Uefa Champions League Nokaut faza

[kristijan_kiko]

NeREALno! Bajernu lekcija - fudbal je igra grešaka

Kraljevski klub se u Madrid vraća sa prednošću od 2:1, iako su Nemci sve vreme držali loptu i imali mnogo veći broj prilika u Minhenu

Žaliće se poneki Bajernov navijač da je sudija Bjorn Kujpers gostima dozvolio pregrubu igru. Drugi će proklinjati zlu sreću. Ali ako baš žele da pronađu krivca morali bi u Minhenu samo da pogledaju u ogledalo. Videće tamo sopstvena lica, zgrčena posle silnih promašenih šansi. Videće i Rafinju, kako na zadnjici gleda začetak kontre koju je sam pokrenuo. Već u sledećoj slici i Rafinju kako kaska sa desetar metara zaostatka. Sada gleda u Marka Asensija. On je, kao i nešto ranije Marselo, objasnio kako to rade šampioni. Hladnokrvno. Smrtonosno. Gađaju u srce. U prvom meču polufinala Lige šampiona, usred Alijanc arene, Realov preokret za 2:1 protiv Bajerna i prednost pred revanš u Madridu.

Istina, mogli bismo zaista da opravdanje za Bavarce potražimo i u toj gruboj igri gostiju na samom početku, zbog koje je Jup Hajnkes neplanirano morao da iz igre izvede i Arjena Robena - a videlo se da mu se igra - pa i Džeroma Boatenga. Mogli bismo i o tom nedostatku sreće, jer zaista je nerealno da tim navikao da rivalima u Bundesligi trpa po pola tuceta golova promaši toliko tako dobrih šansi.

Ali zašto bismo? Zašto kad je nebitno, kad se gleda samo rezultat, kad u finale ide onaj koji zna da ga ostvari, a niko to ne ume da radi kao Real.

Iz dve prve prave šanse, a ni te dve nisu bile baš plod nekih uigranih akcija, dva gola. U 44. minutu - ko zna šta bi bilo da se na pauzu otišlo sa vođstvom Bajerna? - centaršut Danija Karvahala nikome, Kristijano Ronaldo je razmišljao da li može da ponovi one makazice protiv Juventusa, shvatio je da ne može, ali dok se tako nećkao zbunio je Havija Martineza. Marselo je sačekao tu loptu. Svi znamo šta se desi kad mu padne na nogu na ivici kaznenog prostora. Znaju to i u Pari Sen Žermenu, znaju i u Juventusu, sada i u Bajernu.

Žaliće se poneki Bajernov navijač da je sudija Bjorn Kujpers gostima dozvolio pregrubu igru. Drugi će proklinjati zlu sreću. Ali ako baš žele da pronađu krivca morali bi u Minhenu samo da pogledaju u ogledalo. Videće tamo sopstvena lica, zgrčena posle silnih promašenih šansi. Videće i Rafinju, kako na zadnjici gleda začetak kontre koju je sam pokrenuo. Već u sledećoj slici i Rafinju kako kaska sa desetar metara zaostatka. Sada gleda u Marka Asensija. On je, kao i nešto ranije Marselo, objasnio kako to rade šampioni. Hladnokrvno. Smrtonosno. Gađaju u srce. U prvom meču polufinala Lige šampiona, usred Alijanc arene, Realov preokret za 2:1 protiv Bajerna i prednost pred revanš u Madridu.

Istina, mogli bismo zaista da opravdanje za Bavarce potražimo i u toj gruboj igri gostiju na samom početku, zbog koje je Jup Hajnkes neplanirano morao da iz igre izvede i Arjena Robena - a videlo se da mu se igra - pa i Džeroma Boatenga. Mogli bismo i o tom nedostatku sreće, jer zaista je nerealno da tim navikao da rivalima u Bundesligi trpa po pola tuceta golova promaši toliko tako dobrih šansi.

Ali zašto bismo? Zašto kad je nebitno, kad se gleda samo rezultat, kad u finale ide onaj koji zna da ga ostvari, a niko to ne ume da radi kao Real.

Iz dve prve prave šanse, a ni te dve nisu bile baš plod nekih uigranih akcija, dva gola. U 44. minutu - ko zna šta bi bilo da se na pauzu otišlo sa vođstvom Bajerna? - centaršut Danija Karvahala nikome, Kristijano Ronaldo je razmišljao da li može da ponovi one makazice protiv Juventusa, shvatio je da ne može, ali dok se tako nećkao zbunio je Havija Martineza. Marselo je sačekao tu loptu. Svi znamo šta se desi kad mu padne na nogu na ivici kaznenog prostora. Znaju to i u Pari Sen Žermenu, znaju i u Juventusu, sada i u Bajernu.

Tek mnogo posle toga, 77. minut je bio, Karim Benzema je imao tu jedinu preostalu, treću priliku za Real, još jednom posle greške domaćih. Ulrajh ga je tada zaustavio.

A na drugom kraju terena?

Mats Humels, Robert Levandovski, Tomas Miler, ko zna koliko puta Frenk Riberi - baš je bio raspoložen večeras - džaba! Samo 26 sekundi trebalo je Bajernu prvi put da ugrozi protivnički gol, Levandovski, ta čudesna gol mašina, u 88. minutu je poslednji put bila oči u oči sa Kejlorom Navasom. Nije pogodio. Ukupno je Bajern zabeležio 12 šuteva, pet u okvir gola, imao je posed, veći broj pasova, svu onu statistiku koju nekad volimo da rabimo opisujući koliko je neko dobar... Ali nije imao realizaciju. Na kraju, zbog toga nije imao ni rezultat.

Samo taj pogodak Džošue Kimiha, posle savršene lopte Hamesa Rodrigeza, neshvatljive postavke Marsela, Tonija Krosa i Kazemira, još gore reakcije Kejlora Navasa.

Bila je to jedina Navasova. Takođe, jedina Realova greška za 90 minhenskih minuta. A fudbal je igra grešaka. Zna to dobro Zinedin Zidan. Bio je takav igrač, ali ne i kao trener. Ne umire u potrazi za savršenom lepotom. Juri samo za rezultatom. I niko neće pamtiti tih “milion“ dobrih i na njihovu žalost nekrunisanih poteza Bavaraca. Pamtiće Rafinju. Pamtiće Riberija kako se drži za glavu. Loptu kako posle šuta Levandovskog odzuji pored stative...

Pamtiće, bar do revanša u Madridu. Tamo je šansa za iskupljenje. Juventus je bio blizu. Može li Bajern?

BAJERN MINHEN - REAL MADRID 1:2 (1:1)
/Kimih 28 - Marselo 44, Asensio 57/

Stadion: Alijanc arena
Kapacitet: 70.000
Sudija: Bjorn Kujpers (Holandija)

Bajern (4-1-4-1): Ulrajh - Kimih, Boteng (od 34. Zule), Humels, Rafinja - Martinez (od 75. Toliso) - Roben (od 8. Alkantara), Miler, Hames, Riberi - Levandovski.
Real Madrid (4-3-3): Navas - Karvahal (od 66. Benzema), Ramos, Varan, Marselo - Modrić, Kazemiro (od 83’ Kovačić), Kros - Vaskez, Ronaldo, Isko (od 46. Isko).

 

[kristijan_kiko]

LŠ: Real preživeo Bavarce – Benzema i Navas za novo finale!

Fudbaleri Real Madrida plasirali su se u treće uzastopno finale Lige šampiona pošto su posle dvomeča izbacili minhenski Bajern ukupnim rezulatom 4:3.

Real je posle pobede od 2:1 u Minhenu izdržao nalete rivala na svom terenu i remizirao rezultatom 2:2, najviše zahvaljujući Karimu Benzemi i Kejloru Navasu.

Francuski napadač postigao je oba pogotka u revanšu, dok je golman briljirao u oba susreta i obezbedio svojoj ekipi da se bori za treći uzastopni pehar šampiona Evrope.

Utakmica na Santjago Bernabeuu počela je u brzom ritmu i gosti su šokirali domaće navijače već u trećem minutu, a strelac je, kao u prvom meču, bio Džošua Kimih.

Riberi je proigrao Levandovskog ispred kaznenog prostora, koji je odložio na desnu stranu. Miler je centrirao, Serhio Ramos očajno reagovao i lopta je pala na nogu Kimiha kojem nije bilo teško da pogodi za 0:1.

Real je ubrzo uzvratio preko Kristijana Ronalda, a onda samo nekoliko minuta po primljenom golu, došao do izjednačenja. Činilo se da ne mogu nikako da pronađu rupu u odbrani rivala, ali je onda Marselo pogodio u glavu Karima Benzemu koji na drugoj stativi šalje loptu u mrežu.

Od tog trenutka se igralo u talasima, ali su ponovo Bavarci bili ti koji su više pritiskali i imali bolje šanse. Najbolje su u jednom napadu propustili Robert Levandovski i Hames Rodriges, kada je bilo potpuno neverovatno da nisu zatresli mrežu, dok je na drugoj strani Marselo bio najbliži da donese preokret.

U finišu je levi bek Kraljevskog kluba igrao rukom u kaznenom prostoru na centaršut Kimiha, ali sudija Džunejt Čakir nije reagovao i na pauzu se otišlo sa 1:1.

Drugo poluvreme počelo je šokantno za goste koji su primili neverovatan pogodak posle nekoliko sekundi. U prvom napadu u nastavku Toliso je vratio loptu do golmana Ulrajha koji je kasno shvatio da ne može da je uhvati rukama i potom se okliznuo. Ona ga je prošla, a Benzema ga pretrčao i samo je ubacio u praznu mrežu za 2:1.

Očekivano, to je uticalo na goste koji su prepustili inicijativu rivalu i u tom periodu je Real propustio da prelomi susret. Promašivali su Marselo i Ronaldo, pa je kazna stigla nakon nešto više od sata igre.

Zile je centrirao sa desne strane na penal, na loptu je naleteo Hames Rodriges čiji prvi pokušaj je izblokiran. Međutim, on stiže da pokupi odbitak i šalje ga kroz noge Navasu za 2:2!

Tek tada je prava drama počela – ekipa Jupa Hajnkesa je iznova i iznova napadala, ređala šanse, ali je poslednji udarac falio. Osim toga, Real je na golu imao neverovatnog Kejlora Navasa koji je odigrao meč karijere.

Kostarikanac je u nekoliko navrata branio čiste golove i odveo klub u 16. finale Lige šampiona. Do sada su osvojili 12 titula, a sigurno je da će biti favoriti za još jednu.

Tamo će ih čekati pobednik dvomeča između Rome i Liverpula – Englezi imaju prednost od 5:2 sa Enfilda.

 

[kristijan_kiko]

LŠ: Roma veruje u čudo i vatreni 'Olimpiko'

Čuda se povremeno dešavaju u životu, u fudbalu posebno, a navijači Rome nadaju se da je moguće da se dese dva čuda u samo mesec dana.

Nakon što su u četvrtfinalu uspeli nemoguće i posle poraza 4:1 u Barseloni u revanšu eliminisali novog šampiona Španije pobedom sa 3:0, sada je na redu novi izazov - nadoknaditi sutra uveče poraz 5:2 iz prvog meča polufinala sa Liverpulom.

Poruka iz Rima je jasna - ako smo mogli protiv Barselone, možemo i protiv Liverpula. Bila bi to najbolja osveta za čuveni poraz u finalu Kupa šampiona 1984. godine na penale, kada je "Olimpiko" plakao dok su se gosti iz Liverpula radovali.

"Najvažnije je da budemo kao jedan, da tim funkcioniše kao porodica. Ostalo je još 90 minuta velike borbe. Verujem da možemo u Kijev", izjavio je standardni prvotimac Rome Belgijanac Rađa Naingolan.

A zadatak će biti đavolski težak.

Liverpul ove sezone ne zna za poraz u elitnom takmičenju, u osmini finala slavili su kao gosti protiv Porta 5:0, u četvrtfinalu ukupnim rezultatom eliminisali Mančester Siti 5:1, a zatim pet puta tresli mrežu Rome u prvom meču polufinala.

Napadački triling Mohamed Salah-Roberto Firmino-Sadio Mane deluje neuzastavljivo, pogotovo Salah, koji se vraća kući, jer je prethodne dve sezone bio član Rimljana.

"Znamo da nije gotovo, Roma je u finišu prvog meča sa dva gola pokazala da ne smemo da se opustimo. Dolazimo u Rim da odigramo još jednu dobru utakmicu i potvrdimo finale", izjavio je Salah.

Rimljani će igrati u najjačem sastavu, sa Aleksandrom Kolarovom u startnih 11, dok gosti iz Engleske stižu bez Aleksa-Okslejda Čemberlena, koji se povredio u prvom meču i završio sezonu.

Revanš meč polufinala LIge šampiona između Rome i Liverpula igra se u sredu od 20.45 sati.

 

[kristijan_kiko]

Finale LŠ: Het-trik Madriđana ili novi Istanbul za Liverpul?

Finale Lige šampiona, nema ko ga neće gledati, svako ko je ikada, barem par puta, kročio na fudbalski teren, ili onaj pravi, ili neki "u kraju“.

Stadion: "NSC Olimpiyskiy", Kijev
Sudije: Milorad Mažić (glavni), Milovan Ristić, Dalibor Đurđević (pomoćni), Klemen Turpan (četvrti), Nenad Đokić, Danilo Grujić (dodatni pomoćnici).

Potencijalne postave:

Real Madrid: Navas, Karvahal, Varan, Ramos, Marselo, Kasemiro, Kros, Modrić, Isko, Ronaldo, Bejl.

Liverpul: Karius, Arnold, Van Dajk, Lovren, Robertson, Henderson, Milner, Vajnaldum, Mane, Salah, Firmino.

Nekima samo jedno obično veče, nadamo se dobrog fudbala, a svima koji istinski vole ovaj sport i više od toga. A kako bolje da se zagrejemo za Mundijal u Rusiji?

Real Madrid ’juri’ svoju trinaestu titulu prvaka Evrope, ujedno četvrtu u poslednjih pet godina, a Liverpul šestu. "Kraljevski klub“ hoće treću zaredom, a "Redsi“ prvu posle trinaest godina, nakon onog nezaboravnog finala u Istanbulu, kada su, reklo bi se nedostižnih 3:0 na poluvremenu uspeli da izjednače, a onda i da trijumfuju posle jedanaesteraca.

Da ostanemo na statistici, ako Real uspe da slavi na Olimpijskom stadionu u Kijevu osvojiće Ligu šampiona tri puta zaredom, po drugi put. Tako nešto im je pošlo za rukom u periodu između 1956-1960. godine, kada su ne tri, već pet puta uzastopce bili pobednikom. Ajaks je vezao tri Lige šampiona (tada Kupa šampiona) od 1971-1973, a Bajern 1974-1976. godine.

Kristijano Ronaldo može da uđe u individualnu istoriju, jer bi podizanjem pehara postao prvi igrač u eri Lige šampiona sa pet njenih trofeja, dok bi trener "Kraljeva“ Zinedin Zidan mogao da se nađe u samoj eliti, sa Bobom Pejslijem i Karlom Ančelotijem, koji su jedini ovaj trofej osvajali tri puta. Zidan bi ujedno postao i prvi trener kome je osvajanje Lige šampiona (neračunajuči Kup šampiona) pošlo za rukom tri vezana puta, dok je prošle godine postao neko kome je tako nešto prvi put pošlo za rukom dva vezana puta... neverovatan uspeh za jednog tako mladog trenera.

Photo by Shaun Botterill/Gonzalo Arroyo Moreno/Getty Images


U Mardidu nema previše pritiska za uspeh, oni su već ispisali istoriju, a kako kaže Mateo Kovačić, za njih igrati finale Lige šampiona ne predstavlja ništa specijalno, to im je postala rutina.

"Već smo ispisali istoriju, ali hoćemo da nastavimo. To bi bilo neverovatno... Još uvek nismo svesni šta smo uradili, ali kada se sve završi onda ćemo biti. Iskusili smo koliko je teško finale, ali upravo to nam daje snagu i veru da ćemo biti najbolji", rekao je francuski defanzivac Rafael Varan.

Nadu ne gube ni u Liverpulu, a pogotovo ne njihov menadžer Jirgen Klop. Ako bude poražen, nemačkom stručnjaku će to biti šesto vezano finale u kojem se našao i izgubio. Veliki trener, to je sigurno, ali možda ne i veliki pobednik? Svakako da će sve sumnje otkloniti eventualnim trijumfom, doduše i sam plasman Liverpula u Kijev, koji apsolutno niko nije očekivao, sem eventualno Moa Salaha, je izuzetan podvig.

Klop kaže da je Liverpulu "u krvi“ da pobeđuje velike mečeve. Istina je, imaju pet "ušatih trofeja“, ali poslednji je došao pre 13 godina.

"Liverpulu je u DNK da osvaja velike stvari. Ovde smo zato što smo Liverpul. Ne možemo da se borimo sa Real Madridom na njihovom nivou, ali taktika u fudbalu postoji da biste doveli protivnika na vaš nivo. Većina igrača će biti nervozna i to je normalno. Ovo je fudbalska utakmica, sigurno velika, ali hajde da uživamo u njoj. Pre devet meseci smo bili dobar fudbalski tim. Možda je nekoliko nas sanjalo da ćemo igrati finale, samo zbog nastupa u različitim utakmicama. To je stvorilo poseban duh i to je naša najveća snaga, zasigurno", rekao je Klop na konferenciji za novinare u Kijevu.

Pre devet meseci Liverpul jeste bio dobar tim. Odličan, perspektivan napad, dobro, malo 'šuplja' odbrana, ali to se koliko-toliko sredilo dovođenjem Van Dajka, ali tom odličnom timu niko nije davao šanse za neki značajan uspeh, a kamoli finale.

Photo by Mike Hewitt/Getty Images


Real Madrid i Liverpul se sastaju po drugi put i finalu Lige šampiona. Prvi okršaj desio se 1981. godine, tada u Kupu šampiona, kada je su u Parizu "crveni“ bili bolji 1:0 i osvojili treći trofej u pet godina. Uh, kakvo je to vreme bilo, dominacija Engleza. "Ostrvljani“ su bili šampioni šest puta za redom, Liverpul već pomenuta tri puta, dve godine Notingem Forest i jedanput Aston Vila. Od tada do sada ukupno pet puta, dobra materija za razmišljanje.

Što se tiče ukupnih međusobnih okršaja Liverpul vodi sa 3:2, a poslednja dva meča pripala su "Kraljevima“ u grupnoj fazi LŠ sezone 2014/15.

Da li možemo da tvrdimo da postoji favorit u ovoj utakmici, ako to ne tvrdi ni sam Zinedin Zidan. Dobro, on mora da bude objektivan, neće baš da izađe u javnost i kaže da će rasturiti Liverpul, mora malo bon-tona.

Normalno je favorizovati Real. Bolja su ekipa "na papiru“, to je činjenica, ali je takođe činjenica da je to ipak finale, jedan meč, 90 minuta nervoze, pritiska i niko ne može tačno da vam kaže da će se desiti to i to. Ako je Portugal mogao da iznenadi Francuze u finalu Evropskog prvenstva 2016, ako je baš Liverpul mogao da "okrene“ Milanu 3:0 sa poluvremena 2005, pa ako je Lester uspeo da osvoji Premijer ligu sa prosečnom i niskobudžetnom ekipom, onda svakako da Liverpul može da 'iznenadi' Real Madrid 26. maja u Kijevu.

"Ljudi mogu da govore o favoritima, ali ovde toga nema. Nismo favoriti, nisu ni oni. Šanse su podjednake, tako je uvek u finalima. Moraćemo da igramo odlično i pokušamo da pobedimo. Ne vidimo sebe kao favorite i ne uzimamo ništa zdravo za gotovo", rekao je Zidan na konferenciji za novinare uoči poslednjeg treninga pred utakmicu.

Sudiće srpski delilac pravde Milorad Mažić, sa svojim pomoćnicima, a u njega ne bi trebalo previše sumnjati, dovoljno se dokazivao kako bi završio tu gde jeste. Nije takav tip da preuzme pažnju na sebe, nikada to nije radio, a neće ni sada, tako da sa te strane očekujemo pravedan meč.

Na kraju, da sumiramo. Ronaldo protiv Salaha, da li će Navas kiksnuti i kada će Lovren kiksnuti, verovatno nekih 7+ golova i svakako spektakl kakav zaslužuje finale Lige šampiona.

Gledaocima ostaje da se opuste, i da od 20.45 prate finale Lige šampiona između Real Madrida i Liverpula na Olimpijskom stadionu u Kijevu.

 

[kristijan_kiko]

Horor Karijusa, magija Bejla – Real kao niko vlada Evropom!

Real Madrid pobedio je Liverpul rezultatom 3:1 i ispisao nove stranice fudbalske istorije, postavši prvi tim koji je osvojio tri uzastopna pehara Lige šampiona.

Liga šampiona – finale:
Real Madrid – Liverpul 3:1 (0:0)
(Benzema 51, Bejl 64, 83 – Mane 55)

Kijev
Olimpijski stadion
sudija: Milorad Mažić (Srbija), Milovan Ristić (Srbija), Dalibor Đurđević (Srbija), Klemen Turpan (Francuska), Nenad Đokić (Srbija), Danilo Grujić (Srbija)

Real Madrid: Navas – Karvahal (Naćo 36), Varan, Ramos, Marselo – Kazemiro, Kros, Modrić, Isko (Bejl 61) – Benzema (Asensio 88), Ronaldo
Liverpul: Karijus – Aleksander Arnold, Lovren, Van Dajk, Robertson – Henderson, Milner (Džan 83), Vijnaldum – Mane, Firmino, Salah (Lalana 30)

Kraljevski klub’ je tako produžio sopstveni rekord u finalu u Kijevu, koje je, osim fantastičnog suđenja srpske ekipe na čelu sa Miloradom Mažićem, užasnih grešaka golmana Liverpula Lorsa Karijusa, obeležio pobedonosni pogodak Gareta Bejla.

Fantastični Velšanin je, manje od tri minuta pošto je ušao na teren, postigao spektakularan pogodak "makazicama" i verovatno postao kreator najlepšeg gola u istoriji finala Lige šampiona.

Lepšeg i od onog Zinedina Zidana iz 2002. godine, koji je sada, kao trener Madriđana, nastavio da niže nezamislive uspehe sa devet velikih trofeja u manje od tri godine koliko je na klupi.

Spomenuti Karijus je poklonio rivalu dva od tri pogotka, dok smo već spomenuli izuzetno suđenje celog sudijskog tima na čelu sa Mažićem, koji je potvrdio da je sa pravom dobio ovako veliku utakmicu i potpuno je opravdao očekivanja.

Utakmica na ‘Olimpijskom stadionu’ u Kijevu počela je standardnim opipavanjem snaga i prevelikih uzbuđenja nije bilo sve do 16. minuta. Do tog trenutka je Liverpul bio bolji rival, ali je malo falilo da Real povede preko Kristijana Ronalda, koji je bio neprecizan posle prodora po desnoj strani.

Nekoliko minuta kasnije Kejlor Navas je izuzetnom intervencijom sprečio vođstvo ‘Crvenih’, da bi neposredno posle toga engleski klub doživeo veliki peh.

Muhamed Salah, najbolji igrač tima, povredio je rame u duelu sa Serhiom Ramosom i, uprkos pokušaju da se vrati u igru, morao je da napusti teren u suzama. Tu nije bio kraj pehovima, sada na drugoj strani, pošto je u sledećem napadu Dani Karvahal ozledio zadnju ložu u pokušaju da odigra petom, što je potpuno "ubilo" ritam susreta.

Igrači su pokušavali da se otmu negativnih utisaka, da bi u samom finišu poluvremena pomoćni sudija Dalibor Đurđević fantastično reagovao.

​

Foto: Tanjug/AP Photo/Darko Vojinovic


Podigao je zastavicu posle velike šanse Kristijana Ronalda i pogotka Karima Benzeme, posle čega je Mažić, na signalizaciju pomoćnika, opravdano poništio pogodak Francuza.

To je značilo da se na odmor otišlo najnepopularnijim rezultatom.

Drugo poluvreme bilo je mnogo interesantnije od prvog, a počelo je velikom prilikom za Iska, kojeg je prečka sprečila da donese prednost svom timu. Ono što nije uspeo on, jeste spomenuti Karijus u 51, kada je napucao Benzemu i lopta je završila u mreži.

Želeo je da odigra rukom loptu do nekog od defanzivaca, Francuz je pružio nogu i izblokirao ga, postavši tako ponovo "X faktor" u velikom finalu. Međutim, radost Španaca trajala je samo četiri minuta jer je Liverpul ekspresno uspeo da izjednači preko Sadija Manea.

​

Foto: Tanjug/AP Photo/Pavel Golovkin


Najviši u skoku posle kornera bio je Lovren koji je glavom spustio loptu u peterac, tamo je Mane izbegao ofsajd i sproveo je u mrežu za 1:1.

Kada se činilo da je Liverpul opet u utakmici, demanti je stigao vrlo brzo, a najznačajniji trenutak dogodio se u 61. minutu, pošto je tada Bejl zamenio indisponiranog Iska. Manje od 120 sekundi pošto je kročio na travu ‘Olimpijskog stadiona’, iz svog prvog kontakta sa loptom, uhvatio je neverovatne "makazice" na centaršut Marsela sa leve strane i sa nekih 12-13 metara loptu poslao u gornji levi ugao!

Aktuelni šampion je ponovo imao kontrolu, posebno posle stative Manea, da bi u finišu Bejl zaokružio horor veče Karijusa. Šutnuo je sa više od 25 metara, a Nemac je još jednom užasno reagovao i lopta je završila u mreži za nastavak surove dominacije na Starom kontinentu.