- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Za upoznavanje i prepoznavanje likovnog izraza deteta, potrebno je razviti sposobnost spontanog, posatranja sveta i pojava oko sebe – bez ikakvih opterećenja ili predrasuda. Na taj način u sebi razvijamo razumevanje za njihova prva viđenja i iskustva, a detetu pružamo dragocenu slobodu iskazivanja. Dete prvi put uočava, otkriva i izražava otkriveno i to je uvek novost, jer je prvi put, jer je prvo pitanje i prvi odgovor. Čak i u stalno ponavljanim pokušajima da naslika nešto, što se nama može činiti kao "ista" priča, uvek se radi o novostečenim veštinama i novom izražavanju unutrašnjeg bića deteta.
Deca svoju sposobnost razvijaju iz prirodnih potencijala svog bića, a kroz spontanu interakciju unutrašnjeg sveta i njegove spoljašnje okoline. Zato je važno zapamtiti da , iako sva deca imaju sposobnost likovnog izražavanja i stvaranja, ono što od njih možemo očekivati je kreativan proces, a manje realizovan likovni proizvod.
Uz stalnu pomoć i ohrabrenje vaspitača, učitelja i roditelja deca će biti sposobna za aktivno i stvaralačko učestvovanje u životu. Prema nama idu nedodirnuti, još su uticaji okoline neznatni, imaju samo svoj unutrašnji svet, svet koji se stalno dopunjava novim iskustvima i učenjem. Taj je svet, priznat ćete, nama ponekad nerazumljiv, zbunjujući. Na vaspitačima i učiteljima je velika odgovornost da sačuvaju taj unutrašnji svet a da detetu pomognu da stalnim učenjem i istraživanjem obogati svoje iskustvo i razvije vlastiti odnos prema spoljašnjem svetu. Svrha vaspitanja, a posebno vaspitanja u oblasti umetnosti, i jeste u tome da se sačuva posebnost deteta i njegovi potencijali, da se oni iskazuju na najrazličitije načine, dok samo, uz našu pomoć, ne prepozna specifičnosti svog karaktera i stekne veštine njihovog razvijanja i nadograđivanja.
Kreativan vaspitač i učitelj shvata da decu uzbuđuje ono što rade, bez obzira na trenutni rezultat. On ohrabruje i ne guši njihovu originalnost, te svakodnevno nudi šaroliku, drugačiju pozornicu. Uloga vaspitača i učitelja upravo je u tome da detetu omoguće da nauči da sagleda ukupnost sveta, prepoznajući njegove segmente i povezujući ih. Prema tome, likovne stvaralačke sposobnosti razvijaju se ili oslabljuju onoliko koliko je pojedinom detetu dato ili uskraćeno pravo na njegovu individualnost. Kao i svaki drugi izraz, tako i likovni kod dece ima svoje osnovne simbole i svoju strukturu, ima svoju funkciju i značenje. Pogrešne i površne procene i neprimerena očekivanja mogu blokirati i suzbiti njihovu želju za izražavanjem koje je u likovnom stvaralaštvu specifično i različito. Dete se likovno izražava kako bi pokazalo ono što ga zanima, zabavlja ili okružuje. Na početku njihovog likovnog izražavanja nema svesne namere kojom nešto izražavaju, to je tek odraz njima bliskog i uzbuđujućeg sveta. Putem od zadovoljstva ovladavanja motorikom do kreativnosti, dete vode vaspitači i roditelji, nudeći mu niz mogućnosti da se izrazi i pokaže svoja umeća. Sposobnost likovnog izražavanja vrlo brzo prerasta u zahtevajuće odluke: želim nacrtati "baš ovo" ili "ovu boju" volim najviše.
Dečja likovna dela su iskrena, jednostavna, spontana, bez pokušaja prikrivanja ili namere da naprave nešto za odrasle. Vrednost i važnost dečjeg likovnog izražavanja nije u tome da "zna" nacrtati ili naslikati ono što ćemo mi prepoznati, nego u onome što samo dete vidi, pronađe ili otkrije u svetu koji ga okružuje – u drvetu, u šeširu, u kući. Svi dečji likovni radovi ne sadrže originalnost ili estetsku vrednost, zato se veliko bogatstvo krije u razgovoru o crtežu ili slici kroz koji nam otvaraju vrata svog unutrašnjeg sveta, mašte, želja, snova, strahova. Ovaj razgovor je podjednako blagotvoran i koristan i za dete i za vaspitača, roditelja i učitelja.
Odlomak preuzet iz časopisa "Dete, vrtić, porodica"
Deca svoju sposobnost razvijaju iz prirodnih potencijala svog bića, a kroz spontanu interakciju unutrašnjeg sveta i njegove spoljašnje okoline. Zato je važno zapamtiti da , iako sva deca imaju sposobnost likovnog izražavanja i stvaranja, ono što od njih možemo očekivati je kreativan proces, a manje realizovan likovni proizvod.
Kreativan vaspitač i učitelj shvata da decu uzbuđuje ono što rade, bez obzira na trenutni rezultat. On ohrabruje i ne guši njihovu originalnost, te svakodnevno nudi šaroliku, drugačiju pozornicu. Uloga vaspitača i učitelja upravo je u tome da detetu omoguće da nauči da sagleda ukupnost sveta, prepoznajući njegove segmente i povezujući ih. Prema tome, likovne stvaralačke sposobnosti razvijaju se ili oslabljuju onoliko koliko je pojedinom detetu dato ili uskraćeno pravo na njegovu individualnost. Kao i svaki drugi izraz, tako i likovni kod dece ima svoje osnovne simbole i svoju strukturu, ima svoju funkciju i značenje. Pogrešne i površne procene i neprimerena očekivanja mogu blokirati i suzbiti njihovu želju za izražavanjem koje je u likovnom stvaralaštvu specifično i različito. Dete se likovno izražava kako bi pokazalo ono što ga zanima, zabavlja ili okružuje. Na početku njihovog likovnog izražavanja nema svesne namere kojom nešto izražavaju, to je tek odraz njima bliskog i uzbuđujućeg sveta. Putem od zadovoljstva ovladavanja motorikom do kreativnosti, dete vode vaspitači i roditelji, nudeći mu niz mogućnosti da se izrazi i pokaže svoja umeća. Sposobnost likovnog izražavanja vrlo brzo prerasta u zahtevajuće odluke: želim nacrtati "baš ovo" ili "ovu boju" volim najviše.
Dečja likovna dela su iskrena, jednostavna, spontana, bez pokušaja prikrivanja ili namere da naprave nešto za odrasle. Vrednost i važnost dečjeg likovnog izražavanja nije u tome da "zna" nacrtati ili naslikati ono što ćemo mi prepoznati, nego u onome što samo dete vidi, pronađe ili otkrije u svetu koji ga okružuje – u drvetu, u šeširu, u kući. Svi dečji likovni radovi ne sadrže originalnost ili estetsku vrednost, zato se veliko bogatstvo krije u razgovoru o crtežu ili slici kroz koji nam otvaraju vrata svog unutrašnjeg sveta, mašte, želja, snova, strahova. Ovaj razgovor je podjednako blagotvoran i koristan i za dete i za vaspitača, roditelja i učitelja.
Odlomak preuzet iz časopisa "Dete, vrtić, porodica"