Uloga oca u razvoju deteta

[Andjela 7]

Deca koja se kao mala žustro i energično igraju sa svojim očevima postaju popularni odrasli ljudi, dobro prilagođeni i omiljeni u društvu, kaže stručnjak na polju razvojne psihologije na Univerzitetu u Lankasteru.

Profesor Čarli Luis, koji već 25 godina proučava ulogu oca u porodici, ističe da rezultati istraživanja pokazuju da žive igre s tatom imaju izrazito pozitivan efekat na mentalno zdravlje mališana. „U nekoliko studija najpopularniji dečaci i devojčice u školi bili su upravo oni čiji su očevi s njima bili u bliskom fizičkom kontaktu kroz žustre igre, kao što su rvanje, gađanje jastucima, valjanje po travi... To otkriće je možda suprotno bojaznima većine roditelja da će zbog toga mališani kasnije biti agresivni i nasilni ako se previše često kaobajagi tuku i igraju žestokih igara sa tatom.“

Zbog čega su dakle te energične igre tako korisne? „Pod uslovom da otac vodi računa da takva igra ne bude previše gruba, dete se uči samokontroli“, objašnjava profesor Luis. „Ona ga primorava da nauči da gradi odnose sa drugim ljudima. To je takođe bezbedan način da se nauči tumačenje govora tela i izraza lica osobe sa kojom se mališan igra.“ Očevi, međutim, moraju da paze da se u tu vrstu igara ne upuštaju pred spavanje da se dete ne bi previše razigralo.

Izvor: blic

 

[Andjela 7]

Zasto je otac vazan

Tek od treće godine života detetu postaje bitno da je majka žena, a otac muškarac.

Uloga roditelja, odnosno ženske i muške figure, važna je još pre začeća deteta, razvija se tokom trudnoće i porođaja, traje tokom celog perioda odrastanja, nastavljajući se i kad deca odu od kuće. Štaviše, roditelji nastavljaju da utiču na nas i onda kada ih više nema među živima, jer su se njihove figure ugradile u našu psihu tokom odrastanja.
Većina ljudi nije svesna tog intropsihičkog uticaja roditelja, ali oni koji jesu i žele taj uticaj da promene mogu očekivati dugotrajnu i neizvesnu avanturu.

Na početku tata može biti i mama
Uloga majke znatno je više proučavana i većina bi se ljudi složila s tim da je majka najvažnija osoba u životu deteta. Naravno, ne mora biti i biološka majka, a u prvih nekoliko godina života ne mora biti ni ženska osoba. Naime, u prve tri godine života majka je svaka osoba koja uspešno zadovoljava potrebe deteta za emocionalnim vezivanjem, hranom i negom. Mnogi muškarci bi bili sposobni da uspešno preuzmu tu ulogu. Tek posle, od treće godine nadalje, detetu postaje bitno da je majka žena, a otac muškarac.

Oceva uloga u razrešenju simbioze
U trudnoći otac nerođenog deteta stvara osećaj sigurnosti, poverenja, optimizma i tako pomaže majci da se trudnoća odvija sa što manje stresova, da se oseća prijatno, voljeno i da s radošću očekuje novorođenče. Povoljna porodična atmosfera sigurno pozitivno utiče na razvoj deteta tokom trudnoće, što je mnogim roditeljima poznato, jer su s detetom počeli da komuniciraju mesecima pre njegovog rođenja.

Odnedavno i otac može prisustvovati rođenju svog deteta. Zabeležena su mnoga pozitivna iskustva, a najviše koristi od toga ima novorođenče. Utvrđeno je, naime, da očevi koji su prisustvovali porođaju znatno više pričaju o svom detetu i da se tokom odrastanja znatno više vežu za njega. Tokom prva tri meseca majka i novorođenče razvijaju posebnu vrstu odnosa koju nazivamo simbioza. Oni se ponašaju kao jedno biće i otac je u tom periodu potisnut u drugi plan. Ipak, simbioza ne bi mogla da se dobro razvija bez njegove podrške, zaštitničkog stava, razumevanja i brige o svakodnevnim potrebama deteta i majke. Kako dete raste, počinje sve sigurnije da primećuje postojanje i drugih osoba osim majke, a to znači da i otac postaje uključen u njegov svet. Otac tako podstiče lakše razrešenje simbioze, pa kroz svoju različitost omogućava detetu brži kognitivni i motorički razvoj i stvaranje obrazaca budućih socijalnih odnosa.

Potreba za emocionalnim povezivanjem
Britanski psihoanalitičar Džon Boulbi je uveo važan koncept pod nazivom attachment (emocionalno povezivanje ili privrženost) između deteta i majke, odnosno osobe koja ima tu ulogu. Proučavajući decu u dečjim domovima, otkrio je važnost tog fenomena u prve tri godine života i teške posledice na razvoj deteta ukoliko ta potreba za emocionalnom povezanošću nije mogla više-manje da se skladno razvija. U porodici s oba roditelja emocionalna povezanost biće veća sa jednim roditeljem, najčešće mamom, ali će se u isto vreme razvijati i emocionalna povezanost sa drugim roditeljem, tatom. Time će povezanost dobiti na dinamici i sigurnosti, a kasnije će prisutnost oca olakšati odvajanje - osamostaljivanje deteta iz zajednice s majkom.

Izvor: bebinsvet.net

 

[nency2]

Ovo svaki otac mora da zna


Ovo svaki otac mora da zna


Muški magazin "Mens helt" objavio je nekoliko saveta za očeve, za koje tvrdi da su veoma korisni u vaspitanju dece.

​

Reči su veoma vredne

Govorite - vaše dete vas sluša. Prema studiji objavljenoj u Journal of Applied Developmental Psychology u porodici u kojoj oba roditelja rade, očevi imaju veći uticaj od majki na razvoj govora deteta do treće godine. Stvorite kreativnu atmosferu i okruženje u kojima ćete kroz igru obavljati razne aktivnosti. U govoru koristite dugačke reči, čak i ako ih vaše dete ne razume, jer deca mnogo toga uče iz konteksta.

Ne nagrađujte bes

“Kada ste vidno nervozniji, samo dodajete ulje na vatru”, kaže Hal Edvard Rankle, porodični terapeut. A ako jednostavno date detetu slatkiš, samo podstičete loše ponašanje. Kada vaše dete počne da viče, probajte da budete mirni i da mu poklonite pažnju. Ne igno*rišite ga. To će biti znak da vas njegovo ponašanje neće poremetiti i da dete neće pobediti - nikada. Možda kod prvog napada besa neće biti delotvorno, ali kod petog deluje kao magija.

Nadmetanje pobuđuje samopouzdanje

Deca stara 4 godine počinju da se nadmeću sa svojim roditeljima, što se vidi u trkanju do automobila ili rvanju na krevetu. Popustite. Pustite ih da pobeđuju neko vreme, ali lagano podižite kriterijume kako bi se više trudila da pobede. “Na ovaj način deca razvijaju osećaj snage i testiraju mišiće”, kaže dr Džastin Ri*čard*son koji predaje psihijatriju na Univerzitetu Kolum*bija. Biće puni samopouzdanja a ne meta za siledžije.

Odustajanje je teško

Kada je njegov sin želeo da napusti košarku sa 8 godina, Rankel mu je rekao: “Naravno, ali ti ćeš to saopštiti treneru i saigračima”. Dečak to nije mogao da uradi i igrao je košarku narednih 7 godina. Dopustite detetu da oseti bol zbog odustajanja i onda takve odluke neće lako donositi, savetuje Rankel. “Ako vam dete saopšti da mu je u školi teško i da ne želi da uči, recite mu da je to u redu”, kaže Rankel. “Ali mu oba*vez*no naglasite da kaže profesorima kako neće da uči i da mu daju bilo kakvu ocenu. Verujte mi, neće to učiniti”.

Osećanja drugih su važna

Lakše je da se povežete sa drugima ako razumete njihov ugao gledanja na stvari, zato negujte taj instinkt kod deteta. Počnite od njegovih osećanja. Rankel sugeriše da pitate dete kako se oseća sa 8 godina, a onda spomenite da je ljudima koje dete poznaje teško, npr. da je otac nekog njegovog druga izgubio posao. Pitajte ga šta misli kako je njegovom drugu. “Neće uvek znati da odgovore, ali će bar razmišljati o tome”, kaže Rankel.

Svađe će se rešiti same od sebe

Osim ako jedno dete ne ugrožava ozbiljno drugo tokom svađe, ne mešajte se. “Čim kažete makar jednu reč, njih više ne zanima rešenje. Samo će pokušavati da vas privole da izaberete stranu”, kaže dečji psihijatar dr Entoni Volf. Ako vam dosađuju, recite da će vaše rešenje biti loše za oboje. Naučiće da moljakanje ne daje rezultate. Što je važnije, naučiće da brzo razreše konflikt.

Nezavisnost se stiče

Kada vas dete pita da ostane duže kod druga, pitajte ga u koje vreme namerava da se vrati. A onda pitajte zašto. Ako vas odgovor ne zadovolji, odbijte ga. Ako odgovor bude dobar, dopustite mu, kaže doktor psihologije Dženet Edget iz Pensilvanije. Studijama je dokazano da deca brže razvijaju jača moralna na*če*la ako im roditelji daju slobodu ali i odgovornost.

Za uspeh je potreban fokus

Možda vi ne želite čudo od deteta, ali konkurentsko društvo u kom živimo nameće drugačija pravila. Zbog toga sve više dece ima problem sa fokusom, kaže doktor medicine C. Endrju Remzi, profesor psihijatrije na Univerzitetu Kolumbija. Neka vaše dete zna vaša očekivanja. Slavite poboljšanja i objasnite detetu prednosti savlađivanja veština.

“Bez obzira na to da li vaše dete voli Toma Brejdija ili Bejonse, neka nauči da su ti ljudi uspeli jer su savladali jednu veštinu”, kaže dr Remzi. “Naučite ih da ako prođu kroz jedna vrata - otvoriće se mnoga druga, ali ako probaju da prođu kroz petoro vrata istovremeno - neće stići nikuda.”

(MONDO)