- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА
У Ковачици на Дан матерњег језика
Дванаест аутора различитих националности представило јеу галерији „Бапка” радове од жице, сламе, ораха и слике на стаклу, тиквама, шамлицама... као допринос очувању културе и традиције својих етничких заједница
Протекла седмица била је у знаку обележавања Међународног дана (очувања) матерњег језика, који је 2000. године прогласио Унеско. Према процени лингвиста, наиме,за неколико генерацијаће, од око 6.500 језикакојима се данас у свету говоривероватно половина нестатиако се ништа не предузме.
Тим поводом од 2001. године и у галерији „Бабка” уКовачици одржавају се изложбе стваралаца који праве дела на „свом матерњем језику”, препуштајући посматрачима да их тумаче на сопственим.
– Ово је један од начина да се скрене пажња на значај језика у очувању народне, традиционалне уметности националних мањина и етничких заједница. Унеско је установио Дан језика, као празник културе, са поруком да језике треба чувати, неговати и развијати – објашњава оснивач галерије Павел Бабка.
Пред многобројном публиком представљена су дела 12 аутора различите националности, чији су матерњи језици румунски, мађарски, словачки и буњевачки.Посетиоци су могли да посматрају како Јозеф Нађ, који својим матерњим језиком сматра и мађарски и српски, вешто од жице прави накит, бицикл, аутомобил... а Павел Версеки токари дрвена јаја.То што је Павелов језик словачки другима није представљало проблем да разумеју „говор” његових рукотворина, баш као ни Иване Дулић, која је на буњевачком представила најразличитије предмете од сламе (од слика до украса за косу).Јаја налик на чипкана су словачки „вез” малом ручном бушилицом Словакиње Еве Њемчекове. Адам Мезин слика „нарумунском”, Сузана Верески и Клара Бапка „насловачком”, аЛасло Дворачко „на мађарском”, свесни да за слике не постоје језичке баријере. Девојчицу насликану на тиквама Виерославе Светликове исто „разумеју” и посматрачи,без обзира на токојим језиком говоре, баш као и игру деце представљенуна шамлицама Зузане Јармацкове и осликане тањиренајстарије сликарке наиве у Ковачици Катарине Ђуришове, која има 80 година. Ипетао Словака Павела Хајка „говори” све језике света.
Ковачица је право место за обележавање Дана матерњег језика, с обзиром на то да су у овој вишенационалној општини са око 27.800 житеља у равноправној службеној употреби српски, словачки, мађарски и румунски језик.
-----------------------------------------------------
Завештање о језику
Да подсетимо и на Завештање о језику Стефана Немање, у којем се каже:
„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.
Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ”.
Тeкст и фото Славица Берић
Oбјављено: 27.02.2011.
Извор: Политика магазин
У Ковачици на Дан матерњег језика
Дванаест аутора различитих националности представило јеу галерији „Бапка” радове од жице, сламе, ораха и слике на стаклу, тиквама, шамлицама... као допринос очувању културе и традиције својих етничких заједница
Протекла седмица била је у знаку обележавања Међународног дана (очувања) матерњег језика, који је 2000. године прогласио Унеско. Према процени лингвиста, наиме,за неколико генерацијаће, од око 6.500 језикакојима се данас у свету говоривероватно половина нестатиако се ништа не предузме.
Тим поводом од 2001. године и у галерији „Бабка” уКовачици одржавају се изложбе стваралаца који праве дела на „свом матерњем језику”, препуштајући посматрачима да их тумаче на сопственим.
– Ово је један од начина да се скрене пажња на значај језика у очувању народне, традиционалне уметности националних мањина и етничких заједница. Унеско је установио Дан језика, као празник културе, са поруком да језике треба чувати, неговати и развијати – објашњава оснивач галерије Павел Бабка.
Пред многобројном публиком представљена су дела 12 аутора различите националности, чији су матерњи језици румунски, мађарски, словачки и буњевачки.Посетиоци су могли да посматрају како Јозеф Нађ, који својим матерњим језиком сматра и мађарски и српски, вешто од жице прави накит, бицикл, аутомобил... а Павел Версеки токари дрвена јаја.То што је Павелов језик словачки другима није представљало проблем да разумеју „говор” његових рукотворина, баш као ни Иване Дулић, која је на буњевачком представила најразличитије предмете од сламе (од слика до украса за косу).Јаја налик на чипкана су словачки „вез” малом ручном бушилицом Словакиње Еве Њемчекове. Адам Мезин слика „нарумунском”, Сузана Верески и Клара Бапка „насловачком”, аЛасло Дворачко „на мађарском”, свесни да за слике не постоје језичке баријере. Девојчицу насликану на тиквама Виерославе Светликове исто „разумеју” и посматрачи,без обзира на токојим језиком говоре, баш као и игру деце представљенуна шамлицама Зузане Јармацкове и осликане тањиренајстарије сликарке наиве у Ковачици Катарине Ђуришове, која има 80 година. Ипетао Словака Павела Хајка „говори” све језике света.
Ковачица је право место за обележавање Дана матерњег језика, с обзиром на то да су у овој вишенационалној општини са око 27.800 житеља у равноправној службеној употреби српски, словачки, мађарски и румунски језик.
-----------------------------------------------------
Завештање о језику
Да подсетимо и на Завештање о језику Стефана Немање, у којем се каже:
„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.
Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ”.
Тeкст и фото Славица Берић
Oбјављено: 27.02.2011.
Извор: Политика магазин