Član
- Učlanjen(a)
- 29.04.2009
- Poruka
- 3.068
Imitiranje odraslih sastavni je deo dečjeg odrastanja. Koja devojčica nikada nije stala na mamine štikle, krišom zavirila u njen neseser i nespretno se zamazala ružem? Međutim, da bi dobile roditeljski amin za šminkanje, farbanje kose i oblačenje u stilu odraslih, devojčice su ranije morale da se načekaju. Stvari se menjaju, pa je sada postalo sasvim uobičajeno da im se te želje ostvare već u osnovnoj školi, a srednjoškolka bez šminke i tip-top frizure može samo da očekuje da bude izopštena iz kruga vršnjakinja.
Roditelji koji od malih nogu objašnjavaju deci šta je kom uzrastu primereno neće imati problem ljubičaste kose i štikli od 10 centimetara, kaže Vesna Brzev-Ćurčić, psihoanalitičar
Razloge za ovakav trend, smatra psihoanalitičarka Vesna Brzev-Ćurčić, osim u identifikaciji sa starijima, treba tražiti u promenama u socijalnom okruženju, ali i ponašanju roditelja, koji postaju sve popustljiviji prema dečjim željama i prohtevima.
– Deo ponašanja tinejdžerki vezan za fizičko doterivanje proizlazi iz njihove identifikacije s odraslima, a najčešće s onima koji su nekoliko godina stariji od njih. Drugi deo ide iz onoga što nameću modni diktati, socijalno okruženje, koje ohrabruje ovakvo ponašanje, kao i odsustvo socijalno usaglašenih merila o tome šta je primereno kom uzrastu. I škole tolerišu ono što ja zovem „plažni komplet“, a to su kratke suknje, majice koje otkrivaju stomak, bretele – kaže Ćurčićeva.
PEPELJUGE U DŽIPU
A na pitanje kolika je u tome uloga roditelja, naša sagovornica kaže:
– Sasvim je sigurno da je bitan razlog odnos koji roditelji imaju s decom. Ako se granice u tome šta je dozvoljeno a šta nije ne postavljaju od samog početka, onda je tinejdžersko doba o kome govorimo u nekom smislu minut do dvanaest. Naše Pepeljuge se neće vratiti bundevom, nego će sesti u džip. Neke vidove ponašanja koje smatramo neprimerenim uzrastu podržavaju upravo roditelji. Retki su oni koji će svojoj ćerki na maloj maturi ili proslavi Nove godine ograničiti izbor haljine ili visinu štikli. Većina smatra da je njihovo dete to zaslužilo jer je bilo dobro u školi. Drugi dozvoljavaju jer ne žele da zaostaju za ostalima, treći u dubini duše ne odobravaju da im se devojčica doteruje kao već odrasla, ali popuštaju pred suzama najlepših očiju na svetu i pred već legendarnom rečenicom: „Ali svi će se tako obući“. I zaista, kada pogledate, gotovo sve devojčice na pragu devojaštva izgledaju isto, a sve u potrebi da budu jedinstvene i originalne. One koje se ne uklope bivaju na neki način ostavljene na rubovima događanja.
Nije ni zdravo šminkati se rano
Dr Zorica Milosavljević, dermatolog u Domu zdravlja „Jedro“, savetuje da devojčice dok ne izađu iz puberteta ne bi trebalo da se šminkaju.
– Koža još nije zrela, nema formiran zaštitni sloj koji kožu štiti od spoljnih uticaja. Dokle god su u razvoju, njima ne može da se odredi tip kože, pa shodno tome ni kozmetika koja bi im odgovarala. Šminkanje u tom uzrastu može da dovede do stvaranja fleka i pega na koži, da pospeši stvaranje akni i trajno ošteti nezrelu kožu. Naročito loše posledice može da ostavi upotreba pudera jer on zatvara pore na koži – objašnjava doktorka.
SVE U SVOJE VREME
Ni uloga medija, a naročito televizije gde defiluju estradne zvezde nije zanemarljiva. Međutim, kako kaže naša sagovornica, to ne znači da estradne zvezde ne treba da izgledaju kao estradne zvezde, već da i u razvoju ličnosti, što uključuje i imanje idola, treba naći pravu meru.
– Svaka mladost ima svoje idole, što im pomaže da dovrše oblikovanje svoje ličnosti. Izbor idola zavisi od bazične strukture, nesigurnosti, strpljivosti, želja, dovoljno ili nedovoljno dobro procenjenih mogućnosti.
Kako onda da se postavi roditelj kada mu petnaestogodišnjakinja saopšti kako želi da ofarba kosu i zatraži da joj se kupe cipele sa štiklom?
– Roditelji treba da znaju da mladi u tom uzrastu najčešće nisu zadovoljni svojim telom. Sebi se čine ili premalim ili prevelikim, obavezno im nešto nedostaje. Zato je kosa najidealnija za eksperimentisanje. Ako baš i ne mogu da im zabrane tako nešto, onda je jedina prihvatljiva promena za nijansu svetlija ili tamnija, a nikako neka drastična promena. Baš kao i sa štiklama, gde takođe treba imati mere. Roditelji koji od malih nogu objašnjavaju deci šta je kom uzrastu primereno neće imati problem ljubičaste kose i štikli od 10 centimetara. U krajnjem slučaju, oni su ti koji daju novac. Ako ovakve stvari počnu da im objašnjavaju u petnaestoj, bojim se da će dete izaći iz kuće onako kao što je naumilo – kaže Vesna Brzev-Ćurčić.
Izvor:Zena BLic
Roditelji koji od malih nogu objašnjavaju deci šta je kom uzrastu primereno neće imati problem ljubičaste kose i štikli od 10 centimetara, kaže Vesna Brzev-Ćurčić, psihoanalitičar
Razloge za ovakav trend, smatra psihoanalitičarka Vesna Brzev-Ćurčić, osim u identifikaciji sa starijima, treba tražiti u promenama u socijalnom okruženju, ali i ponašanju roditelja, koji postaju sve popustljiviji prema dečjim željama i prohtevima.
– Deo ponašanja tinejdžerki vezan za fizičko doterivanje proizlazi iz njihove identifikacije s odraslima, a najčešće s onima koji su nekoliko godina stariji od njih. Drugi deo ide iz onoga što nameću modni diktati, socijalno okruženje, koje ohrabruje ovakvo ponašanje, kao i odsustvo socijalno usaglašenih merila o tome šta je primereno kom uzrastu. I škole tolerišu ono što ja zovem „plažni komplet“, a to su kratke suknje, majice koje otkrivaju stomak, bretele – kaže Ćurčićeva.
PEPELJUGE U DŽIPU
A na pitanje kolika je u tome uloga roditelja, naša sagovornica kaže:
– Sasvim je sigurno da je bitan razlog odnos koji roditelji imaju s decom. Ako se granice u tome šta je dozvoljeno a šta nije ne postavljaju od samog početka, onda je tinejdžersko doba o kome govorimo u nekom smislu minut do dvanaest. Naše Pepeljuge se neće vratiti bundevom, nego će sesti u džip. Neke vidove ponašanja koje smatramo neprimerenim uzrastu podržavaju upravo roditelji. Retki su oni koji će svojoj ćerki na maloj maturi ili proslavi Nove godine ograničiti izbor haljine ili visinu štikli. Većina smatra da je njihovo dete to zaslužilo jer je bilo dobro u školi. Drugi dozvoljavaju jer ne žele da zaostaju za ostalima, treći u dubini duše ne odobravaju da im se devojčica doteruje kao već odrasla, ali popuštaju pred suzama najlepših očiju na svetu i pred već legendarnom rečenicom: „Ali svi će se tako obući“. I zaista, kada pogledate, gotovo sve devojčice na pragu devojaštva izgledaju isto, a sve u potrebi da budu jedinstvene i originalne. One koje se ne uklope bivaju na neki način ostavljene na rubovima događanja.
Nije ni zdravo šminkati se rano
Dr Zorica Milosavljević, dermatolog u Domu zdravlja „Jedro“, savetuje da devojčice dok ne izađu iz puberteta ne bi trebalo da se šminkaju.
– Koža još nije zrela, nema formiran zaštitni sloj koji kožu štiti od spoljnih uticaja. Dokle god su u razvoju, njima ne može da se odredi tip kože, pa shodno tome ni kozmetika koja bi im odgovarala. Šminkanje u tom uzrastu može da dovede do stvaranja fleka i pega na koži, da pospeši stvaranje akni i trajno ošteti nezrelu kožu. Naročito loše posledice može da ostavi upotreba pudera jer on zatvara pore na koži – objašnjava doktorka.
SVE U SVOJE VREME
Ni uloga medija, a naročito televizije gde defiluju estradne zvezde nije zanemarljiva. Međutim, kako kaže naša sagovornica, to ne znači da estradne zvezde ne treba da izgledaju kao estradne zvezde, već da i u razvoju ličnosti, što uključuje i imanje idola, treba naći pravu meru.
– Svaka mladost ima svoje idole, što im pomaže da dovrše oblikovanje svoje ličnosti. Izbor idola zavisi od bazične strukture, nesigurnosti, strpljivosti, želja, dovoljno ili nedovoljno dobro procenjenih mogućnosti.
Kako onda da se postavi roditelj kada mu petnaestogodišnjakinja saopšti kako želi da ofarba kosu i zatraži da joj se kupe cipele sa štiklom?
– Roditelji treba da znaju da mladi u tom uzrastu najčešće nisu zadovoljni svojim telom. Sebi se čine ili premalim ili prevelikim, obavezno im nešto nedostaje. Zato je kosa najidealnija za eksperimentisanje. Ako baš i ne mogu da im zabrane tako nešto, onda je jedina prihvatljiva promena za nijansu svetlija ili tamnija, a nikako neka drastična promena. Baš kao i sa štiklama, gde takođe treba imati mere. Roditelji koji od malih nogu objašnjavaju deci šta je kom uzrastu primereno neće imati problem ljubičaste kose i štikli od 10 centimetara. U krajnjem slučaju, oni su ti koji daju novac. Ako ovakve stvari počnu da im objašnjavaju u petnaestoj, bojim se da će dete izaći iz kuće onako kao što je naumilo – kaže Vesna Brzev-Ćurčić.
Izvor:Zena BLic