Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Učenice trpe torturu zbog stida
Svaku desetu učenicu osnovne škole u Srbiji neko od dečaka je dodirnuo na način zbog kog se osetila jako neprijatno, pokazalo je istraživanje Unicefa. Devojčice u višim razredima dečaci dodiruju po grudima ili zadnjici, zbog čega one često i odmor provode u klupi kako bi to izbegle. Iako je ova pojava rasprostranjena, o njoj se u školama malo govori, pa ovakvi prestupnici uglavnom prolaze nekažnjeno, jer se i učenice stide da zatraže pomoć.
Istraživanje koje je sproveo Unicef u okviru projekta „Škola bez nasilja“
pokazalo je da je deset odsto devojčica bilo žrtva seksualnog uznemiravanja u svojoj školi. Na pitanje da li ih je neko dodirivao na način koji im nije prijao, 5,9 odsto njih je reklo da im se to desilo jednom ili dvaput, a 4,1 odsto je priznalo da im se tako nešto ponavlja. Najčešće žrtve su učenice šestog, sedmog i osmog razreda koje dečaci u prolazu dodiruju po grudima ili zadnjici. Iako se zbog toga osećaju neprijatno i nesigurno, većina njih odluči da ćuti.
- Odnos dečaka i devojčica u pubertetu počinje da se razvija u okviru muško-ženskih stereotipa. Zbog toga se dešava da i kada se učenica požali da joj smeta ponašanje drugara iz odeljenja prema njenom telu, ne naiđe na razumevanje nastavnika. Pipkanje i štipkanje koje ima seksualnu konotaciju nije ništa novo, ali strašno je što se o tome i dalje ne razgovara. Njima u tom uzrastu počinju da rade hormoni i da oni sami ne mogu da se izbore s tim - objašnjava Dragana Koruga, psiholog u Unicefu i koordinator projekta „Škola bez nasilja“.
Drugi problem je što se deca odmalena vaspitaju po stereotipima, roditelji kod dečaka forsiraju mačo obrazac, iz straha da ne postanu gej.
- Razgovarala sam sa dečacima koji se i sami protive takvom odnosu prema drugaricama iz odeljenja, ali kažu da ako se ne ponašaju kao većina, onda nisu muškarci, a ako to rade, onda povređuju devojčice - ukazuje Dragana Koruga.
U školama negiraju da se radi o rasprostranjenoj pojavi i da su to pojedinačni slučajevi, koji se gotovo nikad ne razviju u ozbiljan problem. U prilog svojoj tvrdnji navode da se njihove učenice ne žale i ne traže pomoć. Ipak, psiholozi kažu da to ne znači da problem ne postoji, a kao primer navode pismo učenica osmog razreda jedne kraljevačke škole.
- Na kućnu adresu sam dobila pismo učenica mog odeljenja. One su mi se požalile da ih dečaci na svakom odmoru pipkaju po intimnim delovima tela i da im je neprijatno. Kažu da su pokušale da im objasne da je to ružno, kao i da ih to povređuje, ali da oni ne prestaju. Posebno im je neprijatno kad dobiju menstruaciju jer moraju da nose uloške, a oni im preturaju pa torbama, pa im se posle smeju - priča Svetlana Janković, razredni starešina u osnovnoj školi.
Iskreno, kaže ona, bilo joj je jako krivo što joj se učenice nisu usmeno požalile, a istovremeno je bila zapanjena što sama to nije primetila i pokrenula to pitanje ranije.
Psiholozi i pedagozi ističu da je izuzetno važno da se sa decom o tome razgovara, jer oni imaju veliku želju da znaju što više. Nelagodnost nastavnika i roditelja da govore o seksu ne sme bitiopravdanje da se ova tema stavlja pod tepih.
- Moje iskustvo pokazuje da oni žele da pričaju o seksu i promenama koje vide na sebi i kod drugih. Da bi se sprečilo neprihvatljivo ponašanje dečaka prema devojčicama, trebalo bi da oni što više vremena provode zajedno. Da se ne prave čisto muška ili ženska društva, da u školskim aktivnostima učestvuju ravnopravno kako bi naučili da poštuju polne razlike - smatra Branka Tišma, psiholog u Osnovnoj školi „Lazar Savatić“ u Beogradu.
Ukoliko se o ovome ne priča dovoljno i ako dete nema od koga da zatraži pomoć, vremenom će postati povučeno, nesigurno i razviće odbojnost prema suprotnom polu. U početku, to ne mora da predstavlja problem, ali vremenom postaje ozbiljna prepreka u razvijanju normalnih muško-ženskih odnosa.
Izvor: Blic/Jelena Ilić
Svaku desetu učenicu osnovne škole u Srbiji neko od dečaka je dodirnuo na način zbog kog se osetila jako neprijatno, pokazalo je istraživanje Unicefa. Devojčice u višim razredima dečaci dodiruju po grudima ili zadnjici, zbog čega one često i odmor provode u klupi kako bi to izbegle. Iako je ova pojava rasprostranjena, o njoj se u školama malo govori, pa ovakvi prestupnici uglavnom prolaze nekažnjeno, jer se i učenice stide da zatraže pomoć.
Istraživanje koje je sproveo Unicef u okviru projekta „Škola bez nasilja“
pokazalo je da je deset odsto devojčica bilo žrtva seksualnog uznemiravanja u svojoj školi. Na pitanje da li ih je neko dodirivao na način koji im nije prijao, 5,9 odsto njih je reklo da im se to desilo jednom ili dvaput, a 4,1 odsto je priznalo da im se tako nešto ponavlja. Najčešće žrtve su učenice šestog, sedmog i osmog razreda koje dečaci u prolazu dodiruju po grudima ili zadnjici. Iako se zbog toga osećaju neprijatno i nesigurno, većina njih odluči da ćuti.
- Odnos dečaka i devojčica u pubertetu počinje da se razvija u okviru muško-ženskih stereotipa. Zbog toga se dešava da i kada se učenica požali da joj smeta ponašanje drugara iz odeljenja prema njenom telu, ne naiđe na razumevanje nastavnika. Pipkanje i štipkanje koje ima seksualnu konotaciju nije ništa novo, ali strašno je što se o tome i dalje ne razgovara. Njima u tom uzrastu počinju da rade hormoni i da oni sami ne mogu da se izbore s tim - objašnjava Dragana Koruga, psiholog u Unicefu i koordinator projekta „Škola bez nasilja“.
Drugi problem je što se deca odmalena vaspitaju po stereotipima, roditelji kod dečaka forsiraju mačo obrazac, iz straha da ne postanu gej.
- Razgovarala sam sa dečacima koji se i sami protive takvom odnosu prema drugaricama iz odeljenja, ali kažu da ako se ne ponašaju kao većina, onda nisu muškarci, a ako to rade, onda povređuju devojčice - ukazuje Dragana Koruga.
U školama negiraju da se radi o rasprostranjenoj pojavi i da su to pojedinačni slučajevi, koji se gotovo nikad ne razviju u ozbiljan problem. U prilog svojoj tvrdnji navode da se njihove učenice ne žale i ne traže pomoć. Ipak, psiholozi kažu da to ne znači da problem ne postoji, a kao primer navode pismo učenica osmog razreda jedne kraljevačke škole.
- Na kućnu adresu sam dobila pismo učenica mog odeljenja. One su mi se požalile da ih dečaci na svakom odmoru pipkaju po intimnim delovima tela i da im je neprijatno. Kažu da su pokušale da im objasne da je to ružno, kao i da ih to povređuje, ali da oni ne prestaju. Posebno im je neprijatno kad dobiju menstruaciju jer moraju da nose uloške, a oni im preturaju pa torbama, pa im se posle smeju - priča Svetlana Janković, razredni starešina u osnovnoj školi.
Iskreno, kaže ona, bilo joj je jako krivo što joj se učenice nisu usmeno požalile, a istovremeno je bila zapanjena što sama to nije primetila i pokrenula to pitanje ranije.
Psiholozi i pedagozi ističu da je izuzetno važno da se sa decom o tome razgovara, jer oni imaju veliku želju da znaju što više. Nelagodnost nastavnika i roditelja da govore o seksu ne sme bitiopravdanje da se ova tema stavlja pod tepih.
- Moje iskustvo pokazuje da oni žele da pričaju o seksu i promenama koje vide na sebi i kod drugih. Da bi se sprečilo neprihvatljivo ponašanje dečaka prema devojčicama, trebalo bi da oni što više vremena provode zajedno. Da se ne prave čisto muška ili ženska društva, da u školskim aktivnostima učestvuju ravnopravno kako bi naučili da poštuju polne razlike - smatra Branka Tišma, psiholog u Osnovnoj školi „Lazar Savatić“ u Beogradu.
Ukoliko se o ovome ne priča dovoljno i ako dete nema od koga da zatraži pomoć, vremenom će postati povučeno, nesigurno i razviće odbojnost prema suprotnom polu. U početku, to ne mora da predstavlja problem, ali vremenom postaje ozbiljna prepreka u razvijanju normalnih muško-ženskih odnosa.
Izvor: Blic/Jelena Ilić
