- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
U svetu radi 10.000 lekara poreklom iz Srbije
Izvor:
Blic.rs
U svetskim medicinskim centrima radi 10.000 lekara poreklom iz Srbije, koji su raspoloženi da svoja iskustva podele sa kolegama u domovini, a neki od njih su ovih dana u okviru koferencije "Medicina u svetu i Srbiji" u Beogradu predstavili svoja iskustva i metode lečenja koje se primenjuju u svetu.
Jedan od stručnjaka koji je učestvovao na konferenciji je dr Branko Bojović koji je poznat po tome što je bio deo tima lekara koji su u martu izveli kompletnu transplantaciju lica jednom pacijentu u Americi, koja je trajala čak 36 sati.
Kako je rekao u ekipi Univerzitetske bolnice Merilend u Baltimoru bilo je više od 100 ljudi, a rezultati intervencije su bolji nego što su očekivali.
- Intervencija je uspela bolje nego što smo mislili, a operacija koju smo izveli 19. i 20. marta je najsloženija operacija transplantacija lica što se tiče tehnologija i znanja - kazao je Bojović.
Reč o pacijentu koji se povredio u lovu i koji dugo nije mogao da prihvati sopstveni izgled i izlazio je sa maskom u grad, uglavnom u večernjim satima, da ga što manje ljudi vidi, a da sada izgleda sasvim drugačije.
- Sada kada bi se prošetao ulicom niko ne bi primetio da mu je urađena transplantacija lica. Operacija je bila složena i trajala je 36 sati… Sa kolegama sam otišao samo na pauzu za kafu i vodu i vraćali smo se se odmah u salu - ispričao je svoja iskustva dr Bojović.
On je rekao da rado sarađuje sa kolegama iz Srbije, za koje kaže da imaju dosta znanja i iskustva, ali da su problem u zdravstvenom sistemu Srbije finansije i nove tehnologije.
Saradnja sa kolegama iz Tiršove
Među učesnicima konferencije srpske medicinske dijaspore je i nekadašnja naučnica godine u Velikoj Britaniji dr Tatjana Stanković Tejlor koja se bavi kancer genetikom u Univeritetu Birmingem u Velikoj Britaniji.
Ona je objašnjavajući istraživanja kojima se bavi, rekla da je cilj bio da se okrije da li neki gen ima uticaj na dobijanje leukemije kod dece i odraslih.
- Osnovni cilj je bio da se nađu nove metode lečenja koje će biti specifične ne samo za taj tip tumora već i za svakog pacijenta posebno - kazala je Stanković Tejlor.
Ona je navela da često sarađuje sa kolegama iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, gde je tokom konferencije održala predavanje.
Takođe je rekla da će se raditi na na tome da se pronađe i "formalna vrsta saradanje" kako bi se stručnjaci te zdravstvene ustanove usavršavali.
Dr Dušica Babović Vuksanović sa klinike Mejo u SAD, gde radi još nekoliko lekara sa prostora bivše Jugoslavije, bavi se kliničkom genetikom, značajnom granom medicine koja je praktično još u razvoju.
Ona je rekla da su u svetu dijagnostičke mogućnosti u toj oblasti poboljšane i da postoje napori da se klinička genetika uvede u praksu.
- Mislim da je to jako važno i drago mi je da vidim da u Klinici u Tiršovoj imaju kliničkog genetičara. U svetu i klinici na kojoj radim ima mnogo genetskog testiranja, ali ipak nema velikog pomaka u terapijskim mogućnostima - primetila je dr Babović.
Visok nivo neurohirurških usluga u Srbiji
Dr Ivan Ćirić, neurohirurg sa Univerziteta u Čikagu, koji je učestvovao na velikoj konfrenciji u Beogradu, bio je deo tima koji je prvi obavio operaciju tumora hipofize bez otvaranja lobanje, a koja se sada primenjuje svuda u svetu.
On je naveo da raste broj obolelih pacijenta, ali da se isto tako unapređuju djagnostičke metode, pa se bolesti ranije i na vreme otkrivaju. Takođe je rekao da je veoma zadovoljan onim što je imao priliku da vidi u centrima u Srbiji, kada je u pitanju oblast neurohirurgije.
- Impresioniran sam srpskom medicinom, a naročito onim što sam video u neurhirurgiji pre svega u Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu, odnosno visokim nivoom neurohiruških usluga u našoj zemlji - kazao je dr Ćirić.
Na skupu u Beogradu predstavljene su nove metode u neurohirurgiji, reproduktivnom i mentalnom zdravlju, kao i drugim granama medicine.
Izvor:
Blic.rs
U svetskim medicinskim centrima radi 10.000 lekara poreklom iz Srbije, koji su raspoloženi da svoja iskustva podele sa kolegama u domovini, a neki od njih su ovih dana u okviru koferencije "Medicina u svetu i Srbiji" u Beogradu predstavili svoja iskustva i metode lečenja koje se primenjuju u svetu.
Jedan od stručnjaka koji je učestvovao na konferenciji je dr Branko Bojović koji je poznat po tome što je bio deo tima lekara koji su u martu izveli kompletnu transplantaciju lica jednom pacijentu u Americi, koja je trajala čak 36 sati.
Kako je rekao u ekipi Univerzitetske bolnice Merilend u Baltimoru bilo je više od 100 ljudi, a rezultati intervencije su bolji nego što su očekivali.
- Intervencija je uspela bolje nego što smo mislili, a operacija koju smo izveli 19. i 20. marta je najsloženija operacija transplantacija lica što se tiče tehnologija i znanja - kazao je Bojović.
Reč o pacijentu koji se povredio u lovu i koji dugo nije mogao da prihvati sopstveni izgled i izlazio je sa maskom u grad, uglavnom u večernjim satima, da ga što manje ljudi vidi, a da sada izgleda sasvim drugačije.
- Sada kada bi se prošetao ulicom niko ne bi primetio da mu je urađena transplantacija lica. Operacija je bila složena i trajala je 36 sati… Sa kolegama sam otišao samo na pauzu za kafu i vodu i vraćali smo se se odmah u salu - ispričao je svoja iskustva dr Bojović.
On je rekao da rado sarađuje sa kolegama iz Srbije, za koje kaže da imaju dosta znanja i iskustva, ali da su problem u zdravstvenom sistemu Srbije finansije i nove tehnologije.
Saradnja sa kolegama iz Tiršove
Među učesnicima konferencije srpske medicinske dijaspore je i nekadašnja naučnica godine u Velikoj Britaniji dr Tatjana Stanković Tejlor koja se bavi kancer genetikom u Univeritetu Birmingem u Velikoj Britaniji.
Ona je objašnjavajući istraživanja kojima se bavi, rekla da je cilj bio da se okrije da li neki gen ima uticaj na dobijanje leukemije kod dece i odraslih.
- Osnovni cilj je bio da se nađu nove metode lečenja koje će biti specifične ne samo za taj tip tumora već i za svakog pacijenta posebno - kazala je Stanković Tejlor.
Ona je navela da često sarađuje sa kolegama iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, gde je tokom konferencije održala predavanje.
Takođe je rekla da će se raditi na na tome da se pronađe i "formalna vrsta saradanje" kako bi se stručnjaci te zdravstvene ustanove usavršavali.
Dr Dušica Babović Vuksanović sa klinike Mejo u SAD, gde radi još nekoliko lekara sa prostora bivše Jugoslavije, bavi se kliničkom genetikom, značajnom granom medicine koja je praktično još u razvoju.
Ona je rekla da su u svetu dijagnostičke mogućnosti u toj oblasti poboljšane i da postoje napori da se klinička genetika uvede u praksu.
- Mislim da je to jako važno i drago mi je da vidim da u Klinici u Tiršovoj imaju kliničkog genetičara. U svetu i klinici na kojoj radim ima mnogo genetskog testiranja, ali ipak nema velikog pomaka u terapijskim mogućnostima - primetila je dr Babović.
Visok nivo neurohirurških usluga u Srbiji
Dr Ivan Ćirić, neurohirurg sa Univerziteta u Čikagu, koji je učestvovao na velikoj konfrenciji u Beogradu, bio je deo tima koji je prvi obavio operaciju tumora hipofize bez otvaranja lobanje, a koja se sada primenjuje svuda u svetu.
On je naveo da raste broj obolelih pacijenta, ali da se isto tako unapređuju djagnostičke metode, pa se bolesti ranije i na vreme otkrivaju. Takođe je rekao da je veoma zadovoljan onim što je imao priliku da vidi u centrima u Srbiji, kada je u pitanju oblast neurohirurgije.
- Impresioniran sam srpskom medicinom, a naročito onim što sam video u neurhirurgiji pre svega u Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu, odnosno visokim nivoom neurohiruških usluga u našoj zemlji - kazao je dr Ćirić.
Na skupu u Beogradu predstavljene su nove metode u neurohirurgiji, reproduktivnom i mentalnom zdravlju, kao i drugim granama medicine.