- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Труба
Труба , скраћено Trb. (може се још и срести, често у рукописним примерима, скраћеница Trp. према енглеском називу), је регистарски највиши лимени дувачки инструмент, светлог и продорног звука, који је од давнина кориштен за војничке сигнале и свечане фанфаре, па је то оставило битан траг на његовом основном карактеру и типичним начинима употребе у музици. Ипак, труба је и изражајни мелодијски инструмент, а захваљујући усавршеном механизму вентила и у извођачкој техници достиже завидан виртуозитет, која се посебно истиче у џез-музици. Ту је нарочито честа, иако и другде уобичајена, употреба сордине (уметак крушкастог или другог сличног облика, направљен од различитог материјала (алуминијум, дрво, картон и др.), који се ставља у проширени, левкасти отвор инструмента, чиме се тонови пригушују и смањује резонанца).
У својој веома дугој историји, која залази далеко у античко доба, инструменти типа трубе задуго су могли да изводе тонове само једног аликвотног низа (тзв. природна труба), па су грађене у различитим регистарским варијантама и величинама. Тек изум и примена вентилног механизма, почетком 19. века, омогућила је слободно и лако извођење свих тонова и битно унапредила извођачку технику, као и употребне могућности трубе.
Труба која се у 18. веку означавала као труба in C имала је стварни звучни обим (зависно од величине) за октаву дубљи од обима данашње трубе in C, односно исти обим као данашња хорна in C (corno alto). С обзиром да се педални тон није могао добити, а да је други тон аликвотног низа био интонативно несигуран, практични обим трубе из класичног периода сводио се углавном на добијање тонова од 3. до 12. аликвотног низа.
Обим трубе
Овај писани обим је дат према могућностима савремене трубе са вентилима (односно пистонима). Труба in C звучи како је написано, а најчешће употребљавана труба in B звучи велику секунду ниже него што је записано, па је према томе њен реални звучни обим од е до c3.
Друге врсте труба
Труба се јавља и у још неким регистарским варијантама, и то су две најчешће регистарске варијанте мале трубе (ит. trombetta или tromba piccola нем. kleine Trompete, фр. petite trompette, ен. small trumpet, рус. малая труба), која се ретко налази у оркестру, али се користи при извођењу тзв. кларино партије (техника извођења врло високих тонова аликвотног низа, чак до 21. тона) у делима нпр. Ј. С. Баха. Обим звучности јој је од f до c3, а јавља се у две регистарске варијанте in D (звучи велику сексту више) и in Eb (звучи малу терцу више).
Постоје још и тзв. високе трубе у регистарским варијантама in F, in G и in B (тзв. sopranino) која је највиша. Осим тога, постоје и алт-труба in F, која звучи квинту ниже од обима трубе и бас-труба in Eb (звучи велику сексту ниже), in D (звучи малу септиму ниже), in C (звучи октаву ниже) и in B (звучи нону ниже).
Извор: Википедија
Труба , скраћено Trb. (може се још и срести, често у рукописним примерима, скраћеница Trp. према енглеском називу), је регистарски највиши лимени дувачки инструмент, светлог и продорног звука, који је од давнина кориштен за војничке сигнале и свечане фанфаре, па је то оставило битан траг на његовом основном карактеру и типичним начинима употребе у музици. Ипак, труба је и изражајни мелодијски инструмент, а захваљујући усавршеном механизму вентила и у извођачкој техници достиже завидан виртуозитет, која се посебно истиче у џез-музици. Ту је нарочито честа, иако и другде уобичајена, употреба сордине (уметак крушкастог или другог сличног облика, направљен од различитог материјала (алуминијум, дрво, картон и др.), који се ставља у проширени, левкасти отвор инструмента, чиме се тонови пригушују и смањује резонанца).
У својој веома дугој историји, која залази далеко у античко доба, инструменти типа трубе задуго су могли да изводе тонове само једног аликвотног низа (тзв. природна труба), па су грађене у различитим регистарским варијантама и величинама. Тек изум и примена вентилног механизма, почетком 19. века, омогућила је слободно и лако извођење свих тонова и битно унапредила извођачку технику, као и употребне могућности трубе.
Труба која се у 18. веку означавала као труба in C имала је стварни звучни обим (зависно од величине) за октаву дубљи од обима данашње трубе in C, односно исти обим као данашња хорна in C (corno alto). С обзиром да се педални тон није могао добити, а да је други тон аликвотног низа био интонативно несигуран, практични обим трубе из класичног периода сводио се углавном на добијање тонова од 3. до 12. аликвотног низа.
Обим трубе
Овај писани обим је дат према могућностима савремене трубе са вентилима (односно пистонима). Труба in C звучи како је написано, а најчешће употребљавана труба in B звучи велику секунду ниже него што је записано, па је према томе њен реални звучни обим од е до c3.
Друге врсте труба
Труба се јавља и у још неким регистарским варијантама, и то су две најчешће регистарске варијанте мале трубе (ит. trombetta или tromba piccola нем. kleine Trompete, фр. petite trompette, ен. small trumpet, рус. малая труба), која се ретко налази у оркестру, али се користи при извођењу тзв. кларино партије (техника извођења врло високих тонова аликвотног низа, чак до 21. тона) у делима нпр. Ј. С. Баха. Обим звучности јој је од f до c3, а јавља се у две регистарске варијанте in D (звучи велику сексту више) и in Eb (звучи малу терцу више).
Постоје још и тзв. високе трубе у регистарским варијантама in F, in G и in B (тзв. sopranino) која је највиша. Осим тога, постоје и алт-труба in F, која звучи квинту ниже од обима трубе и бас-труба in Eb (звучи велику сексту ниже), in D (звучи малу септиму ниже), in C (звучи октаву ниже) и in B (звучи нону ниже).
Извор: Википедија
