BLIC ZENA
Joe i Lauren Kamnik imaju troje dece. Njihova nesvakidašnja priča o roditeljstvu i deci nije nalik nijednoj drugoj. Oni su postali roditelji dva dečaka i devojčice za manje od godinu dana. I to vrlo neobičnim redosledom.
Pre četiri godine dvadesetdevetogodišnji Joe i Lauren odlučili su da osnuju porodicu. Ona je bila socijalni radnik, on uspešah advokat. Njen san oduvek je bio da postane dobra majka, a od trenutka od kada je upoznala supruga videla ga je kako uči njihovo buduće dete da se igra loptom, u mislima se već radovala Božiću, kićenju jelke, odlascima na pozorišne predstave. Snovi za ovu hrabru ženu bili su zapravo nedostižni, jer je ubrzo shvatila da ne može da ostane u drugom stanju. To je nije zaustavilo u nameri da život oplemeni decom.
SUROVA REALNOST
- Moje telo nije funkcionisalo najbolje. I moja majka je imala problema da zatrudni. Nisam želela da čekam previše, realno sam prihvatila činjenice i suprug i ja smo se obratili lekarima za pomoć - ispričala je Lauren za jedan američki portal.
Svesna da će trudnoća biti težak zadatak, pronašla je najbolje stručnjake. Pratila je instrukcije i upustila se u iščekivanje. Nije bilo uspeha. Oplodnja je bila bezuspešna, otišla je kod doktora za sterilitet. Posle tri bezuspešna pokušaja veštačke, par se odlučio i za in vitro oplodnju. Bio je to, kako je Lauren opisala, " jeziv korak", bila je iznurena, iscrpljena, biologija joj nije išla u prilog, ali je očajnički želela da začuje plač bebe u svom naručju.
- Sve mi je teško palo. Imala sam grozničav strah od igle, od nepoznatog, šta će mi se dogoditi kada ubrizgam tolike hormone. Ali, već smo bili dovoljno očajni - seća se Lauren koja je uporno odbijala da shvati da njen život možda neće obogatiti klinci.
Uporedo sa neuspesima, rasla je distanca prema mužu. Znala je da kaže i da bi bilo pametnije da se on oženio drugom - već bi imao decu. U vrtlogu krivice, poraza... brak je propadao.
- Joe nije razumeo moje traume. On je želeo da popravi stvari, ali nije bilo pomoći. Govorio mi je da ćemo jednog dana sigurno biti roditelji. Bila sam očajna. Dani su prolazili, u mojoj glavi je bio košmar, samo sam razmišljala o deci. Onda sam iz razgovora sa prijateljicom shvatila da moram da se okrenem suprugu, ako zaista to želim i da preispitam sve mogućosti, uključujući i usvajanje. Krenula sam i u tu bitku - kaže Lauren koja je mužu "pomogla" da se odluči za usvajanje tako što je kupovala knjige, upoznali su parove sa sličnom sudbinom, išli su na predavanja, a i prognoze doktora da nikada neće ostati u drugom stanju su takođe bile plus da se odluče za usvajanje.
Istovremeno, tražili su i surogat majku. Upoznali su Jennifer. Imala je 37 godina i svoje dvoje dece. Popunili su i prijavu za usvajanje. Tri dana kasnije, pozvao ih je advokat. Bilo je jedan sat popodne. Lauren je bila kod kozmetičara. Jedan par je u poslednjem trenutku odustao i dete na Floridi bilo je "slobodno".
- Odmah smo krenuli na put. Bilo je sedam sati uveče, a nama se činilo da je jutro.
DVE KNJIGE ZA JEDNU NOĆ
U toku noćne vožnje, oboje su shvatili: "Ništa ne znamo o deci".
- Uspaničili smo se - rekao je Joe. Stalno smo maštali, ali realno nismo imali pojma šta nas čeka.
Njegova supruga je tokom puta pročitala dve knjige, "Šta da očekujete u prvoj godini" i radosnicu sa dečijim imenima.
Stigli su na Floridu. Tamo ih je čekao Oliver. Oboje su bili nervozni. Srećni. Osetili su neograničenu ljubav. Poveli su Olivera u njegov dom.
Iako su dobili sina, nastavili su proces sa surogat majkom, želeli su još dece. Barem dvoje. Pet meseci od usvajanja, surogat majka je zatrudnela.
- Nije bio idealan trenutak, ali smo planuli od sreće. Dobili smo šta smo hteli -rekla je Lauren kojoj se život potpuno promenio nedelju dana kasnije - i ona je ostala je u drugom stanju.
Osetila je promene, prisetila se svoje majke koja je takođe zatrudnela tek kada je usvojila njenog brata. Uradila je test.
- Bukvalno sam odlepila, bila sam van sebe kada sam videla da je pozitivan. Kupila sam još jedan test. Napila se vode. Čekala. Posle četiri sata pozvala sam muža. On je ćutao. Pitao me kako je to moguće.
Doktori su potvrdili trudnoću. Zatrudnela je na staromodan način, bez hormona, epruveta.
DA LI SMO SPREMNI?
Lauren koja je ceo život volela da pravi detaljne planove, ostala je zatečena. Sredinom marta se porodila, a dan kasnije i surogat majka Jennifer - Vivienne se rodila 13 sati posle brata Wesley. Posle manjih komplikacija u porodilištu, porodica je mesec dana posle ova dva porođaja bila na okupu.
Lauren i Joe su sedeli na svom ranču u predgrađu. Oliver se već igrao o u travi, a bebe su sedele u nosiljkama.
Porodica Kamnik sada živi po tačno utvrđenom rasporedu: kupanje, dojenje, hranjenje, šetnje... Samoća je za ovaj par postala davna prošlost, a i kada bebe spavaju, nekim čudom, njih dvoje peru flašice, sređuju kuću, veš. Dosada i tuga su iščezla osećanja. Srećni su jer su uspeli. Dobili su decu na tri potpuno različita načina i oboje su saglasni da ništa ne bi menjali. Ni one loše delove svoje lične priče. Zbog njih su, kažu, postali bolji roditelji.
Joe i Lauren Kamnik imaju troje dece. Njihova nesvakidašnja priča o roditeljstvu i deci nije nalik nijednoj drugoj. Oni su postali roditelji dva dečaka i devojčice za manje od godinu dana. I to vrlo neobičnim redosledom.
Pre četiri godine dvadesetdevetogodišnji Joe i Lauren odlučili su da osnuju porodicu. Ona je bila socijalni radnik, on uspešah advokat. Njen san oduvek je bio da postane dobra majka, a od trenutka od kada je upoznala supruga videla ga je kako uči njihovo buduće dete da se igra loptom, u mislima se već radovala Božiću, kićenju jelke, odlascima na pozorišne predstave. Snovi za ovu hrabru ženu bili su zapravo nedostižni, jer je ubrzo shvatila da ne može da ostane u drugom stanju. To je nije zaustavilo u nameri da život oplemeni decom.
SUROVA REALNOST
- Moje telo nije funkcionisalo najbolje. I moja majka je imala problema da zatrudni. Nisam želela da čekam previše, realno sam prihvatila činjenice i suprug i ja smo se obratili lekarima za pomoć - ispričala je Lauren za jedan američki portal.
Svesna da će trudnoća biti težak zadatak, pronašla je najbolje stručnjake. Pratila je instrukcije i upustila se u iščekivanje. Nije bilo uspeha. Oplodnja je bila bezuspešna, otišla je kod doktora za sterilitet. Posle tri bezuspešna pokušaja veštačke, par se odlučio i za in vitro oplodnju. Bio je to, kako je Lauren opisala, " jeziv korak", bila je iznurena, iscrpljena, biologija joj nije išla u prilog, ali je očajnički želela da začuje plač bebe u svom naručju.
- Sve mi je teško palo. Imala sam grozničav strah od igle, od nepoznatog, šta će mi se dogoditi kada ubrizgam tolike hormone. Ali, već smo bili dovoljno očajni - seća se Lauren koja je uporno odbijala da shvati da njen život možda neće obogatiti klinci.
Uporedo sa neuspesima, rasla je distanca prema mužu. Znala je da kaže i da bi bilo pametnije da se on oženio drugom - već bi imao decu. U vrtlogu krivice, poraza... brak je propadao.
- Joe nije razumeo moje traume. On je želeo da popravi stvari, ali nije bilo pomoći. Govorio mi je da ćemo jednog dana sigurno biti roditelji. Bila sam očajna. Dani su prolazili, u mojoj glavi je bio košmar, samo sam razmišljala o deci. Onda sam iz razgovora sa prijateljicom shvatila da moram da se okrenem suprugu, ako zaista to želim i da preispitam sve mogućosti, uključujući i usvajanje. Krenula sam i u tu bitku - kaže Lauren koja je mužu "pomogla" da se odluči za usvajanje tako što je kupovala knjige, upoznali su parove sa sličnom sudbinom, išli su na predavanja, a i prognoze doktora da nikada neće ostati u drugom stanju su takođe bile plus da se odluče za usvajanje.
Istovremeno, tražili su i surogat majku. Upoznali su Jennifer. Imala je 37 godina i svoje dvoje dece. Popunili su i prijavu za usvajanje. Tri dana kasnije, pozvao ih je advokat. Bilo je jedan sat popodne. Lauren je bila kod kozmetičara. Jedan par je u poslednjem trenutku odustao i dete na Floridi bilo je "slobodno".
- Odmah smo krenuli na put. Bilo je sedam sati uveče, a nama se činilo da je jutro.
DVE KNJIGE ZA JEDNU NOĆ
U toku noćne vožnje, oboje su shvatili: "Ništa ne znamo o deci".
- Uspaničili smo se - rekao je Joe. Stalno smo maštali, ali realno nismo imali pojma šta nas čeka.
Njegova supruga je tokom puta pročitala dve knjige, "Šta da očekujete u prvoj godini" i radosnicu sa dečijim imenima.
Stigli su na Floridu. Tamo ih je čekao Oliver. Oboje su bili nervozni. Srećni. Osetili su neograničenu ljubav. Poveli su Olivera u njegov dom.
Iako su dobili sina, nastavili su proces sa surogat majkom, želeli su još dece. Barem dvoje. Pet meseci od usvajanja, surogat majka je zatrudnela.
- Nije bio idealan trenutak, ali smo planuli od sreće. Dobili smo šta smo hteli -rekla je Lauren kojoj se život potpuno promenio nedelju dana kasnije - i ona je ostala je u drugom stanju.
Osetila je promene, prisetila se svoje majke koja je takođe zatrudnela tek kada je usvojila njenog brata. Uradila je test.
- Bukvalno sam odlepila, bila sam van sebe kada sam videla da je pozitivan. Kupila sam još jedan test. Napila se vode. Čekala. Posle četiri sata pozvala sam muža. On je ćutao. Pitao me kako je to moguće.
Doktori su potvrdili trudnoću. Zatrudnela je na staromodan način, bez hormona, epruveta.
DA LI SMO SPREMNI?
Lauren koja je ceo život volela da pravi detaljne planove, ostala je zatečena. Sredinom marta se porodila, a dan kasnije i surogat majka Jennifer - Vivienne se rodila 13 sati posle brata Wesley. Posle manjih komplikacija u porodilištu, porodica je mesec dana posle ova dva porođaja bila na okupu.
Lauren i Joe su sedeli na svom ranču u predgrađu. Oliver se već igrao o u travi, a bebe su sedele u nosiljkama.
Porodica Kamnik sada živi po tačno utvrđenom rasporedu: kupanje, dojenje, hranjenje, šetnje... Samoća je za ovaj par postala davna prošlost, a i kada bebe spavaju, nekim čudom, njih dvoje peru flašice, sređuju kuću, veš. Dosada i tuga su iščezla osećanja. Srećni su jer su uspeli. Dobili su decu na tri potpuno različita načina i oboje su saglasni da ništa ne bi menjali. Ni one loše delove svoje lične priče. Zbog njih su, kažu, postali bolji roditelji.