Trgovanje kapitalom u RS

[Mr.Daky]

Trgovanje kapitalom u RS

TRZIŠTE KAPITALA "Bez bogastva - nema kapitala. Bez kapitala - tržišta kapitala ne može biti"
Finansijsko tržište je organizovani prostor na kojem se nude, odnosno traže finansijska-novčana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cijena tih sredstava.
Uloga finansijskog tržišta ogleda se u pružanju i stvaranju mogućnosti alokacije novčanih sredstava.
Prema predmetu poslovanja finansijsko tržište se može podijeluti na:

• Tržište novca
• Devizno tržište
• Tržište kapitala

Tržište kapitala je dio finansijskog tržišta i diljeli se na:

• Kreditno-investiciono tržište
• Hipotekarno tržište
• Tržište efekata ili tržište dugoročnih finansijski instrumenata Tržište efekata sastoji se od:
• Emisionog ili primarnog tržišta
• Sekundarnog tržišta

Sa aspekta na kom se obavljaju operacije sa HOV tržište kapitala predstavlja jedinstvo:

• berzanskog prometa
• vanberzanskog prometa

Sve poslove na finansijskom tržištu možemo podijeliti na:

• promptne ili gotovinske ili kasa poslove
• terminske poslove

Tržište kapitala je institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje. Na tom prostoru organizovano se susreću ponuda i tražnja za kapitalom i utvrđuje cijena kapitala.

Transakcije koje se obavljaju na tržištu kapitala i u okviru njegovih institucija nazivaju se kapitalne transakcije ili transakcije kapitalom.
HOV kojima se trguje na tržištu kapitala nazivaju se efekti ili dugoročne hartije od vrijednosti.
Izvori kapitala:

• Nacionalna novčana štednja
• Trasformacija novca u kapital posredstvom bankarsko-finansijskog sektora
• Akumulacija i štednja iz inostranstva

Korisnici kapitala:

• Pojedinci
• Privredni subjekti svih oblika
• Država i paradržavne institucije i organizacije
• Banke i finansijske organizacije svih oblika i vrsta

Oblici koriš ćenja kapitala:

• Zajmovni kapital
• Vlasnički ili akcijski kapital

Zajmovni kapital se može pojaviti u formi:

• investicionog kredita
• hipotekarnog kredita
• dugoročnog zajma

Uticaj centralne banke na tržištu kapitala neuporedivo je manji , što tržište kapitala čini manje zavisnim od monetarne vlasti.
Institucionalne forme tržišta kapitala i oblici trgovanja kapitalom:

• Neposredni direktni kontakt
• Banke i druge finansijske organizacije
• Profesionalne posredničke organizacije za trgovanje dugoročnim HOV Ciljevi tržišta kapitala:
• obezbjeđenje nedostajućeg kapitala pod tržišnim uslovima
• ostvarivanje optimalne alokacije kapitala
• ostvarivanje najveće moguće kapitalizacije
• ostvarivanje najvećeg mogućeg efekta na polju povećanja novčane štednje
• zaštita interesa vlasnika i korisnika kapitala na najbolji mogući način
• onemogućavanje bilo kojeg oblika monopola
• utvrđivanje stvarne tržišne cijene koštanja kapitala

Razlikovanje procesa investiranja i dezinvestiranja daje mogućnost podjele tržišta kapitala na:

• primarno tržište
• sekundarno tržište

Posrednici na berzi i berze efekata
Specijalizovani posrednici u trgovanju dugoročnim HOV popularno se zovu mešetari (brokeri, dileri, makleri ili senzali) Oni predstavljaju sponu između kupca i prodavcaU osnovi postoje tri načina trgovanja dugoročnim hOV:

• Neposredna kupoprodaja između prodavca i kupca
• Kupoprodaja na nacionalnom tržištu (šaltersko tržište)
• Kupoprodaja preko berze efekata

Berza je mjesto na kom se kupuje i prodaje.
Po čemu se onda berza razlikuje od pijace ili bilo kog drugog oblika tržišta? Na berzi se trguje tipiziranom standardizovanom robom. Na berzi se trguje po strogo utvrđenim pravilima - berzanskim uzansama. U zavisnosti od toga šta je predmet berzanskog poslovanja razlikujemo:

• Robne ili produktne berze
• Novčane i devizne berze
• Berze hartija od vrijednosti

Berza HOV objedinjuje dvije vrste specijalizovanih berzi:

• Berzu HOV tržišta novca
• Berzu efekata - dugoročnih hartija od vrijednosti

Najvažnije karakteristike berze efekata su:

• Na berzi efekata se trguje po strogim i unaprijed utvrđenim pravilima
• Rad berzi odvija se na sastancima koji se održavaju u tačno određeno vrijeme
• Berzanski poslovi se obavljaju posredstvom predstavnika i posrednika ili neposredno među članovima berze
• Članovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili berzanski posrednici
• Berzanski poslovi se obavljaju pod kontrolom berzanskih organa i uprave kao i pod nadzorom države i njenih organa

Postoje tri osnovna tipa berze:

• Berza efekata anglo-saksonskog tipa
• Berza efekata francuskog ili kontinentalnog tipa
• Mješoviti tip berze efekata

U zavisnosti od toga koja vrsta berzanskog posla u ukupnim poslovima preovlađue razlikujemo:

• Promptne berze efekata
• Term inske berze efekata

U zavisnosti od tehnologije koja se koristi razlikujemo.

• Klasične berze efekata

​