- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
U kolenu raste nova hrskavica
Hirurgija - Institut ”Banjica” jedini u Srbiji primenjuje najsavremeniju metodu operacije kolena: Na mesto defekta postavlja se implantat koji podstiče okolne ćelije da obnavljaju tkivo
KADA se zglobna hrskavica kolena ošteti može da se “popravi” samo pomoću posebnih implantata. Oni se odnedavno ugrađuju u Specijalnoj ortopedskoj bolnici “Banjica”, gde se, inače, uradi najveći broj operacija kolena u Srbiji.
Najsavremenija, minimalno invanzivna hirurška metoda lečenja oštećenja zglobne hrskavice redovno se u svetu primenjuje tek šest godina, a kod nas je u fazi usavršavanja. Za osamnaest meseci, od kada je ova procedura uvedena, urađeno je 25 operacija. Tim hirurga sa Instituta “Banjica”, na čelu sa dr Gordanom Gavrilovićem, upisao je još deset kandidata na spisak za ovu intervenciju, a kasnije će još pedeset pacijenata dobiti novu hrskavicu.
Do sada su se izvodili zahvati reparacije hrskavice, ali pomoću materijala uzetog sa drugog dela tela, odnosno iz hrskavice sa drugog zgloba, čime se pravio defekt na drugom mestu. Novi, složeni zahvat se sastoji od ugrađivanja posebnog implantata na mesto oštećenja hrskavice, sačinjenog od prirodnog materijala na bazi hidroksil-apatita.
Prema rečima dr Gavrilovića, hirurga ortopeda i traumatologa, implantat veličine manjeg čepa, kada se postavi na mesto defekta, puni se krvlju i trombocitima koji imaju sposobnost rasta:
- Oni privlače, odnosno provociraju takozvane mezenhimalne matične ćelije iz okoline, pretvaraju ih u hondroplaste, a zatim u hondrocite, koji, onda, prekrivaju mesto oštećenja i srastaju sa postojećom hrskavicom. Materijal se resorbuje za oko šest meseci, a ceo proces obnavljanja hrskavice traje oko godinu dana, i tada se može reći da pacijent ima novu hrskavicu.
Ovi implantati razvijaju se u laboratorijama, a hirurzi na Banjici su ih dobili zahvaljujući donaciji američko-izraelske kompanije “Karti-Hil”. Implantati su različitih veličina, u zavisnosti od oštećenja, a uskoro će se ugrađivati i u druge zglobove, prvenstveno kukove.
- Operacija je izvodljiva samo kod vaskularne nekroze kuka, i kod mlađih pacijenata kod kojih nije došlo do unutrašnjeg oštećenja hrskavice. Kada se kuk napuni ovim materijalom, može da se spase pacijent od komplikovane ugradnje veštačkog kuka - objašnjava dr Gavrilović.
Zahvat ugradnje implantata u koleno najbolji je izbor za povrede hrskavice kod mlađih pacijenata, najčešće sportista kod kojih često dolazi do povreda ovog zgloba. Da bi se operacija primenila, neophodno je, napominje naš sagovornik, da se pacijent javi neposredno posle povrede, kako bi se što pre uradila magnetna rezonanca i na osnovu toga procenilo gde i kako treba ugraditi implantat.
- Svako čekanje i dugotrajna povreda dovode do oštećenja okolnih struktura, naročito unutrašnje strane hrskavice, što otežava, tačnije predstavlja kontraindikaciju za izvođenje ovog zahvata - kaže dr Gavrilović.
Lekari Instituta “Banjica” spremni su da presađivanje hrskavice uključe u redovne procedure najkasnije za naredne dve godine.
U SALI SAMO 10 MINUTA
Doktor Gordan Gavrilović kaže da operacija traje oko deset minuta, i izvodi se kroz minimalan rez na kolenu: - Posle intervencije, nakon pet nedelja hodanja na štakama, pacijenti se vraćaju svakodnevnim životnim aktivnostima, čak i sportu - navodi dr Gavrilović.
Izvor: Večernje novosti
Hirurgija - Institut ”Banjica” jedini u Srbiji primenjuje najsavremeniju metodu operacije kolena: Na mesto defekta postavlja se implantat koji podstiče okolne ćelije da obnavljaju tkivo
KADA se zglobna hrskavica kolena ošteti može da se “popravi” samo pomoću posebnih implantata. Oni se odnedavno ugrađuju u Specijalnoj ortopedskoj bolnici “Banjica”, gde se, inače, uradi najveći broj operacija kolena u Srbiji.
Najsavremenija, minimalno invanzivna hirurška metoda lečenja oštećenja zglobne hrskavice redovno se u svetu primenjuje tek šest godina, a kod nas je u fazi usavršavanja. Za osamnaest meseci, od kada je ova procedura uvedena, urađeno je 25 operacija. Tim hirurga sa Instituta “Banjica”, na čelu sa dr Gordanom Gavrilovićem, upisao je još deset kandidata na spisak za ovu intervenciju, a kasnije će još pedeset pacijenata dobiti novu hrskavicu.
Do sada su se izvodili zahvati reparacije hrskavice, ali pomoću materijala uzetog sa drugog dela tela, odnosno iz hrskavice sa drugog zgloba, čime se pravio defekt na drugom mestu. Novi, složeni zahvat se sastoji od ugrađivanja posebnog implantata na mesto oštećenja hrskavice, sačinjenog od prirodnog materijala na bazi hidroksil-apatita.
Prema rečima dr Gavrilovića, hirurga ortopeda i traumatologa, implantat veličine manjeg čepa, kada se postavi na mesto defekta, puni se krvlju i trombocitima koji imaju sposobnost rasta:
- Oni privlače, odnosno provociraju takozvane mezenhimalne matične ćelije iz okoline, pretvaraju ih u hondroplaste, a zatim u hondrocite, koji, onda, prekrivaju mesto oštećenja i srastaju sa postojećom hrskavicom. Materijal se resorbuje za oko šest meseci, a ceo proces obnavljanja hrskavice traje oko godinu dana, i tada se može reći da pacijent ima novu hrskavicu.
Ovi implantati razvijaju se u laboratorijama, a hirurzi na Banjici su ih dobili zahvaljujući donaciji američko-izraelske kompanije “Karti-Hil”. Implantati su različitih veličina, u zavisnosti od oštećenja, a uskoro će se ugrađivati i u druge zglobove, prvenstveno kukove.
- Operacija je izvodljiva samo kod vaskularne nekroze kuka, i kod mlađih pacijenata kod kojih nije došlo do unutrašnjeg oštećenja hrskavice. Kada se kuk napuni ovim materijalom, može da se spase pacijent od komplikovane ugradnje veštačkog kuka - objašnjava dr Gavrilović.
Zahvat ugradnje implantata u koleno najbolji je izbor za povrede hrskavice kod mlađih pacijenata, najčešće sportista kod kojih često dolazi do povreda ovog zgloba. Da bi se operacija primenila, neophodno je, napominje naš sagovornik, da se pacijent javi neposredno posle povrede, kako bi se što pre uradila magnetna rezonanca i na osnovu toga procenilo gde i kako treba ugraditi implantat.
- Svako čekanje i dugotrajna povreda dovode do oštećenja okolnih struktura, naročito unutrašnje strane hrskavice, što otežava, tačnije predstavlja kontraindikaciju za izvođenje ovog zahvata - kaže dr Gavrilović.
Lekari Instituta “Banjica” spremni su da presađivanje hrskavice uključe u redovne procedure najkasnije za naredne dve godine.
U SALI SAMO 10 MINUTA
Doktor Gordan Gavrilović kaže da operacija traje oko deset minuta, i izvodi se kroz minimalan rez na kolenu: - Posle intervencije, nakon pet nedelja hodanja na štakama, pacijenti se vraćaju svakodnevnim životnim aktivnostima, čak i sportu - navodi dr Gavrilović.
Izvor: Večernje novosti