Član
- Učlanjen(a)
- 18.12.2009
- Poruka
- 372
Oda morbidnom? Malo je reći. Fotografija bradatog muškarca, u poodmakloj trudnoći, koja se ovih dana pojavila u svetskim medijima, nije nikakva fotomontaža - to je stvarni hodajući monstrum savremene civilizacije, jedan od onih graničnih slučajeva koji postavljaju ne samo čitav spektar etičkih pitanja nego, pre svega, pitanje kuda to idemo kao vrsta.
Naime, u pitanju je transseksualac - žena koja je postala muškarac - operisala je grudi i dogradila muški polni organ, hormonima je nabacila bradu - ali joj je neki genijalni doktor, koji verovatno sanja o Nobelovoj nagradi za medicinu, ostavio matericu i jajnike. Tako je ovaj Frankenštajn, inače srećno oženjen čovek, čija žena zna da je on muškarac „stvoren od ženskog rebra“, oplođen veštačkim putem, i sada, kao medicinski ali i društveni fenomen, postao „čudo prirode“.
Ovde se radi o višestrukom „transseksualnom kretanju“ od žene ka muškarcu i obrnuto - ali trudan muškarac, od filmske fikcije sa Švarcenegerom, kao muškom trudnicom, danas postaje stvarnosna proza savremene civilizacije, poludele od ideje mešanja u zakone prirode, ili još više u Božji posao.
Ovaj bizarni slučaj, otvara mnoge teme - jedna od njih bi svakako mogla biti i „proročka“ vizija savremenog Holivuda (mnogi filmovi predstavljaju neku vrstu naizgled slučajne preteče stvarnosti). Ali, mnogo je zanimljivija veza između artificijelnog (to jest - veštačkog) i prirodnog, koja je ključ alhemije savremene civilizacije. Veština veštačkog, sve više postaje veština veštičkog. Prirodni poredak više nije zanimljiv. Bolest novog genetskog, seksualnog, simboličkog i moralnog „kreacionizma“ je u modi, a najcrnje ideje pisaca naučne fantastike se ostvaruju - ale i bauci, klonirani ljudi, ufircani organi, muškarci u drugom stanju i žene sa testisima - nisu ništa drugo nego zastrašujuće srednjovekovne predstave u savremenom „Vrtu uživanja“.
Demoni se više ne loptaju samo našim dušama. U igri je sve što imamo, sve što jesmo i sve što znamo.
Naime, u pitanju je transseksualac - žena koja je postala muškarac - operisala je grudi i dogradila muški polni organ, hormonima je nabacila bradu - ali joj je neki genijalni doktor, koji verovatno sanja o Nobelovoj nagradi za medicinu, ostavio matericu i jajnike. Tako je ovaj Frankenštajn, inače srećno oženjen čovek, čija žena zna da je on muškarac „stvoren od ženskog rebra“, oplođen veštačkim putem, i sada, kao medicinski ali i društveni fenomen, postao „čudo prirode“.
Ovde se radi o višestrukom „transseksualnom kretanju“ od žene ka muškarcu i obrnuto - ali trudan muškarac, od filmske fikcije sa Švarcenegerom, kao muškom trudnicom, danas postaje stvarnosna proza savremene civilizacije, poludele od ideje mešanja u zakone prirode, ili još više u Božji posao.
Ovaj bizarni slučaj, otvara mnoge teme - jedna od njih bi svakako mogla biti i „proročka“ vizija savremenog Holivuda (mnogi filmovi predstavljaju neku vrstu naizgled slučajne preteče stvarnosti). Ali, mnogo je zanimljivija veza između artificijelnog (to jest - veštačkog) i prirodnog, koja je ključ alhemije savremene civilizacije. Veština veštačkog, sve više postaje veština veštičkog. Prirodni poredak više nije zanimljiv. Bolest novog genetskog, seksualnog, simboličkog i moralnog „kreacionizma“ je u modi, a najcrnje ideje pisaca naučne fantastike se ostvaruju - ale i bauci, klonirani ljudi, ufircani organi, muškarci u drugom stanju i žene sa testisima - nisu ništa drugo nego zastrašujuće srednjovekovne predstave u savremenom „Vrtu uživanja“.
Demoni se više ne loptaju samo našim dušama. U igri je sve što imamo, sve što jesmo i sve što znamo.
