Šta je novo?

Ugroženi džinovi

  • Začetnik teme belja91
  • Datum pokretanja
belja91

belja91

TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Ugroženi džinovi

Najkrupniji papagaji na svetu polako nestaju


Plavi makao papagaj

Rodu ara pripadaju najkrupniji predstavnici papagaja. Dužina njihovog tela, u zavisnosti od vrste, kreće se od 30 cm do jednog metra. Samo jedan papagaj – crni kakadu - može se uporediti sa krupnim vrstama ara i to po veličini kljuna. Međutim, po dimenzijama tela, veliki zumbulasti ara nema premca u svetu.

Staništa ovog roda papagaja su tropske džungle Centralne i Južne Amerike. Lako ih je razlikovati od drugih vrsta papagaja, ne samo po veličini i neuobičajeno živim bojama, već i po golim obrazima. Kljun takođe izdvaja are od svih ostalih vrsta papagaja. On je izrazito veliki, stisnut sa strane i vrhom upadljivo povijenim naniže. Kljun ara papagaja smatra se najsnažnijim u ptičijem carstvu.

Perje krupnih vrsta ara ukrašeno je jarkim i intenzivnim bojama, dok je kod većine sitnih vrsta ara perje jednobojno, neupadljivo sivo-plavo obojeno. Polni dimorfizam je nemoguće odrediti jer je spoljašnji izgled mužjaka i ženke istovetan, kao i izgled mladih. Samo kod nekih vrsta, mladi ptići se razlikuju od roditelja.
Are imaju izdužen oblik krila, zaoštren na krajevima. Rep je klinast, veoma dugačak i dekorativan. Are živopisnih boja, sa raširenim gigantskim krilima u letu i lepršavim repnim perima, pružaju očaravajuću sliku.

Ishrana


Kad je u pitanju ishrana ara, nema specifičnosti u odnosu na većinu drugih vrsta papagaja, Razlika se ogleda jedino u količini hrane. Dnevni obrok ovih papagaja čine različiti plodovi, semenke, sokovi zrelih plodova i orasi koje lome snažnim kljunom. Neke vrste, na primer veliki zumbulasti ara, hrani se puževima koji žive na palmama, a u potrazi za hranom ovi papagaji ponekad preleću ogromna prostranstva.

Dužina života ara u domaćim uslovima slična je životnom veku ljudi. Međutim, u prirodnim uslovima žive mnogo kraći.

Zbog prodornog glasa, krupne are nisu podesne za gajenje u domaćim uslovima. Ne pripadaju grupi talentovanih „govornika“, ali pojedine jedinke uspevaju da izgovore reč-dve.

Razmnožavanje

Mnogi veliki papagaji, posebno krupne are, retko se razmnožavaju u domaćim uslovima. Svako uspešno razmnožavanje bilo koje vrste krupnih ara smatra se velikim dostignućem svakog odgajivača-pojedinca, zooloških vrtova ili specijalizovanih odgajivačkih centara u svetu.

Poznato je nekoliko različitih klasifikacija papagaja roda ara. Po jednoj, u ovaj rod svrstano je 18 vrsta, a neke pripadaju drugim rodovima.

Sve are razvrstane su u četiri grupe: prva obuhvata 12 do 13 vrsta od kojih su najpoznatiji plavo-žuti, zelenokrili i crveni ara. Druga grupa predstavljena je samo vrstom poznatom kao plavočelni ili mali ara. U trećoj grupi su tri vrste, poznate kao zumbulaste are. Njima pripada i veliki zumbulasti ara, najkrupniji papagaj na svetu.

Četvrta grupa poznata je po samo jednoj vrsti – plavoj ari ili ari spiks.

Nažalost, mnoge vrste ara su prilično retke ptice, a neke su čak na granici isčezavanja. Osnovni razlozi smanjenja populacije ovih ptica su: intenzivno i nekontrolisano izlovljavanje radi prodaje kolekcionarima, kao i nelegalna prodaja živih ptica turistima i ljubiteljima. Veliki broj papagaja strada tokom nehumanih uslova transporta ili zbog stresa, nepravilne ishrane u prvim mesecima života u domaćim uslovima. Sledeći, ne manje važan razlog, jeste uništavanje tropskih šuma – prirodnih staništa većine papagaja roda ara. Domoroci love krupne papagaje radi ishrane, a njihovo dekorativno perje koriste za ukrašavanje odeće tokom svečanosti i religioznih obreda. Najzad, mnogi papagaji sleću na plantaže kukuruza i drugih biljnih kultura, a vlasnici polja prinuđeni su da ih love.

Ugroženost


Gotovo sve vrste ara, pogotovo krupne crvene are, najgajenije su vrste papagaja, pa su postali objekat mnogobrojnih lovokradica. Izlovljavanje „komercijalno unosnih“ ara u prirodi, uništavanje tropskih šuma – staništa većine ovih papagaja, dovelo je do njihovog bezobzirnog istrebljivanja. Alarmantno stanje ugroženosti celog roda ara potvrđuje i podatak da su sve vrste obuhvaćene Međunarodnom konvencijom o trgovini ugroženih vrsta flore i faune (poznata kao CITES). I pored toga sve veći broj ovih prelepih ptica dobija status ugroženih ili izumrlih vrsta.

Izumrli

Po postojećim podacima već sedam vrsta ara smatra se izumrlim, a još nekoliko vrsta i podvrsta nalazi se u evidenciji Crvene knjige PSPO.

Jata


U prirodi, are, kao i većina drugih papagaja, žive u jatima. Kad mladi ara kad dostigne polnu zrelost, bira dugogodišnjeg partnera. U vezi s tim, samo nekoliko vrsta, poput velikog zumbulastog are, žive u parovima.

Zov
 
Top