- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
U 2013. Vojska dobija sveštenike
Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane u prvoj polovini godine dobiće, posle sedam decenija i prvu grupu vojnih sveštenika.Oni će biti zaduženi da brinu o duhovnim potrebama vojnika.
"Vojni sveštenici će u prvoj polovini 2013. nakon završene obuke za oficire početi sa radom u vršenju bogoslužbenih i drugih verskih delatnosti u jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i Ministarstva odbrane", rekao je Tanjugu portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić.
On je naveo i da među težišne zadatke Vojske Srbije u 2013. spada i uvođenje verske službe "radi jačanja duhovnih i moralnih vrednosti njenih pripadnika u cilju negovanja vojničkih vrlina i patriotizma kao i oblikovanja građanske odgovornosti".
Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih ciljeva uvođenja verske službe u Vojsku Srbije jeste i omogućavanje ustavnog prava svim pripadnicima oružanih snaga na ostvarivanju verskih sloboda.
"U prethodnim godinama urađeno je mnogo toga na uvođenju verske službe - uspostavljen je osnovni zakonski okvir, vlada je donela uredbu o tome, a u 2012. godini raspisali smo konkurs za prijem prve grupe vojnih sveštenika i to na 15 formacijskih mesta", podsetio je on.
Krivokapić je izrazio zadovoljstvo odzivom kandidata na konkursu dodavši i da su "do sada sprovedene sve neophodne provere" tako da se "očekuje da će prva grupa vojnih sveštenika početi sa radom u prvoj polovini 2013.godine".
Ministarstvo odbrane raspisalo je polovinom septembra 2012. konkurs za prijem 13 pravoslavnih sveštenika i po jednog kapelana i imama u profesionalnu vojnu službu u svojstvu oficira na neodređeno vreme.
Konkurs je raspisan za glavnog vojnog sveštenika, pet vojnih sveštenika - koordinatora i sedam vojnih sveštenika - izvršilaca, kao i za po jednog glavnog vojnog kapelana i imama.
Svi kandidati moraju imati pozitivan stav tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice kojoj pripadaju o ispunjavanju uslova za vojnog sveštenika, odnosno verskog službenika sa kanonskog, odnosno šerijatskog osnova.
Ideja o uvodenju verske službe u vojsci datira iz 2000. na osnovu iskustava stranih armija i srpske tradicije, što je podrazumevalo i prisustvo sveštenika u kasarnama i obezbedivanje posebnog prostora za upražnjavanje verskih potreba vojnika svih nacionalnosti.
Usvajanjem Zakona o Vojsci Srbije decembra 2007. stvoreni su uslovi da se i u srpskim oružanim snagama organizuju verske službe, a tu nameru podržale su sve tradicionalne crkve i verske zajednice.
Vlada Srbije je 24. marta 2011.godine usvojila Uredbu o vršenju verske službe u oružnim snagama a potom je Ministarstvo odbrane potpisalo sporazume sa predstavnicima sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Kako je najavljeno, vojni sveštenici će imati odgovarajuće činove ali neće nosti oružje, a mogu biti vojni sveštenik, vojni kapelan, vojni imam ili vojni rabin.
Oni će imati duhovnu nadležnost isključivo nad jedinicom kojoj pripadaju, biće savetnici komandanata jedinica i direktno potčinjeni njima, dok će u kanonskom pogledu odgovarati svojoj crkvi.
Vojni sveštenici će, kako je planirano, imati svoje oznake na reveru koji ce biti znak verske službe, a primera radi, oficiri pripadnici verske slučbe SPC imaće krst sa trolistom, a katolici latinski krst.
Planirano je i da na 100 do 500 pripadnika jedne verske zajednice u sistemu odbrane bude zaposlen jedan sveštenik, kao i da dva sveštenika dolaze na 500 do 1.000 pripadnika, dok ce na svakih sledecih hiljadu pripadnika Vojske biti po jedan oficir verske službe.
Pripadnici verske služzbe, odnosno vojni sveštenici neće nositi oružje, a strogo će se čuvati i tajnost ispovesti pripadnika sistema odbrane.
Vojni sveštenici u srpskoj vojsci imaju dugu tradiciju, do 1918. u vojsci Kraljevine Srbije u sastavu štaba komande postojao je vojni prota, a vojni sveštenici su bili rasporedeni u štabovima divizijskih komandi i u štabovima aktivnih pukova.
Posle Prvog svetskog rata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, pri Ministarstvu vojnom i mornarici postojalo je telo koje je rukovodilo sveštenickom strukom, a u njemu su bili po jedan vojni sveštenik prve klase za pravoslavnu, rimokatolicku i muslimansku veroispovest.
Vrhovni vojni sveštenik (referent) za pravoslavnu veru potpadao je pod crkvenu jurisdikciju srpskog patrijarha, za vojnike bogosluženja su održavana u kapelama i crkvama u krugu vojnih objekata, a tamo gde ih nije bilo, u lokalnim verskim objektima.
Izvor:
B92.net
Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane u prvoj polovini godine dobiće, posle sedam decenija i prvu grupu vojnih sveštenika.Oni će biti zaduženi da brinu o duhovnim potrebama vojnika.
"Vojni sveštenici će u prvoj polovini 2013. nakon završene obuke za oficire početi sa radom u vršenju bogoslužbenih i drugih verskih delatnosti u jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i Ministarstva odbrane", rekao je Tanjugu portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić.
On je naveo i da među težišne zadatke Vojske Srbije u 2013. spada i uvođenje verske službe "radi jačanja duhovnih i moralnih vrednosti njenih pripadnika u cilju negovanja vojničkih vrlina i patriotizma kao i oblikovanja građanske odgovornosti".
Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih ciljeva uvođenja verske službe u Vojsku Srbije jeste i omogućavanje ustavnog prava svim pripadnicima oružanih snaga na ostvarivanju verskih sloboda.
"U prethodnim godinama urađeno je mnogo toga na uvođenju verske službe - uspostavljen je osnovni zakonski okvir, vlada je donela uredbu o tome, a u 2012. godini raspisali smo konkurs za prijem prve grupe vojnih sveštenika i to na 15 formacijskih mesta", podsetio je on.
Krivokapić je izrazio zadovoljstvo odzivom kandidata na konkursu dodavši i da su "do sada sprovedene sve neophodne provere" tako da se "očekuje da će prva grupa vojnih sveštenika početi sa radom u prvoj polovini 2013.godine".
Ministarstvo odbrane raspisalo je polovinom septembra 2012. konkurs za prijem 13 pravoslavnih sveštenika i po jednog kapelana i imama u profesionalnu vojnu službu u svojstvu oficira na neodređeno vreme.
Konkurs je raspisan za glavnog vojnog sveštenika, pet vojnih sveštenika - koordinatora i sedam vojnih sveštenika - izvršilaca, kao i za po jednog glavnog vojnog kapelana i imama.
Svi kandidati moraju imati pozitivan stav tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice kojoj pripadaju o ispunjavanju uslova za vojnog sveštenika, odnosno verskog službenika sa kanonskog, odnosno šerijatskog osnova.
Ideja o uvodenju verske službe u vojsci datira iz 2000. na osnovu iskustava stranih armija i srpske tradicije, što je podrazumevalo i prisustvo sveštenika u kasarnama i obezbedivanje posebnog prostora za upražnjavanje verskih potreba vojnika svih nacionalnosti.
Usvajanjem Zakona o Vojsci Srbije decembra 2007. stvoreni su uslovi da se i u srpskim oružanim snagama organizuju verske službe, a tu nameru podržale su sve tradicionalne crkve i verske zajednice.
Vlada Srbije je 24. marta 2011.godine usvojila Uredbu o vršenju verske službe u oružnim snagama a potom je Ministarstvo odbrane potpisalo sporazume sa predstavnicima sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Kako je najavljeno, vojni sveštenici će imati odgovarajuće činove ali neće nosti oružje, a mogu biti vojni sveštenik, vojni kapelan, vojni imam ili vojni rabin.
Oni će imati duhovnu nadležnost isključivo nad jedinicom kojoj pripadaju, biće savetnici komandanata jedinica i direktno potčinjeni njima, dok će u kanonskom pogledu odgovarati svojoj crkvi.
Vojni sveštenici će, kako je planirano, imati svoje oznake na reveru koji ce biti znak verske službe, a primera radi, oficiri pripadnici verske slučbe SPC imaće krst sa trolistom, a katolici latinski krst.
Planirano je i da na 100 do 500 pripadnika jedne verske zajednice u sistemu odbrane bude zaposlen jedan sveštenik, kao i da dva sveštenika dolaze na 500 do 1.000 pripadnika, dok ce na svakih sledecih hiljadu pripadnika Vojske biti po jedan oficir verske službe.
Pripadnici verske služzbe, odnosno vojni sveštenici neće nositi oružje, a strogo će se čuvati i tajnost ispovesti pripadnika sistema odbrane.
Vojni sveštenici u srpskoj vojsci imaju dugu tradiciju, do 1918. u vojsci Kraljevine Srbije u sastavu štaba komande postojao je vojni prota, a vojni sveštenici su bili rasporedeni u štabovima divizijskih komandi i u štabovima aktivnih pukova.
Posle Prvog svetskog rata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, pri Ministarstvu vojnom i mornarici postojalo je telo koje je rukovodilo sveštenickom strukom, a u njemu su bili po jedan vojni sveštenik prve klase za pravoslavnu, rimokatolicku i muslimansku veroispovest.
Vrhovni vojni sveštenik (referent) za pravoslavnu veru potpadao je pod crkvenu jurisdikciju srpskog patrijarha, za vojnike bogosluženja su održavana u kapelama i crkvama u krugu vojnih objekata, a tamo gde ih nije bilo, u lokalnim verskim objektima.
Izvor:
B92.net