Šta je novo?

Ugroženi džinovi

TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Ugroženi džinovi

Najkrupniji papagaji na svetu polako nestaju

54.jpg

Plavi makao papagaj

Rodu ara pripadaju najkrupniji predstavnici papagaja. Dužina njihovog tela, u zavisnosti od vrste, kreće se od 30 cm do jednog metra. Samo jedan papagaj – crni kakadu - može se uporediti sa krupnim vrstama ara i to po veličini kljuna. Međutim, po dimenzijama tela, veliki zumbulasti ara nema premca u svetu.

Staništa ovog roda papagaja su tropske džungle Centralne i Južne Amerike. Lako ih je razlikovati od drugih vrsta papagaja, ne samo po veličini i neuobičajeno živim bojama, već i po golim obrazima. Kljun takođe izdvaja are od svih ostalih vrsta papagaja. On je izrazito veliki, stisnut sa strane i vrhom upadljivo povijenim naniže. Kljun ara papagaja smatra se najsnažnijim u ptičijem carstvu.

Perje krupnih vrsta ara ukrašeno je jarkim i intenzivnim bojama, dok je kod većine sitnih vrsta ara perje jednobojno, neupadljivo sivo-plavo obojeno. Polni dimorfizam je nemoguće odrediti jer je spoljašnji izgled mužjaka i ženke istovetan, kao i izgled mladih. Samo kod nekih vrsta, mladi ptići se razlikuju od roditelja.
Are imaju izdužen oblik krila, zaoštren na krajevima. Rep je klinast, veoma dugačak i dekorativan. Are živopisnih boja, sa raširenim gigantskim krilima u letu i lepršavim repnim perima, pružaju očaravajuću sliku.

Ishrana


Kad je u pitanju ishrana ara, nema specifičnosti u odnosu na većinu drugih vrsta papagaja, Razlika se ogleda jedino u količini hrane. Dnevni obrok ovih papagaja čine različiti plodovi, semenke, sokovi zrelih plodova i orasi koje lome snažnim kljunom. Neke vrste, na primer veliki zumbulasti ara, hrani se puževima koji žive na palmama, a u potrazi za hranom ovi papagaji ponekad preleću ogromna prostranstva.

Dužina života ara u domaćim uslovima slična je životnom veku ljudi. Međutim, u prirodnim uslovima žive mnogo kraći.

Zbog prodornog glasa, krupne are nisu podesne za gajenje u domaćim uslovima. Ne pripadaju grupi talentovanih „govornika“, ali pojedine jedinke uspevaju da izgovore reč-dve.

Razmnožavanje

Mnogi veliki papagaji, posebno krupne are, retko se razmnožavaju u domaćim uslovima. Svako uspešno razmnožavanje bilo koje vrste krupnih ara smatra se velikim dostignućem svakog odgajivača-pojedinca, zooloških vrtova ili specijalizovanih odgajivačkih centara u svetu.

Poznato je nekoliko različitih klasifikacija papagaja roda ara. Po jednoj, u ovaj rod svrstano je 18 vrsta, a neke pripadaju drugim rodovima.

Sve are razvrstane su u četiri grupe: prva obuhvata 12 do 13 vrsta od kojih su najpoznatiji plavo-žuti, zelenokrili i crveni ara. Druga grupa predstavljena je samo vrstom poznatom kao plavočelni ili mali ara. U trećoj grupi su tri vrste, poznate kao zumbulaste are. Njima pripada i veliki zumbulasti ara, najkrupniji papagaj na svetu.

Četvrta grupa poznata je po samo jednoj vrsti – plavoj ari ili ari spiks.

Nažalost, mnoge vrste ara su prilično retke ptice, a neke su čak na granici isčezavanja. Osnovni razlozi smanjenja populacije ovih ptica su: intenzivno i nekontrolisano izlovljavanje radi prodaje kolekcionarima, kao i nelegalna prodaja živih ptica turistima i ljubiteljima. Veliki broj papagaja strada tokom nehumanih uslova transporta ili zbog stresa, nepravilne ishrane u prvim mesecima života u domaćim uslovima. Sledeći, ne manje važan razlog, jeste uništavanje tropskih šuma – prirodnih staništa većine papagaja roda ara. Domoroci love krupne papagaje radi ishrane, a njihovo dekorativno perje koriste za ukrašavanje odeće tokom svečanosti i religioznih obreda. Najzad, mnogi papagaji sleću na plantaže kukuruza i drugih biljnih kultura, a vlasnici polja prinuđeni su da ih love.

Ugroženost


Gotovo sve vrste ara, pogotovo krupne crvene are, najgajenije su vrste papagaja, pa su postali objekat mnogobrojnih lovokradica. Izlovljavanje „komercijalno unosnih“ ara u prirodi, uništavanje tropskih šuma – staništa većine ovih papagaja, dovelo je do njihovog bezobzirnog istrebljivanja. Alarmantno stanje ugroženosti celog roda ara potvrđuje i podatak da su sve vrste obuhvaćene Međunarodnom konvencijom o trgovini ugroženih vrsta flore i faune (poznata kao CITES). I pored toga sve veći broj ovih prelepih ptica dobija status ugroženih ili izumrlih vrsta.

Izumrli

Po postojećim podacima već sedam vrsta ara smatra se izumrlim, a još nekoliko vrsta i podvrsta nalazi se u evidenciji Crvene knjige PSPO.

Jata


U prirodi, are, kao i većina drugih papagaja, žive u jatima. Kad mladi ara kad dostigne polnu zrelost, bira dugogodišnjeg partnera. U vezi s tim, samo nekoliko vrsta, poput velikog zumbulastog are, žive u parovima.

Zov
 
Top