LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
U Srbiji se ostari kod mame i tate
Izvor: Novosti
Beograd -- Srbija je po broju mladih koji žive sa roditeljima među prvima u Evropi, a besparica glavna prepreka na putu ka samostalnosti.
Poslednja istraživanja agencije „Medium Galup“ pokazuju da u našoj zemlji čak 57 odsto stanovništva od 25. do 34. godine i dalje ne napušta rodnu kuću.Od 35. do 44. godine takvih je 32 odsto, a i u populaciji od 45. do 54. godine čak 27 odsto ostaje u roditeljskom domu.
Produženo detinjstvo često se sreće u južnoevropskim zemljama gde je jako patrijarhalno nasleđe, a naročito je uobičajeno u Italiji. Nedavno je čak i italijanski ministar za državnu upravu i inovacije Renato Bruneta najavio je da će predložiti zakon o zabrani života punoletnih osoba s roditeljima. Misli da će tako rešiti ovaj problem u Italiji.
Pitanje je da li bi i ovakav zakon dao rezultate u Srbiji, ako se na papir stavi koliko košta osamostaljivanje mladog čoveka u našoj zemlji. Za rentiranje garsonjere ili jednosobnog stana u Beogradu treba izdvojiti najmanje od 150 do 200, a u Novom Sadu od 120 do 150 evra. Kada se na ovo dodaju komunalije, kao i troškovi ishrane, dolazi se do računice da samostalan život u Beogradu košta najmanje 300, a u Novom Sadu oko 220 evra mesečno.
"Čim sam se zaposlio odlučio sam da iznajmim garsonjenju i roditeljima skinem sa grbače. Posle nekoliko meseci sam shvatio da gotovo celu platu, zapravo, dajem za kiriju, struju, telefon i grejanje i da mi se jednostavno ovakav život ne isplati. Odlučio sam da se vratim kod mojih, a da ponovo pokušam da se osamostalim kada i devojka pronađe posao", priča Željko iz Beograda.
Psihoterapeut dr Zoran Milivojević ističe da je besparica najveći razlog zbog sve većeg broja mladih ljudi koji žive sa roditeljima, ali da postoje i drugi, sociološki i psihološki.
"Veliku ulogu u celoj priči imaju roditelji, koji deci zapravo ne dozvoljavaju da odrastu. Često i smisao svog života pronalaze u deci, pa kada ona odrastu iz sebičnih motiva na razne načine sabotiraju njihovu samostalnost ", objašnjava Milivojević.
Ovakvo ponašanje roditelja rezultira razmaženim mladim ljudima, koji su zavisni od mame i tate.
"Koliko puta ste čuli da roditelj kaže detetu „nemoj ti da se mučiš, ja ću to da uradim“. Vaspitani smo da budemo nesposobni. Rezultat toga je čovek zavistan od roditelja, kome je lepše kod mame i tate, gde je sve besplatno i lagodno ", kaže Milivojević. Neverovatno zvuči podatak da danas u Srbiji u istoj sobi nastaju deca u kojoj su „napravljeni“ i njihovi roditelji. U jednom stanu žive i po tri generacije.
"U Srbiji ljudi i dalje čekaju da ih neko vodi, da dobiju sve „na tacni“. Ova navika je ukorenjena još iz socijalističkog samoupravljanja. U vreme socijalizma bilo je normalno da vas čeka posao i stan od države. Toga više nema, mladi žive u strahu i neizvesnosti, pa se najsigurnije osećaju kod mame i tate ", objašnjava sociolog Ratko Božović.
On ističe i da je u krizi tradicionalna porodica uništena kao merilo vrednosti, pa ne treba da čudi što se mladi teško odlučuju na porodični život, koji donosi i breme odgovornosti.
"Čovek bez svog prostora je često i čovek bez identiteta. Te osobe gube i samopoštovanje, a život kod roditelja iako ima 30 ili 40 godina stavlja je u infantilnu situaciju, zbog čega je frustriran ", smatra Božović.
Našim mladim ljudima retko pada na pamet i udruživanje. Kirija i komunalije kada se podele na tri ili četiri dela nisu toliko nepodnošljivi. Dok je ovo česta praksa u Evropi i Severnoj Americi, kod nas je više nego retka pojava. Dešava se i da roditelji ne odobravaju da im deca žive u „stambenim komunama“, pa devojke uglavnom rodnu kuću napuštaju tek kada se udaju. "Na Zapadu čak i milijarderi nastoje da decu što pre nateraju da se osamostale, ne zato što ih ne vole, već da bi ih što bolje pripremili za život, što je i glavni cilj vaspitanja. Kod nas je na sceni kulturološka gimnastika, jer mladi najčešće postaju igračke roditeljskih želja ", zaključuje Božović.
Zbog produženog lagodnog života kod roditelja, mnoge devojke se teško i udaju, upozorava dr Zoran Milivojević.
"Kada vidi žrtvu svoje majke, devojka na delu ima negativni model koji želi da izbegne. Postaje egocentrična, uz konstatacije „ne bih se ja udala, da mu kuvam i perem“. Takva osoba mora da uloži ogroman napor kako bi ostvarila zajednički život i uhvatila se u koštac sa svim onim što život nosi", poručuje Milivojević.
Skandinavci najsamostalniji
Život sa roditeljima nije samo srpski problem. Svaki treći muškarac i svaka peta žena od 25 do 34 godine u Evropskoj uniji žive s roditeljima, pokazaje istraživanje Evropskog biroa za statistiku. Očekivano, od 18 do 24 godine ovaj procenat je daleko viši - 71 odsto žena i 82 odsto muškaraca.
Najmanji procenat mladih između 18 i 24 godine je u nordijskim zemljama Danskoj, Finskoj i Švedskoj (između 27 i 47 procenata), dok je najveći u Sloveniji, Malti i Slovačkoj (između 93 i 97 procenata).
Sličan je odnos i u starosnoj grupi od 25 do 34 godine. U Danskoj, Finskoj i Švedskoj procenat žena je između jedan i dva odsto, dok je taj procenat u Sloveniji 38, Grčkoj 36 i Slovačkoj 42 odsto.
Kada je reč o muškarcima od 25 do 34 godine, najveći broj je u Bugarskoj (61 odsto), Sloveniji (60) i Grčkoj i Slovačkoj (56), dok je najmanji u Danskoj (tri), Švedskoj (četiri) i Finskoj (osam odsto).
ZBOG ČEGA MLADI ŽIVE
S RODITELjIMA?
* skupo studiranje
* male plate
* nepovoljni stambeni krediti
* roditelji sabotiraju samostalnost dece
* zavisnost od roditelja
Izvor: Novosti
Beograd -- Srbija je po broju mladih koji žive sa roditeljima među prvima u Evropi, a besparica glavna prepreka na putu ka samostalnosti.
Produženo detinjstvo često se sreće u južnoevropskim zemljama gde je jako patrijarhalno nasleđe, a naročito je uobičajeno u Italiji. Nedavno je čak i italijanski ministar za državnu upravu i inovacije Renato Bruneta najavio je da će predložiti zakon o zabrani života punoletnih osoba s roditeljima. Misli da će tako rešiti ovaj problem u Italiji.
Pitanje je da li bi i ovakav zakon dao rezultate u Srbiji, ako se na papir stavi koliko košta osamostaljivanje mladog čoveka u našoj zemlji. Za rentiranje garsonjere ili jednosobnog stana u Beogradu treba izdvojiti najmanje od 150 do 200, a u Novom Sadu od 120 do 150 evra. Kada se na ovo dodaju komunalije, kao i troškovi ishrane, dolazi se do računice da samostalan život u Beogradu košta najmanje 300, a u Novom Sadu oko 220 evra mesečno.
"Čim sam se zaposlio odlučio sam da iznajmim garsonjenju i roditeljima skinem sa grbače. Posle nekoliko meseci sam shvatio da gotovo celu platu, zapravo, dajem za kiriju, struju, telefon i grejanje i da mi se jednostavno ovakav život ne isplati. Odlučio sam da se vratim kod mojih, a da ponovo pokušam da se osamostalim kada i devojka pronađe posao", priča Željko iz Beograda.
Psihoterapeut dr Zoran Milivojević ističe da je besparica najveći razlog zbog sve većeg broja mladih ljudi koji žive sa roditeljima, ali da postoje i drugi, sociološki i psihološki.
"Veliku ulogu u celoj priči imaju roditelji, koji deci zapravo ne dozvoljavaju da odrastu. Često i smisao svog života pronalaze u deci, pa kada ona odrastu iz sebičnih motiva na razne načine sabotiraju njihovu samostalnost ", objašnjava Milivojević.
Ovakvo ponašanje roditelja rezultira razmaženim mladim ljudima, koji su zavisni od mame i tate.
"Koliko puta ste čuli da roditelj kaže detetu „nemoj ti da se mučiš, ja ću to da uradim“. Vaspitani smo da budemo nesposobni. Rezultat toga je čovek zavistan od roditelja, kome je lepše kod mame i tate, gde je sve besplatno i lagodno ", kaže Milivojević. Neverovatno zvuči podatak da danas u Srbiji u istoj sobi nastaju deca u kojoj su „napravljeni“ i njihovi roditelji. U jednom stanu žive i po tri generacije.
"U Srbiji ljudi i dalje čekaju da ih neko vodi, da dobiju sve „na tacni“. Ova navika je ukorenjena još iz socijalističkog samoupravljanja. U vreme socijalizma bilo je normalno da vas čeka posao i stan od države. Toga više nema, mladi žive u strahu i neizvesnosti, pa se najsigurnije osećaju kod mame i tate ", objašnjava sociolog Ratko Božović.
On ističe i da je u krizi tradicionalna porodica uništena kao merilo vrednosti, pa ne treba da čudi što se mladi teško odlučuju na porodični život, koji donosi i breme odgovornosti.
"Čovek bez svog prostora je često i čovek bez identiteta. Te osobe gube i samopoštovanje, a život kod roditelja iako ima 30 ili 40 godina stavlja je u infantilnu situaciju, zbog čega je frustriran ", smatra Božović.
Zbog produženog lagodnog života kod roditelja, mnoge devojke se teško i udaju, upozorava dr Zoran Milivojević.
"Kada vidi žrtvu svoje majke, devojka na delu ima negativni model koji želi da izbegne. Postaje egocentrična, uz konstatacije „ne bih se ja udala, da mu kuvam i perem“. Takva osoba mora da uloži ogroman napor kako bi ostvarila zajednički život i uhvatila se u koštac sa svim onim što život nosi", poručuje Milivojević.
Skandinavci najsamostalniji
Život sa roditeljima nije samo srpski problem. Svaki treći muškarac i svaka peta žena od 25 do 34 godine u Evropskoj uniji žive s roditeljima, pokazaje istraživanje Evropskog biroa za statistiku. Očekivano, od 18 do 24 godine ovaj procenat je daleko viši - 71 odsto žena i 82 odsto muškaraca.
Sličan je odnos i u starosnoj grupi od 25 do 34 godine. U Danskoj, Finskoj i Švedskoj procenat žena je između jedan i dva odsto, dok je taj procenat u Sloveniji 38, Grčkoj 36 i Slovačkoj 42 odsto.
Kada je reč o muškarcima od 25 do 34 godine, najveći broj je u Bugarskoj (61 odsto), Sloveniji (60) i Grčkoj i Slovačkoj (56), dok je najmanji u Danskoj (tri), Švedskoj (četiri) i Finskoj (osam odsto).
ZBOG ČEGA MLADI ŽIVE
S RODITELjIMA?
* skupo studiranje
* male plate
* nepovoljni stambeni krediti
* roditelji sabotiraju samostalnost dece
* zavisnost od roditelja