LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]"U pravu sam, Zakon se ne sprovodi"
[/h] Izvor: Blic
Beograd -- "Upozorio sam Vladu na zabrinjavajuće stanje u oblasti tajnosti podataka i sugerisao na različite mere kako bi stvari bile bolje", kaže Rodoljub Šabić za Blic.
Zbog toga nisam očekivao od Vlade Srbije da polemiše sa mnom i objašnjava nešto što se ne može objasniti, već da nešto preduzme.
Sve što sam rekao je apsolutno tačno, dve godine posle donošenja, Zakon o tajnosti podataka se ne sprovodi i iza toga stojim - kaže za “Blic” poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić komentarišući pismo Vlade u kojem stoji da bi “predlozi poverenika u vezi sa Zakonom o tajnosti podataka, Srbiju u ovoj oblasti vratili više godina unazad”.
Šabić ocenjuje da je glavna slabost Zakona to što je za njegovu primenu predviđeno donošenje velikog broja podzakonskih akata, da su doneti samo neki, dok se sa ostalima kasnilo ili ih uopšte nema. Prema mišljenju poverenika, najopasnije je što Vlada nije donela najvažnije podzakonske akte i nije utvrdila bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti “državna tajna”, “strogo poverljivo” , “poverljivo” i “interno”.
"Postavlja se pitanje kako nekoga možete da teretite da je odao, ako nije definisano šta je sve državna tajna", kaže Šabić.
U odgovoru Vlade povodom inicijative dela nevladinog sektora da poverenik treba da preuzme i nadzor nad tajnošću podataka, navodi se da ovakvo rešenje ne postoji u uporednoj praksi već da nadzor obavljaju posebna tela izvršne vlasti.
"Ministarstvo pravde to ne može jer očito je da nema resurse za tako nešto. Ja nikada i nigde nisam predložio da poverenik treba da obavlja nadzor, ionako se gušim u poslu", navodi Šabić.
Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić saglasan je sa stavovima poverenika i kaže za “Blic” da podzakonskim propisima ova oblast što pre mora da se uredi.
"Zakon je suviše uopšten. Bez podzakonskih akata ostaje opasnost da se stvari arbitrarno rešavaju na osnovu subjektivne procene, a ne na osnovu propisa koji određuju stepen poverljivosti. Mora jasno da se definiše koji su kriterijumi da bi se nešto proglasi državnom tajnom, kao i koji su uslovi ko i kako do nje može da dođe", navodi Ilić.
Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost Goran Matić objašnjava da se sa usvajanjem pojedinih akata kasni, zbog kompleksnosti materije i nedostatka vremena.
Matić kaže da je Srbija jedina država u regionu koja je na sebe preuzela izradu kriterijuma stepena tajnosti.
"Slovenija, Hrvatska i Makedonija primenjuju kriterijume SFRJ, dok Crna Gora koristi one koji su se koristili u Saveznoj Republici Jugoslaviji."
[/h] Izvor: Blic
Beograd -- "Upozorio sam Vladu na zabrinjavajuće stanje u oblasti tajnosti podataka i sugerisao na različite mere kako bi stvari bile bolje", kaže Rodoljub Šabić za Blic.
Sve što sam rekao je apsolutno tačno, dve godine posle donošenja, Zakon o tajnosti podataka se ne sprovodi i iza toga stojim - kaže za “Blic” poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić komentarišući pismo Vlade u kojem stoji da bi “predlozi poverenika u vezi sa Zakonom o tajnosti podataka, Srbiju u ovoj oblasti vratili više godina unazad”.
Šabić ocenjuje da je glavna slabost Zakona to što je za njegovu primenu predviđeno donošenje velikog broja podzakonskih akata, da su doneti samo neki, dok se sa ostalima kasnilo ili ih uopšte nema. Prema mišljenju poverenika, najopasnije je što Vlada nije donela najvažnije podzakonske akte i nije utvrdila bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti “državna tajna”, “strogo poverljivo” , “poverljivo” i “interno”.
"Postavlja se pitanje kako nekoga možete da teretite da je odao, ako nije definisano šta je sve državna tajna", kaže Šabić.
U odgovoru Vlade povodom inicijative dela nevladinog sektora da poverenik treba da preuzme i nadzor nad tajnošću podataka, navodi se da ovakvo rešenje ne postoji u uporednoj praksi već da nadzor obavljaju posebna tela izvršne vlasti.
"Ministarstvo pravde to ne može jer očito je da nema resurse za tako nešto. Ja nikada i nigde nisam predložio da poverenik treba da obavlja nadzor, ionako se gušim u poslu", navodi Šabić.
Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić saglasan je sa stavovima poverenika i kaže za “Blic” da podzakonskim propisima ova oblast što pre mora da se uredi.
"Zakon je suviše uopšten. Bez podzakonskih akata ostaje opasnost da se stvari arbitrarno rešavaju na osnovu subjektivne procene, a ne na osnovu propisa koji određuju stepen poverljivosti. Mora jasno da se definiše koji su kriterijumi da bi se nešto proglasi državnom tajnom, kao i koji su uslovi ko i kako do nje može da dođe", navodi Ilić.
Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost Goran Matić objašnjava da se sa usvajanjem pojedinih akata kasni, zbog kompleksnosti materije i nedostatka vremena.
Matić kaže da je Srbija jedina država u regionu koja je na sebe preuzela izradu kriterijuma stepena tajnosti.
"Slovenija, Hrvatska i Makedonija primenjuju kriterijume SFRJ, dok Crna Gora koristi one koji su se koristili u Saveznoj Republici Jugoslaviji."