- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
U Nišu se podiže najveći krst u Evropi
Ilustrovana Politika 09.04.2010 08:27
Brdo Vinik i mesto gde će biti izgrađen kompleks s krstom u centru
Svako voli da se pohvali činjenicom da je u njegovom gradu, recimo, rođen ili boravio neki veliki vladar. I zato se žitelji britanskog grada Jorka već godinama pripremaju za proslavu jednog od najvećih datuma u istoriji hrišćanstva - 1.700 godina od donošenja čuvenog Milanskog edikta, akta kojim je Konstantin Veliki 313. godine hrišćanstvo izjednačio s drugim religijama, čime je prestao progon Hristovih sledbenika. Rade to zbog svoje istorije, ali i zbog turizma.
Nišlije se nisu mnogo uzbuđivale što su im Jorčani svojatali Konstantina koji je tamo proglašen za cara. Oni za to čak nisu ni znali.
- Činjenica je da je do 1999. godine mali broj ljudi u Nišu nešto znao o Konstantinu - kaže istoričar i publicista iz grada na Nišavi Nebojša Ozimić. - Ne govorim, naravno, o ljudima iz struke i nekim kulturnim poslenicima. Cela priča kreće 2001. kada Niš ulazi u takozvanu mrežu Konstantinovih gradova. Te godine Konstantinov dan, odnosno Sveti Konstantin, počinje da se obeležava kao gradska slava.
Otac Milutin podržava ideju Dragana Miloševića
U poslednje vreme gotovo bojažljivo u medijima povremeno osvane vest da se približava velika godišnjica od donošenja Milanskog edikta i da bi valjalo na pravi način obeležiti taj datum. Kao mesto moguće proslave spominje se Niš, rodno mesto cara Konstantina. Malo je onih koji spore da bi kod nas ta proslava trebalo da bude održana u Nišu. Zašto malo? Pa zato što je već posle prvih vesti o proslavi došlo do „komešanja”.
- Dobili smo proverene informacije da postoji namera da država Srbija organizuje centralnu proslavu u Beogradu - rekao je gradski većnik Miodrag Radović i uzburkao duhove.
Poklon ruskog cara
Rasprava je krenula, a da niko još nije znao ni da li će proslave biti ni kako bi mogla da izgleda. Onda se neko setio izjave britanskog ambasadora koji je u leto prošle godine boravio u Nišu. „Britanija i Jork već se pripremaju za proslavu Milanskog edikta i mislim da bi bilo dobro da Niš i Jork ubuduće zajedno rade na tome”, izjavio je gospodin Stiven Vordsvord.
- Privilegija Srbije je da može da učestvuje u proslavi 1.700 godina od potpisivanja Milanskog edikta, a Niš će imati zasluženo mesto u toj proslavi - rekao je gradonačelnik Miloš Simonović. - Do 2013. u gradu će biti obnovljeni kulturno-istorijski spomenici, započeće uređenje arheološkog parka „Medijana”, a Niš je uspostavio kontakte sa drugim gradovima na takozvanoj Konstantinovoj mapi. Reč je o Milanu, Jorku, Triru, Arlu i Izmiru, mestima koja su svako na svoj način vezana za velikog rimskog vladara.
Ovako će izgledati prilaz najvećem krstu u Evropi
Proslavu podržava i Crkva. Patrijarh Irinej, donedavno vladika niški, pozdravio je ideju da se organizuje proslava, a prokomentarisao je i vest da je papa Benedikt Šesnaesti izrazio želju da te godine poseti Srbiju.
- Ne znam da li će poglavar Rimokatoličke crkve 2013. godine da poseti Srbiju, ali postoji želja pape da do susreta dođe - rekao je patrijarh Irinej. - Čak postoji želja, mada to nije zvanično saopšteno, da do susreta dođe baš ovde u Nišu, gde je rođen car Konstantin. To bi bio i prvi susret pape i srpskog patrijarha ikada.
Na ove patrijarhove reči nadovezuje se i naš domaćin u Prizrenskoj bogosloviji, sada smeštenoj u Nišu.
Svi putevi iz Niša vode ka rimskim gradovima
- Dobro bi bilo i za Niš i za Srbiju da obeležimo jedan tako važan datum u istoriji hrišćanstva - kaže otac Milutin. - Malo je, međutim, poznato da je u Nišu, na neki način, obeleženo 1.600 godina Milanskog edikta. Spremana je tada bila velika proslava, ali su je sprečili balkanski ratovi. Sprečili su nas, ali nisu ruskog cara Nikolaja Drugog. Car je naredio da se povodom tog važnog datuma izradi prelep putir i optoči dijamantima. Kad je bio gotov, poslao ga je na poklon sveštenstvu u Nišu, odnosno gradu Nišu. Putir je stradao u požaru koji je zahvatio Sabornu crkvu. Deformisan je, dijamanti su ispali, ali je sačuvao dosta od prvobitne lepote.
I dok se proslavi ni obrisi ne naziru, jedna nedavno objavljena vest privukla je pažnju medija. Na brdu Vinik, nadomak grada, biće podignut krst visok osamdeset metara. Inicijator je niški preduzetnik Dragan Milošević.
- Ideja jeste moja, a koliko je sve postalo ozbiljno govori i podatak da je nedavno potpisana i Deklaracija o crkveno-narodnom jedinstvu povodom podizanja krsta svetog cara Konstantina - kaže Dragan, koji je i predsednik Inicijativnog odbora za podizanje krsta. - Paraf na ovaj dokument stavili su predstavnici Grada, Crkve, Vojske, policije, predstavnici političkih partija i Regionalne privredne komore.
Nebojša Ozimić (levo) je Draganov supervizor
Ovakva prilika se ne propušta
I tek što je vest prostrujala gradom, takoreći preko noći, petostruko su skočile cene zemljišta na ovom brdu tri kilometra udaljenom od centra grada. Ali ne zbog krsta, već zbog čitavog kompleksa koji se planira da se ovde izgradi. Ako bi ideja bila realizovana, Vinik bi postao najatraktivnija lokacija u gradu. Danas je to oveće brdo u čijem podnožju ima nekoliko vikendica.
- Ceo kompleks na Viniku prostiraće se na trinaest hektara - govore Miloš Antić i Aleksandar Stojanović, arhitekte i autori projekta. - Krst će biti visok osamdeset metara, raspon će mu biti četrdeset metara, a posetioci će brzim liftom moći da se popnu do visine od šezdeset metara. Betonsko jezgro biće do visine od trideset metara, a u nastavku je montažna konstrukcija od čelika. Biće to najveći krst u Evropi, vidljiv iz svih delova grada, ali i sa prilaznih puteva. Osvetljen će biti i „bombardovan” laserskim zracima koji će da dolaze sa Hristovog monograma postavljenog na brdu iznad Bogoslovije.
Spomenici iz antičkog Naisusa
Krst je u centru kompleksa koji će činiti još i muzej, amfiteatar, hotel, bioskop...
Ilustrovana Politika 09.04.2010 08:27
Brdo Vinik i mesto gde će biti izgrađen kompleks s krstom u centru
Svako voli da se pohvali činjenicom da je u njegovom gradu, recimo, rođen ili boravio neki veliki vladar. I zato se žitelji britanskog grada Jorka već godinama pripremaju za proslavu jednog od najvećih datuma u istoriji hrišćanstva - 1.700 godina od donošenja čuvenog Milanskog edikta, akta kojim je Konstantin Veliki 313. godine hrišćanstvo izjednačio s drugim religijama, čime je prestao progon Hristovih sledbenika. Rade to zbog svoje istorije, ali i zbog turizma.
Nišlije se nisu mnogo uzbuđivale što su im Jorčani svojatali Konstantina koji je tamo proglašen za cara. Oni za to čak nisu ni znali.
- Činjenica je da je do 1999. godine mali broj ljudi u Nišu nešto znao o Konstantinu - kaže istoričar i publicista iz grada na Nišavi Nebojša Ozimić. - Ne govorim, naravno, o ljudima iz struke i nekim kulturnim poslenicima. Cela priča kreće 2001. kada Niš ulazi u takozvanu mrežu Konstantinovih gradova. Te godine Konstantinov dan, odnosno Sveti Konstantin, počinje da se obeležava kao gradska slava.
Otac Milutin podržava ideju Dragana Miloševića
- Dobili smo proverene informacije da postoji namera da država Srbija organizuje centralnu proslavu u Beogradu - rekao je gradski većnik Miodrag Radović i uzburkao duhove.
Vladao je mačem ali i krstom
Poklon ruskog cara
Rasprava je krenula, a da niko još nije znao ni da li će proslave biti ni kako bi mogla da izgleda. Onda se neko setio izjave britanskog ambasadora koji je u leto prošle godine boravio u Nišu. „Britanija i Jork već se pripremaju za proslavu Milanskog edikta i mislim da bi bilo dobro da Niš i Jork ubuduće zajedno rade na tome”, izjavio je gospodin Stiven Vordsvord.
- Privilegija Srbije je da može da učestvuje u proslavi 1.700 godina od potpisivanja Milanskog edikta, a Niš će imati zasluženo mesto u toj proslavi - rekao je gradonačelnik Miloš Simonović. - Do 2013. u gradu će biti obnovljeni kulturno-istorijski spomenici, započeće uređenje arheološkog parka „Medijana”, a Niš je uspostavio kontakte sa drugim gradovima na takozvanoj Konstantinovoj mapi. Reč je o Milanu, Jorku, Triru, Arlu i Izmiru, mestima koja su svako na svoj način vezana za velikog rimskog vladara.
Ovako će izgledati prilaz najvećem krstu u Evropi
- Ne znam da li će poglavar Rimokatoličke crkve 2013. godine da poseti Srbiju, ali postoji želja pape da do susreta dođe - rekao je patrijarh Irinej. - Čak postoji želja, mada to nije zvanično saopšteno, da do susreta dođe baš ovde u Nišu, gde je rođen car Konstantin. To bi bio i prvi susret pape i srpskog patrijarha ikada.
Na ove patrijarhove reči nadovezuje se i naš domaćin u Prizrenskoj bogosloviji, sada smeštenoj u Nišu.
Svi putevi iz Niša vode ka rimskim gradovima
I dok se proslavi ni obrisi ne naziru, jedna nedavno objavljena vest privukla je pažnju medija. Na brdu Vinik, nadomak grada, biće podignut krst visok osamdeset metara. Inicijator je niški preduzetnik Dragan Milošević.
- Ideja jeste moja, a koliko je sve postalo ozbiljno govori i podatak da je nedavno potpisana i Deklaracija o crkveno-narodnom jedinstvu povodom podizanja krsta svetog cara Konstantina - kaže Dragan, koji je i predsednik Inicijativnog odbora za podizanje krsta. - Paraf na ovaj dokument stavili su predstavnici Grada, Crkve, Vojske, policije, predstavnici političkih partija i Regionalne privredne komore.
Nebojša Ozimić (levo) je Draganov supervizor
I tek što je vest prostrujala gradom, takoreći preko noći, petostruko su skočile cene zemljišta na ovom brdu tri kilometra udaljenom od centra grada. Ali ne zbog krsta, već zbog čitavog kompleksa koji se planira da se ovde izgradi. Ako bi ideja bila realizovana, Vinik bi postao najatraktivnija lokacija u gradu. Danas je to oveće brdo u čijem podnožju ima nekoliko vikendica.
- Ceo kompleks na Viniku prostiraće se na trinaest hektara - govore Miloš Antić i Aleksandar Stojanović, arhitekte i autori projekta. - Krst će biti visok osamdeset metara, raspon će mu biti četrdeset metara, a posetioci će brzim liftom moći da se popnu do visine od šezdeset metara. Betonsko jezgro biće do visine od trideset metara, a u nastavku je montažna konstrukcija od čelika. Biće to najveći krst u Evropi, vidljiv iz svih delova grada, ali i sa prilaznih puteva. Osvetljen će biti i „bombardovan” laserskim zracima koji će da dolaze sa Hristovog monograma postavljenog na brdu iznad Bogoslovije.
Spomenici iz antičkog Naisusa