budi i sebe i publiku pobednickom pesnicom i urlikom.
Djokovic nastavlja glasnu igru do kraja drugog seta, cujemo disanje i krike pri skoro svakom poenu. Nisu krici zbog toplote ili vlaznosti vec energije i teniserske agresivnosti. Na velikom stadionu Serena Williams je svoj posao vec odradila, jos vise navijaca pokusavaju da udju na ovaj teren na kom vise nema slobodnih mesta. Jednom redaru je ponudjeno nekoliko sklupcanih dolara da nadje jedno slobodno mesto. Zbunjeno odmahuje rukama i kaze 'Gde?!'. Odbaceni navijac propustio je priliku da vidi Djokovicev brejk i kraj drugog seta, ali je sigurno cuo navijanje u hodnicima sa strane terena, kad je Djokovic zavrsio posao u drugom setu sa 7:5, drugom servorm od 105kmh koju je Nemac vratio u mrezu.
Bolje serve i manje gresaka. To se moze reci da je kljuc uspeha svake teniske pobede, i tako je to ovde danas. Semafor razbija svu statistiku u milion detalja koje IBM programi koji se ovde koriste znaju brzo da izracunaju u vrlo interesantne i neverovatne detalje. Detalji treceg seta nisu mnogo drugaciji. Dok se publika smestala na sedista posle pauze, Djokovic je vec imao brejk prednosti i u trecem setu. Mec traje vec malo vise od dva sata, bilo je svakako odlicnih poena od Nemca, Djokovic je reketom aplaudirao nekoliko puta.
Kohlschreiber nije puno aplaudirao, svoj reket je zbog frustracije bacio visoko u vazduh zbog promasene lopte pred sam kraj treceg seta. Reket mu je u rukama posle toga bio samo jos nekoliko sekundi, koliko je trajao poslednji poen pre no sto se Djokovicem nasao na mrezi da mu cestita pobedu od 6:1, 7:5, 6:4.
Nole cestitke na pobedi. Na kraju drugog seta si se okrenuo ka publici posle odlicnog poteza, to je izgleda bila prekretnica u mecu?
Jeste, u prvom setu je bilo 6:1 za mene i publika je mozda htela zanimljiviji mec, pa su ga bodrili i gledali da mu nekako podignu elan, i ja sam osetio da je meni to bilo potrebno. To jeste bila prekretnica, posle toga sam ga brejknuo i uspeo sam da uzmem set. Napravio sam malu pauzu i osvezio se i odmah poceo sa brejkom koji je bio dovoljan da uzmem treci set.
Koliko je bila razlika igrati na Armstrong stadionu?
Nisam odavno ovde igrao. Iskreno, vise mi odgovara veliki stadion, tamo sam puno igrao u zadnje vreme. Ovaj manji ima tradiciju i istoriju, nekad je bio centralni teren, oseca se fina energija i uzbudjenje i radost navijaca da vide nekog top igraca kako igra na manjem stadionu. Ja sam stvarno uzivao, drago mi je da sam video pune tribine.
Sunce polako zalazi, velike grupe navijaca prolaze Bulevarom Sampiona kod glavne kapije centra, mnogima je tenis za danas gotov, dolaze neki drugi navijaci za nocne meceve. Na najvecoj pozornici u svetu tenisa, veceras u 7pm u glavnoj ulozi nastupa nasa Aleksandra Krunic, u mecu osmine finala protiv Viktorie Azarenke. Navijaci nisu ni znali da setaju pored trenera igracice koju su dosli da gledaju.
Aleksandrin trener Bane Jevremovic kaze da ga ovde puno ljudi ne zna i da je tako lakse da radi svoj posao i pripremi Aleksandru sto bolje moze. Do sada ovde u Njujorku fantasticno rade zajedno, i jedini problem im je da nabave dovoljno karata za sve koji bi Aleksandru da bodre. U Aleksandrinom boksu ce pored fizioterapeuta Miroslava Cukica i kondicionog trenera Ivana Dimitrijevica izgleda biti jos dosta ljudi, dok pricamo o pripremama za vecerasnji mec, Bane u ruci drzi dosta karata...
"Ovo je njen prvi mec na centralnom terenu na grand slamu, ima veliku tezinu i odgovornost. Ako uspe da zadrzi prva dva gema i sacuva svoj servis i odigra kako treba, publika ce onda biti na njenoj strani i odigrace odlican mec. Ona voli publiku, voli kad je na njenoj strani."
Aleksandra na mecevima ne izgleda uplaseno, igra sa puno samopouzdanja i bez pritiska...
"Sto je tezi mec, njoj je lakse da igra. U kvalifikacijama je bilo strasno puno stresa, pogotovo u prvom mecu, jer je znala da mora da pobedi. Isto to je sad za Azarenku problem. I to je nasa sansa. Ako izdrzi taj pritisak, bice super. Takodje smo pricali da nikad ne sme da se preda. Jedan ili dva poena mogu skroz da okrenu set, vazno je samo nastaviti dalje."
Ta pitam veliku tajnu -- sta je taktika za veceras?
"Azarenka mnogo dobro vraca kad joj lopte dodju siroko, ne voli kad joj se servira u telo. Mora Azarenku da pomera dosta, da je hvata na kontra nogu, da veruje u svoj drop shot, i da je natera da gresi."
Pre izlaska na teren Azarenka je slusala neku svoju muziku ispod kapuljace pa je pomalo podsecala na hip-hop umetnicu. Slusalice koje smo videli na velikom ekranu semafora skinula je tek kad je prisla sredini terena da se rukuje sa sudijom i protivnicom Aleksandrom. Mada smo mi slusali Garbabe preko razglasa, Azarenka je nastavila da se pomera nekim svojim tajnim ritmom i muzikom sto je duze mogla. Aleksandra je mirno cekala kod mreze i namestala zice na svom reketu.
To namestanje zica nije ni malo lako, ako niste iskusni teniser koji to dugo godina radi. Puno pritiska treba da se zica vrati na mesto, spanovanje nije dzaba komplikovan proces. Prvo razmrdavanje zica pada Aleksandri na reket, mec pocinje njenom servom. Na strani terena je blizu svog boksa koji je dupke pun. Plan A da se sacuva prvih nekoliko servisa nije uspeo, Azarenka ih je autoritativno uzela bez ijedne greske. Aleksandra je imala jedan lepo poen gde je Azernku docekala na pogresnoj nozi, publika je to glasno pozdravila.
Plan B je nikako se ne predati, naklonost publike na ogromnom Arthur Ashe stadionu tu moze puno da pomogne. Poen po poen, aplauz za aplauzom, Aleksandra je u sledecom gemu uzvratila i pokazala sta zna. Uzvratila je jedan brejk i nastavila na svojoj servi sa odlicnom igrom, dva vezana eksplozivna forhend vinera, jedan as, i jedna bekhend paralela koju je Azarenku naterala da konacno pocne da gresi. Sa 3:2 na semaforu Azarenka i dalje ima jedan brejk, ali razlika izmedju dve igracice je zasada taman koliko i cifre na semaforu ukazuju -- vrlo malo.
Pola sata mocnog tenisa, 4:4. U poredjenju sa pocetkom meca, i nova Aleksandra je na terenu. Publika je na njenoj strani, ne samo zato sto nije favorit, nego zato sto hrabro igra i hrabro napada, upravo kako se igra kad nemate sta da izgubite. Taktika se isplatila, povratila je i drugi brejk sa gemom u kom je nadmudrila i nadjacala Azarenku i kao dezert ubacila i jedan leteci bekhend u stilu Monfilsa.
I onda jos jedan. U sledecem gemu jos jedan slatkis, jos jedan leteci bekhendi koji smo mogli da osetimo 2 sekunde pre no sto je poletela. Videlo se u ocima i u telu i u zglobovima sta ce biti, jedino mozda to nije videla Azarenka, suvise je bila zauzeta sa Aleksandrinim rafalima koji su je setali levo i desno. Na semaforu pise 5:4 za Aleksandru, u poenima na terenu i poenima kod publike. Pauza ovog momenta ne prija, svi bi da gledaju jos ovakvog tenisa bez prestanka.
Sledeci gem dezert povrh dezerta, Aleksandra vrlo brzo ima tri set lopte koje dramaticno gubi, da bi na izjednacenju set doziveo svoj vrhunac sa dva odlicna poena kojima uzima i set sa 6:4. Reakcija nase teniserke je reakcija veterana, pogledala je u boks i stisla pesnicu i sela na svoju stolicu. Mnogo vise srece i radosti bilo je na celom stadionu i naravno u njenom boksu, Aleksandra ima jos dosta teskog tenisa ispred nje, cuva energiju i mirno ceka, kao pred meca. Jedina je razlika sto sad malo bolje poznaje Azarenku, i sto je jos vaznije, poznaje i Azarenka nju.
I publika sad izgleda poznaje obe igracice i izabrala je da navija punom snagom za Aleksandru. Top 10 potezi ovog meca verovatno bi bili sasvim popunjeni Aleksandrinim scenama: leteci bekhendi, forhend paralele, smecevi, i borba na zivot ili smrt da se stigne svaka loptica. Mozda bi stavili i koji snimak njenog boksa, i tamo se sa punim pravom lepo zabavlja. Na 2:2 Aleksandra sahovski nadmudruje protivnicu, izvlaci je na mrezu i onda elegantno lobuje kao da baca lopticu polako nekom detetu od 3 godine, skroz na kraju terena gde Azarenka nije ni probala da stigne.
Ono sto nema u brzini Azarenka ima u snazi. Mozda ne moze da stigne sve loptice koje joj mladja teniserka namesta, ali one koje stigne i na koje se lepo namesti, lete duboko i lete nisko. Jedan gem u kom su Aleksandrine prve serve slabo isle, druge serve su bile laka meta Beloruskinji, u zavrsnicu drugog seta ulazimo sa 5:4 za Azarenku i jednim brejkom koji vec dugo cuva i koji menja rezultat u setovima nazad na izjednacenih 1:1.
Treci set tiho pocinje, publika bi da navija za Aleksandru ali Azarenka uzima prvi brejk i lako cuva svoj servis. U trecem gemu Aleksandri treba pomoc, voli publiku, zeli da je cuje, na 0:30 publika joj daje mali poklon pred servis, dugacak aplauz da se malo odmori i sabere, Aleksandra se zahvaljuje sa 4 dobra vezana poena i na pauzu odlazimo sa 1:2. Tisine vise nema, sa zvucnika tutnji tehno muzika, kamera koja visi na kablovima iznad terena spusta se i opet snima Aleksandru. Mozda i urednik prenosa navija za Aleksandru.
Urednik prenosa nije naivan. Iza novinarskih sedista, u boksu u kom je juce sedeo glumac Will Ferrel, u toku pauze dama osrednjih godina sa nekoliko praznih pivskih casa ispred sebe uporno zeli da je kamera snimi. Od toga nije bilo nista, kamere su snimale veselu publiku, i cekale da mec opet pocne. Napeto je, pauze predugo traju. Aleksandra je tu nestrpljivost pretvorila u nuklearnu energiju, u sledecem gemu je za 90 sekundi povratila servis i izjednacila mec. Publika urla, pijana dama i dalje vapi za kamerom. Sve kamere su medjutim na Aleksandri, i one ogromne koje prenose TV, i one mnogo manje, sakrivene na nasim mobilnim telefonima.
Mada ne bas sasvim mirno, Aleksandra cuva servis i na pauzu odlazimo sa 3:2 za nasu teniserku, bez brejkova. Aleksandra sad ima i engleski nadimak - Alex - pa je tako bodri publika koja mozda jos jutros za nju jos nije cula. povici za Alex se puno cuju, na 3:3 i 30:30 Azarenkina loptica udara mrezu i kao u crtanom filmu balansira za momenat i onda pada polako na Aleksandrinu stranu. Nadrealni momenat produzio se i u sledeci poen, Aleksandra je cudno skratila duboku loptu koju Azarenka ipak lako stize, na pauzi ovog puta sedimo sa gubitkom serve i rezultatom 3:4. Ta razlika je ostala i do kraja meca, bilo je lepih poteza, bilo je milimetarske razlike izmedju dobrih i losih loptica, pa cak i na samom kraju -- 4:6, 6:4, 6:4 za Azarenku -- nije bilo jasno bez pomoci Challenge sistema da vidimo da li je lopta bila dobra, odnosno da li je Aleksandrin uzbudljiv mec i prodor na ovom US Openu zaustaljen. Falilo je samo nekoliko milimetara, za toliko je loptica promasila, i za samo toliko je, moze se reci, veceras Azarenka bila bolja.
Koliko ti mislis da si bila blizu?
Mnogo. Pogotovo u drugom setu, imala sam puno sansi da je brejknem. Osecalo se da ima vise iskustva od mene, ali drago mi je sto nije presudio tenis vec iskustvo. Ona je odigrala milion ovakvih meceva, mislim da sam jako dobro odigrala, nisam ocekivala da cu ovako namuciti nju a i sebe.
Na pocetku meca pocelo je slabo, onda je bio prelomni momenat, moglo je da bude lose ali si odigrala odlicno dalje.
Bila sam jako nervozna do 0:3, posle ovolikog medijskog buma, razmisljam da ljudi ocekuju da cu da igram dobar mec, necu da izadjem da odigram slab mec. Kad sam uzela prvi gem za 1:3 osetila sam da ja ovo mogu. Tu sam pustila ruku totalno. Bila je taktika da idem na njen forhend jer bekhend nikad ne masi, igrala sam svoj tenis, igrala sam drop shot, izlazila sam na mrezu, servirala sam dobro, bila sam ja na terenu.
I ako smo ocekivali da ce ona dominirati mec, ti si statisticki odlicno odigrala, i imala recimo vise vinera od nje...
Mislim da sam je dobro citala i da sam stizala dosta lopti, i nisam joj davala bas tempo koji njoj odgovara, sto sam joj jace servirala to sam jace dobijala nazad lopte, trudila sam se da joj ne dam ritam.
Ipak se moze reci da na momente nisi imala srece...
Pa mozda, ali zasluzila je da pobedi. Imala sam ja srece u drugim mecevima, imala sam srece sa Kvitovom, to se sve vraca. Sigurno sam razocarana, imam na cemu da radim, sigurno cu pogledati mec sa trenerom opet i pogledati gde sam gresila, ali znam da je presudilo iskustvo, sigurno nisam zaboravila da igram forhend i bekhend u vaznim momentima.
