- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
U Srbiji ni jeftine kredite nema ko da uzme
Izvor:
Blic.rs
Subvencionisani krediti će popraviti krvnu sliku finansija pojedinih preduzeća, ali zato mnoga neće imati nikakve vajde od ovakvih zajmova budući da su u stečaju, blokadi ili su poslovala sa minusom u prošloj godini. I ostale Vladine mere imaju dobru osnovu i nameru, ali su ili zakasnele ili nedovoljne za zatečeni katastrofalan ekonomski ambijent.
Gotovo 100.000 preduzeća i preduzetnika u zemlji ni ne razmišlja da podigne kredite po povoljnoj stopi od 3,5 odsto godišnje u evrima, odnosno 10,5 odsto u dinarima koje je nedavno najavio ministar Mlađan Dinkić. Zato što je reč o privrednicima čije zahteve za pozajmice banke uopšte ne bi ni razmatrale jer rizik da ih neće vratiti isuviše visok.
Zato Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke, kaže za “Blic” da efekti novih kredita neće biti isti kao pre dve godine kad su nas izvukli iz recesije.
- Ipak, reč je o merama koje idu u dobrom pravcu jer gađaju barem segment privrede koja se ranije skupo zaduživala pa sad mogu malo da odahnu. Takođe će ukidanje parafiskalnih nameta smanjiti troškove malih i srednjih preduzeća koja su najugroženija, budući da ih pritiskaju i velika preduzeća i država. Međutim, potrebno je što pre naći način da se reše dugovanja republike, lokalnih samouprava i javnih preduzeća prema takvim firmama, najbitnije je da se taj kanal otpuši - kaže Pitić.
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, još je oštriji u oceni nove mere Vlade jer se privrednici navuku na nove tranše koji samo održavaju privid poslovanja.
- Banke su na ime kamata samo ovim plasmanom zaradile oko 300 miliona evra u prethodne tri godine. Veliki interes imala je država jer je privreda veštački povećala obim tražnje, pa su porasli prihodi od carina i PDV-a. Jedan deo novih kredita će otići na vraćanje starih dugova, država će imati prihod po osnovu dodatnih rasterećenja poreza i doprinosa, a privreda će postati još više dužna - kaže Knežević i zaključuje da se zbog prethodnih subvencionisanih kredita privreda zadužila sa 2,84 milijardi evra, a i dalje kolabira.
Za razliku od subvencionisanih kredita, ukidanje 104 parafiskalna nameta i tridesetak agencija dve su mere Vlade koje gotovo da nemaju nikakve loše strane jer će uštedeti i država i firme, ocenjuju naši sagovornici.
Nivo opterećenja raznim nametima zavisi od delatnosti pa će njihovim ukidanjem različito profitirati poslastičarnica u Boru od knjigovodstvene agencije u Beogradu. Ipak, gruba računica Unije poslodavaca pokazuje da će ušteda za mala preduzeća biti između 30.000 i 40.000 dinara godišnje.
Mere Vlade za pomoć poljoprivredi usvojene u četvrtak će sprečiti nestašicu hrane.
Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, smatra i da su predložene mere socijalno nepravedne jer izlaze u susret samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, kojih je polovina u odnosu na ukupan broj seoskih domaćinstava, a suša je podjednako zahvatila sve proizvođače.
Izvor:
Blic.rs
Subvencionisani krediti će popraviti krvnu sliku finansija pojedinih preduzeća, ali zato mnoga neće imati nikakve vajde od ovakvih zajmova budući da su u stečaju, blokadi ili su poslovala sa minusom u prošloj godini. I ostale Vladine mere imaju dobru osnovu i nameru, ali su ili zakasnele ili nedovoljne za zatečeni katastrofalan ekonomski ambijent.
Gotovo 100.000 preduzeća i preduzetnika u zemlji ni ne razmišlja da podigne kredite po povoljnoj stopi od 3,5 odsto godišnje u evrima, odnosno 10,5 odsto u dinarima koje je nedavno najavio ministar Mlađan Dinkić. Zato što je reč o privrednicima čije zahteve za pozajmice banke uopšte ne bi ni razmatrale jer rizik da ih neće vratiti isuviše visok.
Zato Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke, kaže za “Blic” da efekti novih kredita neće biti isti kao pre dve godine kad su nas izvukli iz recesije.
- Ipak, reč je o merama koje idu u dobrom pravcu jer gađaju barem segment privrede koja se ranije skupo zaduživala pa sad mogu malo da odahnu. Takođe će ukidanje parafiskalnih nameta smanjiti troškove malih i srednjih preduzeća koja su najugroženija, budući da ih pritiskaju i velika preduzeća i država. Međutim, potrebno je što pre naći način da se reše dugovanja republike, lokalnih samouprava i javnih preduzeća prema takvim firmama, najbitnije je da se taj kanal otpuši - kaže Pitić.
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, još je oštriji u oceni nove mere Vlade jer se privrednici navuku na nove tranše koji samo održavaju privid poslovanja.
- Banke su na ime kamata samo ovim plasmanom zaradile oko 300 miliona evra u prethodne tri godine. Veliki interes imala je država jer je privreda veštački povećala obim tražnje, pa su porasli prihodi od carina i PDV-a. Jedan deo novih kredita će otići na vraćanje starih dugova, država će imati prihod po osnovu dodatnih rasterećenja poreza i doprinosa, a privreda će postati još više dužna - kaže Knežević i zaključuje da se zbog prethodnih subvencionisanih kredita privreda zadužila sa 2,84 milijardi evra, a i dalje kolabira.
Za razliku od subvencionisanih kredita, ukidanje 104 parafiskalna nameta i tridesetak agencija dve su mere Vlade koje gotovo da nemaju nikakve loše strane jer će uštedeti i država i firme, ocenjuju naši sagovornici.
Nivo opterećenja raznim nametima zavisi od delatnosti pa će njihovim ukidanjem različito profitirati poslastičarnica u Boru od knjigovodstvene agencije u Beogradu. Ipak, gruba računica Unije poslodavaca pokazuje da će ušteda za mala preduzeća biti između 30.000 i 40.000 dinara godišnje.
Mere Vlade za pomoć poljoprivredi usvojene u četvrtak će sprečiti nestašicu hrane.
Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, smatra i da su predložene mere socijalno nepravedne jer izlaze u susret samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, kojih je polovina u odnosu na ukupan broj seoskih domaćinstava, a suša je podjednako zahvatila sve proizvođače.