- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Nećemo da se krijemo
Ulična umetnost ne mora da nastaje u strahu od policije samo kada bi se oronule fasade i neiskorišćeni gradski prostor ustupili mladim stvaraocima
Delo Remeda u Karađorđevoj (Foto Ana Adamović)
Sa beogradske Prokop stanice najradije biste da pobegnete čim se na njoj nađete, ali će vam jedan detalj možda usporiti korak. Murali koje su prošle godine naslikali studenti Fakulteta likovnih umetnosti prijatan su prizor na mestu na kome ne biste voleli da se nađete noću sami makar propustili sve vozove u životu.
– Ovako se ulazi u javne prostore, objašnjava Dobrica Veselinović koji je mlade umetnike, studente i nevladin sektor poveo u obilazak beogradskih murala. Veselinović se već dugo kao koordinator kampanje „Otvoreno o javnim prostorima” bori za to da se neiskorišćena gradska mesta i oronule fasade ustupe mladima i umetnicima.
– Hoću da pokažem da može i ovako, dodaje Veselinović. Obično je „onako” – na zidovima su reklame, u zgradama sa kojima opštine ne znaju šta će – miševi i bubašvabe.
Autorka jednog od murala na Prokopu, Iva Kuzmanović, zajedno je sa grupom u obilasku „Umetnost u javnom prostoru Beograda”. Ona veruje u misiju toga da su građani svakog dana na ulicama, trgovima i stanicama okruženi likovnom umetnošću jer onda podižu nivo vizuelne kulture.
– Ovako nešto ne košta previše, a dozvoljava nama umetnicima da se iskažemo, objašnjava Iva Kuzmanović.
Dok posmatra radove mladih slikara, Radomir Lazović, osnivač organizacije „Mikroart”, kaže da ima sličnu ideju. U pregovorima je sa opštinom Stari grad da u neiskorišćenom prostoru Bezistana osnuje uličnu galeriju.
– To mi je palo na pamet kada nam je u poseti bio italijanski fotograf Luka Donini koji je hteo da izloži svoje radove. Bez ičije dozvole otišli smo u prolaz u Bezistanu i zalepili njegove fotografije na papiru. Pokazalo se da je to ono što nedostaje gradu, galerija za ad hok izložbe. Zašto to ne bismo radili sasvim legalno – pita se Lazović.
Najveće ulične galerije su beogradske fasade. Dok posmatra mural u Karađorđevoj 35, rediteljka Aleksandra Jelić kaže da preko reke želi bazu za svoju organizaciju „ApsArt”. Ukoliko joj opština Novi Beograd izađe u susret, MZ Studentski grad postaće novo pozorište.
– Uključili bismo celu zajednicu i pravili predstave sa decom, invalidima, bivšim zavisnicima – dodaje Aleksandra Jelić.
Ispred nje je delo umetnika Remeda „La santa de Beograd”. Velikog strit art stvaraoca dovela je Milica Pekić, istoričarka umetnosti iz platforme za savremenu umetnost „Kiosk”. Kada je Pekićeva shvatila da u gradu nema dovoljno prostora za izlaganje i da je mlađa generacija sklonija uličnoj alternativi, umetnost u javnom prostoru učinila joj se idealnom. U okviru Belefa 2008. i 2009. dovela je nekoliko stranih umetnika.
– Remed je dugo istraživao Beograd i mural u Karađorđevoj je njegovo tumačenje istorije grada, objašnjava Milica Pekić.
„La santa de Beograd” rađala se uz teške porođajne muke, ne zbog slabe snage umetnika, već zbog peripetija za dobijanje dozvole.
– Lakši deo posla bio je da od opština Stari grad, Savski venac i Vračar izdejstvujemo odobrenje. One su čak i finansirale ove projekte, što nije mala stvar budući da samo iznajmljivanje skele za tri dana košta od 10 do 15 hiljada evra.
Teže je bilo izmoliti saglasnost stanara.
– Da bi sve bilo po zakonu, morali smo da dobijemo dozvolu 51 odsto stanara zgrade. To je išlo jako teško pošto su oni taj prostor radije ustupali reklamama.
Stanarima zgrade u Mileševskoj 57 prvo se nisu svidele kupačice na slici Biljane Đurđević, ali su na kraju ipak prihvatali njen mural. Strani umetnik Em Siti, čija je specijalnost ulična umetnost, nije bio te sreće, jer su stanari jedne zgrade na Slaviji uporno odbijali da mu ustupe prostor. Dva dana pre nego što je došao u Beograd, „Kiosk” mu je u Durmitorskoj 16, pronašao drugo „platno”.
Pop-Lukina 6. Rad Blua: Džinovska usta sa megapolisom na mesto zuba spremaju se da pojedu drvo.
– Blu je Mikelanđelo današnjice – objašnjava Milica Pekić, mada su „Mikelanđela” oskrnavili grafiti.
Domaća strit art umetnica koja se potpisuje kao Ema62 kaže da su grafiti na lepim, starim zgradama delo huligana. Ali i ona sama se oseća kao huligan kada je sa rada na nekoj oronuloj fasadi otera policija.
– Meni je dosta takve ulične umetnosti, skrivanja po ćoškovima, bežanja od policije, objašnjava Ema62.
– Ovo što smo sada videli je prava stvar. Tako treba da bude – da se strit artistima dozvoli da na miru rade.
Mlada slikarka kao i ostali ulični umetnici krije identitet iza pseudonima, ali se nada da će uskoro izaći iz ilegale i osvojiti fasade.
– Srž strit arta je da bude u javnom prostoru. Ulica je zajednička, svi imamo pravo da se izražavamo.
Jelena Stevanović
Objavljeno: 18.04.2011.
Izvor: Politika
Ulična umetnost ne mora da nastaje u strahu od policije samo kada bi se oronule fasade i neiskorišćeni gradski prostor ustupili mladim stvaraocima
Delo Remeda u Karađorđevoj (Foto Ana Adamović)
Sa beogradske Prokop stanice najradije biste da pobegnete čim se na njoj nađete, ali će vam jedan detalj možda usporiti korak. Murali koje su prošle godine naslikali studenti Fakulteta likovnih umetnosti prijatan su prizor na mestu na kome ne biste voleli da se nađete noću sami makar propustili sve vozove u životu.
– Ovako se ulazi u javne prostore, objašnjava Dobrica Veselinović koji je mlade umetnike, studente i nevladin sektor poveo u obilazak beogradskih murala. Veselinović se već dugo kao koordinator kampanje „Otvoreno o javnim prostorima” bori za to da se neiskorišćena gradska mesta i oronule fasade ustupe mladima i umetnicima.
– Hoću da pokažem da može i ovako, dodaje Veselinović. Obično je „onako” – na zidovima su reklame, u zgradama sa kojima opštine ne znaju šta će – miševi i bubašvabe.
Autorka jednog od murala na Prokopu, Iva Kuzmanović, zajedno je sa grupom u obilasku „Umetnost u javnom prostoru Beograda”. Ona veruje u misiju toga da su građani svakog dana na ulicama, trgovima i stanicama okruženi likovnom umetnošću jer onda podižu nivo vizuelne kulture.
– Ovako nešto ne košta previše, a dozvoljava nama umetnicima da se iskažemo, objašnjava Iva Kuzmanović.
Dok posmatra radove mladih slikara, Radomir Lazović, osnivač organizacije „Mikroart”, kaže da ima sličnu ideju. U pregovorima je sa opštinom Stari grad da u neiskorišćenom prostoru Bezistana osnuje uličnu galeriju.
– To mi je palo na pamet kada nam je u poseti bio italijanski fotograf Luka Donini koji je hteo da izloži svoje radove. Bez ičije dozvole otišli smo u prolaz u Bezistanu i zalepili njegove fotografije na papiru. Pokazalo se da je to ono što nedostaje gradu, galerija za ad hok izložbe. Zašto to ne bismo radili sasvim legalno – pita se Lazović.
Najveće ulične galerije su beogradske fasade. Dok posmatra mural u Karađorđevoj 35, rediteljka Aleksandra Jelić kaže da preko reke želi bazu za svoju organizaciju „ApsArt”. Ukoliko joj opština Novi Beograd izađe u susret, MZ Studentski grad postaće novo pozorište.
– Uključili bismo celu zajednicu i pravili predstave sa decom, invalidima, bivšim zavisnicima – dodaje Aleksandra Jelić.
Ispred nje je delo umetnika Remeda „La santa de Beograd”. Velikog strit art stvaraoca dovela je Milica Pekić, istoričarka umetnosti iz platforme za savremenu umetnost „Kiosk”. Kada je Pekićeva shvatila da u gradu nema dovoljno prostora za izlaganje i da je mlađa generacija sklonija uličnoj alternativi, umetnost u javnom prostoru učinila joj se idealnom. U okviru Belefa 2008. i 2009. dovela je nekoliko stranih umetnika.
– Remed je dugo istraživao Beograd i mural u Karađorđevoj je njegovo tumačenje istorije grada, objašnjava Milica Pekić.
„La santa de Beograd” rađala se uz teške porođajne muke, ne zbog slabe snage umetnika, već zbog peripetija za dobijanje dozvole.
– Lakši deo posla bio je da od opština Stari grad, Savski venac i Vračar izdejstvujemo odobrenje. One su čak i finansirale ove projekte, što nije mala stvar budući da samo iznajmljivanje skele za tri dana košta od 10 do 15 hiljada evra.
Teže je bilo izmoliti saglasnost stanara.
– Da bi sve bilo po zakonu, morali smo da dobijemo dozvolu 51 odsto stanara zgrade. To je išlo jako teško pošto su oni taj prostor radije ustupali reklamama.
Stanarima zgrade u Mileševskoj 57 prvo se nisu svidele kupačice na slici Biljane Đurđević, ali su na kraju ipak prihvatali njen mural. Strani umetnik Em Siti, čija je specijalnost ulična umetnost, nije bio te sreće, jer su stanari jedne zgrade na Slaviji uporno odbijali da mu ustupe prostor. Dva dana pre nego što je došao u Beograd, „Kiosk” mu je u Durmitorskoj 16, pronašao drugo „platno”.
Pop-Lukina 6. Rad Blua: Džinovska usta sa megapolisom na mesto zuba spremaju se da pojedu drvo.
– Blu je Mikelanđelo današnjice – objašnjava Milica Pekić, mada su „Mikelanđela” oskrnavili grafiti.
Domaća strit art umetnica koja se potpisuje kao Ema62 kaže da su grafiti na lepim, starim zgradama delo huligana. Ali i ona sama se oseća kao huligan kada je sa rada na nekoj oronuloj fasadi otera policija.
– Meni je dosta takve ulične umetnosti, skrivanja po ćoškovima, bežanja od policije, objašnjava Ema62.
– Ovo što smo sada videli je prava stvar. Tako treba da bude – da se strit artistima dozvoli da na miru rade.
Mlada slikarka kao i ostali ulični umetnici krije identitet iza pseudonima, ali se nada da će uskoro izaći iz ilegale i osvojiti fasade.
– Srž strit arta je da bude u javnom prostoru. Ulica je zajednička, svi imamo pravo da se izražavamo.
Jelena Stevanović
Objavljeno: 18.04.2011.
Izvor: Politika