Tuga ili depresija: Kada je vreme za stručnu pomoć?

[crvendac_011]

Tuga ili depresija: Kada je vreme za stručnu pomoć?​

Tuga je samo osećaj kao i sve druge emocije. Ali klinička depresija je stanje koje treba lečiti. Brojni psiholozi i psihijatri naglašavaju da je tanka nit između ova dva stanja i da se često dešava da osoba ne uspe da razlikuje tugu od depresije, tačnije, teškog depresivnog stanja.​

“Ne osećam se dobro u poslednje vreme”, “Nisam raspoložen/a” – ovo su neke uobičajene izjave koje čujemo od ljudi koji se mentalno ne osećaju dobro. Nije redak slučaj da se ove osobe osećaju preplavljeno brojnim emocijama i mislima koje ih vuku sve dublje i dublje. A najgori scenario je kada se iz tuge razvije depresija koja preti da nas poremeti u potpunosti! Kako ne biste upali u zamku ova dva osećanja i stanja, potrebno je da znate osnovnu razliku između tuge i depresije.

Kakav je osećaj tuge?​

Loše raspoloženje ili osećaj tuge je normalno stanje. Baš kao što smo srećni, ljuti i uzbuđeni, možemo biti i tužni zbog brojnih faktora i situacija u našem životu. Imali ste loš dan na poslu? Posvađali ste se sa partnerom? U redu je biti tužan zbog ovakvih situacija.

Tu tugu možete savladati plakanjem ili razgovorom sa nekim. Nakon nekoliko sati ili dana, ovaj osećaj će vas proći.

Međutim, problem dolazi kada se tuga produži i zadrži se dve nedelje, kada postane više od same faze. Ona postaje deo vašeg života. Upravo se tada predlaže stručna pomoć. Zašto? Jer ste na ivici da upadnete u depresiju!

Šta je depresija?​

Generalno, na depresiju se gleda kao na veliki problem, što donekle ona i jeste. Koliko god ovaj problem nekima zvučao bezazlen a nekima ozbiljan, depresija je mentalni poremećaj kao i svaka druga fizička bolest. Ne postoji određena starost, profesija ili tip – depresija se može dogoditi bilo kome, bilo gde i bilo kada. Simptomi koje najčešće imaju ljudi koji se bore sa depresijom su osećaj bezvrednosti, osećaj tuge, osećaj demotivisanosti i nemogućnost da se bavite bilo kojim poslom ili aktivnošću zbog nedostatka interesa.

Najveća briga u ovoj situaciji je što osoba koja pati od depresije smatra da njen život nije vredan življenja.

Kako da prepoznate depresiju?

*Svakodnevno doživljavate tugu. Osećate da uopšte nema nade za život.
*Nemate interesa da se bavite aktivnostima koje ste ranije voleli.Mnogo ste se ugojili ili smršali.
*Imate zbrkan raspored spavanja ili imate nesanicu.
*Stalno se osećate umorno.
*Osećate krivicu i previše razmišljate o svemu i svačemu.
*Niste u stanju da se koncentrišete ni na šta.

Ukoliko imate gorenavedene simptome, vreme je da potražite stručnu pomoć i date poverenje ljudima, odnosno stručnjacima koji će vam pomoći u tome da izađete iz ovog začaranog kruga.

(B92)

 

[Talaba]

Volim ovu misao:
"Kada čovek dođe do toga da veruje da će mu se ono što ne želi desiti, a ono što želi nikad neće ostvariti - onda je zaista došao u stanje beznađa."
Artur Šopenhauer, nemački filozof (1788-1860)

Interesantno je da mnogi pričaju o depresiji a ne znaju šta je njena tačna definicija. "Depresija je jasan uvid u realno stanje stvari." To je jezik kojom se podsvest obraća svesnom umu kada je došao u spoznaju realnosti da je nada - mrtva. Tu ne pomaže nikakav psihijatar jer oni samo konstatuju stanje i daju ti lekove ali psi'ologija ne rešava problem. Primer ako si siromašan neće ti rešiti problem ako ti neko da 1000 evrića. Potrošićeš ih i šta ondak? Već mu treba posao da bi rešio svoj problem a ne čašica razgovora. Psihijatar ti ne može dati smisao života ako ga nemaš. Neko kaže: "Prvo prođe." To znači da ako je "zlo" prošlo, prošla je i mogućnost da se desi i ostao je samo ponor...... prazan, besmislen i uzaludan život bez svrhe i smisla jer "mrtvi ne znaju ništa." I do not give my pain to no one.

Možda je ovo više za religijski forum ali ima ona priča kada Stanovnik Knjige kaže: "Šta će čovek dati kao otkupinu za svoj život?" Nikodimu. I nije dobio odgovor. I ti si prvosvještenik farisejski i ne znaješ da daš odgovor Njemu Stanovniku Svete Knjige, a odgovor je jednostavan. "Ništa Gospode ni propadljivu dlaku sa glave ne bih dao kao otkupinu za svoj život. Moj život ne vredi ništa da bi se otkupljivao." A kada bi on "zinuo." Ja bih m dodao: "Vredi samo ono što čovek ima vredno i korisnu U i OD života dok sam život ne vredi ništa."

 

[crvendac_011]

Slažem se, ništa se posebno ne radi kada čovek zapadne u beznađe. Daju mu sedative da se naspava i odmori, a onda antidepresive, da mu veštački podignu raspoloženje. I to je sve. Psihoterapijom se bave samo privatni "psiholozi, psihijatri i ostali bolesnici", kako kaže knjiga, i to za debele pare.
Otišli smo svi kolektivno u...
Svaka čast za komentar, hvala, Pero