LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Upoznajte afronaute: Kako je neslavno propao svemirski program Zambije
Blic
Daleke 1964, na vrhuncu trke za osvajanje svemira, zambijski nastavnik fizike u osnovnoj školi Edvard Makuka Nkoloso objavio je da radi na kreiranju nacionalnog svemirskog programa svoje zemlje. Nkoloso je tvrdio da će Zambija svojim svemirskim programom nadmašiti SAD i SSSR, i da planira lansiranje rakete kojom će dvanaest astroanuta i deset mačaka poslati na Mars. Inspirisana ovom neobičnom pričom, španska fotografkinja Kristina de Midel je o Nkolosovim naporima snimila fiktivni dokumentarni film “Afronauti”.
Detalj iz "Afronauta", duhovitog dokumentarca o "svemirskom programu Zambije"
Reč je o vizuelno upečatljivoj fantaziji u kojoj se mogu videti astroanuti u “bliskom susretu treće vrste” sa slonovima, svemirski otpad oslikan afričkim motivima, mačke koje lebde u bestežinskom stanju i inžinjeri koji sanjare za zarđalom kontrolnom tablom.
Nedalako od glavnog grada Lusake, Nkoloso je formirao centar za obuku astronauta.
Inače, ova priča možda vam deluje pomalo poznato, jer nedavno lansiran trejler za lažni dokumentarac o "jugoslovenskom svemirskom programu" slovenačkog autora Žige Virca.
Zastava koju su afronauti mogli da pobodu na Mesecu
A u centru koji je navodno postojao u Zambiji, dobrovoljci, odeveni u kombinezone i sa britanskim vojnim šlemovima na glavi, međusobno su smenjivali u kotrljanju niz neravno brdo u praznom buretu od nafte zapremine 150 litara.
Drugi deo obuke sastojao se u zaustavljanju ljuljaške od kanapa u najvišoj tački njenog leta, radi simuliranja bestežinskog stanja.
Po Nkolosu, ova vežba je ljude trebalo da pripremi za osećaj bestežinskog stanja, kako prilikom svemirskog putovanja, tako i prilikom povratka u Zemljinu orbitu.
U uvodniku koji je napisao za jedan lokalni list, Nkoloso je objasnio kako je za svoj svemirski program tražio pozajmicu UNESCO-a od oko 10 miliona evra, i kako je misionarima naložio da domorodačkom stanovništvu Marsa ne nameću hrišćanstvo ukoliko ono to ne želi.
Na nesreću, UNESCO nije obezbedio sredstva, a da stvar bude još gora, jedna od nesuđenih astronautkinja iz centra za obuku, sedamnaestogodišnjakinja sa nadimkom “Spejsgirl”, zatrudnela je pa su je roditelji odveli kući.
Blic
Daleke 1964, na vrhuncu trke za osvajanje svemira, zambijski nastavnik fizike u osnovnoj školi Edvard Makuka Nkoloso objavio je da radi na kreiranju nacionalnog svemirskog programa svoje zemlje. Nkoloso je tvrdio da će Zambija svojim svemirskim programom nadmašiti SAD i SSSR, i da planira lansiranje rakete kojom će dvanaest astroanuta i deset mačaka poslati na Mars. Inspirisana ovom neobičnom pričom, španska fotografkinja Kristina de Midel je o Nkolosovim naporima snimila fiktivni dokumentarni film “Afronauti”.
Detalj iz "Afronauta", duhovitog dokumentarca o "svemirskom programu Zambije"
Reč je o vizuelno upečatljivoj fantaziji u kojoj se mogu videti astroanuti u “bliskom susretu treće vrste” sa slonovima, svemirski otpad oslikan afričkim motivima, mačke koje lebde u bestežinskom stanju i inžinjeri koji sanjare za zarđalom kontrolnom tablom.
Nedalako od glavnog grada Lusake, Nkoloso je formirao centar za obuku astronauta.
Inače, ova priča možda vam deluje pomalo poznato, jer nedavno lansiran trejler za lažni dokumentarac o "jugoslovenskom svemirskom programu" slovenačkog autora Žige Virca.
Zastava koju su afronauti mogli da pobodu na Mesecu
A u centru koji je navodno postojao u Zambiji, dobrovoljci, odeveni u kombinezone i sa britanskim vojnim šlemovima na glavi, međusobno su smenjivali u kotrljanju niz neravno brdo u praznom buretu od nafte zapremine 150 litara.
Drugi deo obuke sastojao se u zaustavljanju ljuljaške od kanapa u najvišoj tački njenog leta, radi simuliranja bestežinskog stanja.
Po Nkolosu, ova vežba je ljude trebalo da pripremi za osećaj bestežinskog stanja, kako prilikom svemirskog putovanja, tako i prilikom povratka u Zemljinu orbitu.
U uvodniku koji je napisao za jedan lokalni list, Nkoloso je objasnio kako je za svoj svemirski program tražio pozajmicu UNESCO-a od oko 10 miliona evra, i kako je misionarima naložio da domorodačkom stanovništvu Marsa ne nameću hrišćanstvo ukoliko ono to ne želi.
Na nesreću, UNESCO nije obezbedio sredstva, a da stvar bude još gora, jedna od nesuđenih astronautkinja iz centra za obuku, sedamnaestogodišnjakinja sa nadimkom “Spejsgirl”, zatrudnela je pa su je roditelji odveli kući.