- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
URGENTNA STANjA: Kad minuti dele od smrti
Urgentna stanja su vrlo kompleksna, a zahtevaju brzu, efikasnu i stručnu intervenciju. Kod srčanog zastoja se za 10 sekundi postavlja dijagnoza i započinje reanimacija
Hitno je smešten u bolnicu, bio je urgentan slučaj, moralo je brzo da se interveniše... Ove kratke rečenice uveliko su odomaćene u narodu, jer ih često čujemo. Svakome je jasno da je reč o stanjima koja zahtevaju brzu, efikasnu i stručnu intervenciju, da bi se prevazišla kritična situacija i došlo do ozdravljenja.
Koliko su urgentna stanja kompleksna objašnjava anesteziolog profesor dr Nevena Kalezić, autor nedavno objavljene knjige "Inicijalni tretman urgentnih stanja", redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, načelnik Odeljenja za anesteziju Centra za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, predsednik Sekcije za anesteziologiju, intenzivno lečenje i terapiju bola Srpskog lekarskog društva.
- Urgentna stanja obuhvataju veoma široko područje medicine. Mogu da se jave i kod potpuno zdravih ljudi, ukoliko dožive traumu. Najčešće u saobraćajnim udesima, padu sa visine, povredama u domaćinstvu ili na poslu, u tučama, povredama vatrenim i hladnim oružjem, prilikom udara električne struje ili groma. Kod hronično obolelih, urgentno stanje može da nastane zbog akutnog pogoršanja osnovne bolesti, obično u uslovima stresa ili zbog neredovnog uzimanja terapije. U rizične grupe spadaju i osobe sa smanjenim imunitetom, stariji, ali i mala deca, posebno novorođenčad kod kojih odbrambeni mehanizam još nije dovoljno razvijen. Takođe, u grupi rizičnih su i osobe sa poremećajem ishrane, ekstremno gojazni, odnosno pothranjeni. Gotovo svaka specijalistička grana medicine ima deo koji se odnosi na urgentna stanja.
* Kako se dijagnostikuje urgentno stanje?
- Na primer, ako se radi o kardiološkim problemima, urgentno stanje je infarkt, naglo i veliko povećanje krvnog pritiska, dekompenzacija, odnosno akutno popuštanje srca, teški poremećaj srčanog ritma. Kod plućnih bolesti, hitno stanje predstavlja akutni, teški napad bronhijalne astme. U alergologiji je to anafilaktički šok, u endokrinologiji dijabetična koma zbog previsoke ili preniske vrednosti šećera u krvi, dok u neurologiji može da bude akutni moždani udar ili epileptički napad... U hirurgiji hitna stanja mogu biti povezana sa različitim krvarenjima, gušenjem zbog stranog tela u disajnom putu, zapaljenskim procesima, prelomima kostiju...
* Koji sve simptomi mogu da ukažu na urgentno stanje?
- Krv u stolici je, na primer, jedan od učestalijih simptoma. Ukoliko se pojavi, treba obratiti pažnju da li je svetlo crvena ili tamna. Svetla krv obično ukazuje na krvarenja iz donjih delova organa za varenje i može biti zbog hemoroida ili malignih obolenja. Tamna se javlja kod krvarenja iz gornjih delova organa za varenje, pa bi trebalo obratiti pažnju na stanje želuca i dvanaestopalačnog creva. U svakom slučaju, pacijent bi morao da zatraži pomoć od lekara. Hirurgu treba da se javi ukoliko oseti jak i oštar bol, poput uboda nožem, u predelu želuca. Velika je verovatnoća da se radi o perforaciji, pucanju čira, a to zahteva hitnu operaciju. Ako se bol ignoriše i čeka da prođe, mogu se javiti teške komplikacije u vidu zapalenja trbušne duplje, sepse, pa čak i smrtnog ishoda.
* U takvim situacijama vreme igra presudnu ulogu?
- Blagovremeno zbrinjavanje je od ključne važnosti. Za mnoga urgentna stanja postoji pravilo "zlatnog sata", "zlatnih pola sata" ili "zlatnih šest sati". Dokazano je da ako se u ovom vremenskom periodu ne počne sa ukazivanjem pomoći pacijentu i davanjem terapije, male su šanse da preživi. U najtežem stanju, srčanom zastoju, odnosno prestanku rada srca, optimalno vreme ukazivanja stručne pomoći se meri sekundama. Za deset sekundi je neophodno da se postavi dijagnoza i otpočne sa merama kardiopulmonalne reanimacije ili sa oživljavanjem. Ako prođe više od dva do tri minuta, može doći do trajnog oštećenja mozga, pa i smrti.
* Šta je još važno u borbi za život pacijenata?
- Po pravilima medicinske nauke i prakse, uz blagovremeno važno je i adekvatno zbrinjavanje. U mojoj knjizi su date nove preporuke za postupanje u inicijalnom zbrinjavanju urgentnih stanja. Inicijalno zbrinjavanje podrazumeva postupanje sa bolesnicima na terenu, gde je urgentno stanje i nastalo, kao i tokom transporta i na prijemu u bolnicu.
* Kolika je odgovornost lekara primarne zdravstvene zaštite?
- Znanja lekara hitne pomoći i primarne zdravstvene zaštite moraju biti na nivou koji je dovoljan da se uspostavi preliminarna tačna dijagnoza i otpočne inicijalno lečenje u prehospitalnim uslovima. Lekari koji zbrinjavaju pacijente bi trebalo da poznaju sva urgentna stanja, iz svih oblasti medicine, zbog čega je na njima velika odgovornost. Međutim, objektivno niko ne može da poseduje sva znanja iz svih oblasti medicine u dovoljnom obimu, pa da uspešno leči svakog pacijenta i svaku bolest. Zato i postoji više od 50 medicinskih specijalizacija i subspecijalizacija.
* Šta je za ovaj nivo lečenja najvažnije?
- Najvažnije je da lekari znaju da postoje neke zajedničke osobine svih urgentnih stanja. Shodno tome se primenjuju i zajednički dijagnostičko-terapijski principi i postupci, bez obzira na uzrok koji je doveo do vitalne ugroženosti. Ti principi su veoma dobro i detaljno objašnjeni u mojoj knjizi. Na primer, ako je pacijent prestao da diše, mora da mu se obezbedi veštačko disanje bez obzira na uzrok koji je doveo do toga. A, to može da bude povreda pluća i mozga, predoziranost pojedinim lekovima... Znači, veštačko disanje se mora hitno obezbediti, a ne tek nakon prijema u bolnicu, jer do tamo pacijent neće ni stići živ ako tokom transporta ne diše.
VENSKA LINIJA, MONITORING, KISEONIK
Svim životno ugroženim pacijentima u startu mora da se obezbedi "venska linija", odnosno primena lekova i infuzija. Od presudne je važnosti i osnovni monitoring, praćenje vitalnih funkcija pomoću opreme koja je po našim standardima obavezna u prehospitalnim uslovima. Pravilno očitavanje parametara na monitoru omogućava primenu odgovarajuće terapije. Većini pacijenata je potrebna i primena kiseonika tokom zbrinjavanja, zbog čega je izuzetno važno poznavanje osnovnih principa oksigenoterapije, rukovanja bocama kiseonika i sistemima za njegovu isporuku. Ako se neadekvatno primenjuje kiseonik može biti štetan za bolesnika, a ukoliko se pravilno ne skladišti, čuva i rukuje, može biti opasan ne samo za pacijenta, već i za medicinski tim - upozorava dr Kalezić.
(Novosti)
Urgentna stanja su vrlo kompleksna, a zahtevaju brzu, efikasnu i stručnu intervenciju. Kod srčanog zastoja se za 10 sekundi postavlja dijagnoza i započinje reanimacija
Hitno je smešten u bolnicu, bio je urgentan slučaj, moralo je brzo da se interveniše... Ove kratke rečenice uveliko su odomaćene u narodu, jer ih često čujemo. Svakome je jasno da je reč o stanjima koja zahtevaju brzu, efikasnu i stručnu intervenciju, da bi se prevazišla kritična situacija i došlo do ozdravljenja.
Koliko su urgentna stanja kompleksna objašnjava anesteziolog profesor dr Nevena Kalezić, autor nedavno objavljene knjige "Inicijalni tretman urgentnih stanja", redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, načelnik Odeljenja za anesteziju Centra za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, predsednik Sekcije za anesteziologiju, intenzivno lečenje i terapiju bola Srpskog lekarskog društva.
- Urgentna stanja obuhvataju veoma široko područje medicine. Mogu da se jave i kod potpuno zdravih ljudi, ukoliko dožive traumu. Najčešće u saobraćajnim udesima, padu sa visine, povredama u domaćinstvu ili na poslu, u tučama, povredama vatrenim i hladnim oružjem, prilikom udara električne struje ili groma. Kod hronično obolelih, urgentno stanje može da nastane zbog akutnog pogoršanja osnovne bolesti, obično u uslovima stresa ili zbog neredovnog uzimanja terapije. U rizične grupe spadaju i osobe sa smanjenim imunitetom, stariji, ali i mala deca, posebno novorođenčad kod kojih odbrambeni mehanizam još nije dovoljno razvijen. Takođe, u grupi rizičnih su i osobe sa poremećajem ishrane, ekstremno gojazni, odnosno pothranjeni. Gotovo svaka specijalistička grana medicine ima deo koji se odnosi na urgentna stanja.
* Kako se dijagnostikuje urgentno stanje?
- Na primer, ako se radi o kardiološkim problemima, urgentno stanje je infarkt, naglo i veliko povećanje krvnog pritiska, dekompenzacija, odnosno akutno popuštanje srca, teški poremećaj srčanog ritma. Kod plućnih bolesti, hitno stanje predstavlja akutni, teški napad bronhijalne astme. U alergologiji je to anafilaktički šok, u endokrinologiji dijabetična koma zbog previsoke ili preniske vrednosti šećera u krvi, dok u neurologiji može da bude akutni moždani udar ili epileptički napad... U hirurgiji hitna stanja mogu biti povezana sa različitim krvarenjima, gušenjem zbog stranog tela u disajnom putu, zapaljenskim procesima, prelomima kostiju...
* Koji sve simptomi mogu da ukažu na urgentno stanje?
- Krv u stolici je, na primer, jedan od učestalijih simptoma. Ukoliko se pojavi, treba obratiti pažnju da li je svetlo crvena ili tamna. Svetla krv obično ukazuje na krvarenja iz donjih delova organa za varenje i može biti zbog hemoroida ili malignih obolenja. Tamna se javlja kod krvarenja iz gornjih delova organa za varenje, pa bi trebalo obratiti pažnju na stanje želuca i dvanaestopalačnog creva. U svakom slučaju, pacijent bi morao da zatraži pomoć od lekara. Hirurgu treba da se javi ukoliko oseti jak i oštar bol, poput uboda nožem, u predelu želuca. Velika je verovatnoća da se radi o perforaciji, pucanju čira, a to zahteva hitnu operaciju. Ako se bol ignoriše i čeka da prođe, mogu se javiti teške komplikacije u vidu zapalenja trbušne duplje, sepse, pa čak i smrtnog ishoda.
* U takvim situacijama vreme igra presudnu ulogu?
- Blagovremeno zbrinjavanje je od ključne važnosti. Za mnoga urgentna stanja postoji pravilo "zlatnog sata", "zlatnih pola sata" ili "zlatnih šest sati". Dokazano je da ako se u ovom vremenskom periodu ne počne sa ukazivanjem pomoći pacijentu i davanjem terapije, male su šanse da preživi. U najtežem stanju, srčanom zastoju, odnosno prestanku rada srca, optimalno vreme ukazivanja stručne pomoći se meri sekundama. Za deset sekundi je neophodno da se postavi dijagnoza i otpočne sa merama kardiopulmonalne reanimacije ili sa oživljavanjem. Ako prođe više od dva do tri minuta, može doći do trajnog oštećenja mozga, pa i smrti.
* Šta je još važno u borbi za život pacijenata?
- Po pravilima medicinske nauke i prakse, uz blagovremeno važno je i adekvatno zbrinjavanje. U mojoj knjizi su date nove preporuke za postupanje u inicijalnom zbrinjavanju urgentnih stanja. Inicijalno zbrinjavanje podrazumeva postupanje sa bolesnicima na terenu, gde je urgentno stanje i nastalo, kao i tokom transporta i na prijemu u bolnicu.
* Kolika je odgovornost lekara primarne zdravstvene zaštite?
- Znanja lekara hitne pomoći i primarne zdravstvene zaštite moraju biti na nivou koji je dovoljan da se uspostavi preliminarna tačna dijagnoza i otpočne inicijalno lečenje u prehospitalnim uslovima. Lekari koji zbrinjavaju pacijente bi trebalo da poznaju sva urgentna stanja, iz svih oblasti medicine, zbog čega je na njima velika odgovornost. Međutim, objektivno niko ne može da poseduje sva znanja iz svih oblasti medicine u dovoljnom obimu, pa da uspešno leči svakog pacijenta i svaku bolest. Zato i postoji više od 50 medicinskih specijalizacija i subspecijalizacija.
* Šta je za ovaj nivo lečenja najvažnije?
- Najvažnije je da lekari znaju da postoje neke zajedničke osobine svih urgentnih stanja. Shodno tome se primenjuju i zajednički dijagnostičko-terapijski principi i postupci, bez obzira na uzrok koji je doveo do vitalne ugroženosti. Ti principi su veoma dobro i detaljno objašnjeni u mojoj knjizi. Na primer, ako je pacijent prestao da diše, mora da mu se obezbedi veštačko disanje bez obzira na uzrok koji je doveo do toga. A, to može da bude povreda pluća i mozga, predoziranost pojedinim lekovima... Znači, veštačko disanje se mora hitno obezbediti, a ne tek nakon prijema u bolnicu, jer do tamo pacijent neće ni stići živ ako tokom transporta ne diše.
VENSKA LINIJA, MONITORING, KISEONIK
Svim životno ugroženim pacijentima u startu mora da se obezbedi "venska linija", odnosno primena lekova i infuzija. Od presudne je važnosti i osnovni monitoring, praćenje vitalnih funkcija pomoću opreme koja je po našim standardima obavezna u prehospitalnim uslovima. Pravilno očitavanje parametara na monitoru omogućava primenu odgovarajuće terapije. Većini pacijenata je potrebna i primena kiseonika tokom zbrinjavanja, zbog čega je izuzetno važno poznavanje osnovnih principa oksigenoterapije, rukovanja bocama kiseonika i sistemima za njegovu isporuku. Ako se neadekvatno primenjuje kiseonik može biti štetan za bolesnika, a ukoliko se pravilno ne skladišti, čuva i rukuje, može biti opasan ne samo za pacijenta, već i za medicinski tim - upozorava dr Kalezić.
(Novosti)