Tražiti Boga srcem i umom

[Laodikeja]

OSESIRENI ANDJELI - POUKA O DOBRIM DELIMA

Dan uoci nove godine.
Hladan zimski vetar je fijukao njisuci ogolele grane drveca pored jednog seoskog puta, a tmurno nebo iznad obecavalo je sneznu vejavicu.
Jedan stari covek je laganim koracima isao putem ka seoskoj pijaci - sa korpom u kojoj su bili sesiri od slame.
Stara zena koja je ostala kod kuce mu je rekla da proda sesire i da kupi potrebne namirnice.

Sati su prolazili, sumrak je bio na vidiku - ali na pijaci niko nije hteo da kupi ni jedan sesir od starog coveka.
Hladan vetar koji je duvao vec je usao u njegove kosti, a i poneka pahulja se promaljala iz tmurnog neba.
Ramisljao je "stara zena ce ga sigurno grditi sto nije prodao ni jedan sesir i kupio sto mu je rekla"

Ubrzo, bez nade - pokupio je sesire, i vidno tuzan krenuo nazad put kuce.
Sneg je uveliko poceo da pada.

Stigavsi u povratku putem do jednog seoskog groblja - stao je da se odmori naslonivsi se na jedno drvo, i tada nedaleko odatle ugledao tri statue andjela od kamena.

Pomislio je " Boze, kako su samo zavejani snegom.
Ali u svakom zlu ima i nesto dobro.
Ako vec nisam prodao ni jedan sesir, bar ce dobro posluziti ovim nebeskim bicima"

Prisao je, skinuo je sneg sa glava ovih andjela, i stavio tri sesira - za svakog po jedan.

Krenuo je dalje put kuce, a kada je stigao - stara zena ga je docekala sa ocekivanim prekorom i pridikama sto nije doneo ono sto mu je rekla, prebacivsi mu i da nedostaju tri sesira.

On je pokusao da joj objasni da niko nije hteo da kupi ni jedan sesir, i za sta je iskoristio ta tri sesira koja nedostaju.

U toj atmosferi - odjednom su se napolju izvan kuce culi neciji koraci, kao i glasovi "OOORUK, OOORUK"

Vidno uplaseni stari covek i zena su pogledali kroz prozor, i ugledali tri coveka sa sesirima od slame na glavama koji su vukli nekakva velika kola sa necim prekrivenim na njima, koja su potom ostavili ispred njihove kuce, i poceli da se udaljavaju.

Stari covek i zena su polako izasli napolje, otkrili kola, i na veliko iznenadjenje videli da se na njima nalaze namirnice, i svakojake druge djakonije.
Pogledali su se iznenadjeno, a potom i u pravcu tri coveka sa sesirima od slame na glavama - cije pojave su nestajale u daljini.

---------------

Ova simbolicna prica ukazuje na jednu osnovnu istinu, da Bog vidi svako dobro delo ako je ono ucinjeno nesebicno iz srca - makar ono bilo i najmanje, i blagosilja one koji ga ucine, jer Isus je rekao "Tada će reći car onima što Mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni Oca mog; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.
Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost bejah, i primiste me;
Go bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i obiđoste me; u tamnici bejah, i dođoste k meni.
Tada će Mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?
Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo?
Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k Tebi?
I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste" ( Matej 25. 34 - 40 ).

Takodje, biblijska prica o milostivom Samarjaninu je prava slika Hriscanskog odnosa prema bliznjem.

Ova prica glasi:

"A on htede da se opravda, pa reče Isusu: A ko je bližnji moj.
A Isus odgovarajući reče:
Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.
A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prođe.
A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prođe.A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i videvši ga sažali mu se;
I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.
I sutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.
Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?
A on reče:
Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: Idi, i ti čini tako" ( Luka 10. 29 - 37 ).

Amin!

 

[Laodikeja]

PRAVA I POVRSNA VERA

Svaki covek nosi u svom bicu skrivenu teznju da na ovoj zemlji ostvari sebe i svoj zivot, i kreira svoju zivotnu realnost po svojoj sopstvenoj volji.

Covek je stvoren kao telesno i duhovno bice, odnosno - u svojoj strukturi poseduje i telesnu i duhovnu prirodu, i savest i moc razuma da donosi svesne savesne odluke u skladu sa svojom slobodnom voljom.

Vera kao pojam je prisutna u covekovom zivotu, jer svaka covekova zivotna ambicija na bilo kom planu - prozeta je nekakvom verom u njeno ostvarenje, i ako to ne mora biti povezano sa bilo kakvim oblikom religioznosti, vec sa licnom verom i pouzdanjem u sebe i svoje sopstvene potencijale, vestinu, znanje, sposobnost, i zivotne okolnosti.

Sa druge strane - postoji vera u Boga, koja coveku nudi mogucnost da dobije odgovore na sustinska pitanja ljudskog zivota i postojanja.
Problem je u tome - sto vecina ljudi prozivi svoj zivot na zemlji na cisto telesnom nivou svesti, nikada ne trazeci odgovore i ne baveci se tim pitanjima religiozne prirode.

Proucavajuci samu prirodu vere u Boga, i sagledavajuci razlicita iskustva ljudi koji sebe smatraju religioznim - moze se zakljuciti da u realnosti postoje dve vrste vere.

Na prvom mestu to je "povrsna vera" koja ima nekoliko nivoa.

Prvi nivo je opisao sam Isus Hristos recima "OVI LJUDI USNAMA ME POSTUJU, A SRCE NJIHOVO DALEKO STOJI OD MENE" ( Jevandjelje po Marku 7. 6 ).

Po Isusovim recima - ovakva vera ne podrazumeva nista vise od formalnog ispovedanja usnama, i to iz razlicitih ljudskih pobuda, od kojih neke mogu biti "nacionalni ponos, novac i laka zarada, ili radi licne promocije u odredjenim drustvenim ili verskim krugovima..."

Drugi nivo podrazumeva obavljanje formalne ritualno obredne prakse u crkvi ili van nje, iz razloga smirivanja sopstvene savesti - bez licnog duhonog iskustva ostvarivanja prisne zajednice sa Bogom i onoga sto takva zajednica sa njim donosi.

Treci nivo je vera zasnovana na pogresnim stanovistima suprotnim istini zapisanoj u svetoj Bozjoj reci bibliji, u kojoj takodje postoji nedostatak licnog iskustva sa Bogom, jer Isus je rekao "POSVETI IH ISTINOM SVOJOM, REC JE TVOJA ISTINA" ( Jevandjelje po Jovanu 17. 17 ).

Sto znaci - da je samo cista istina nosilac posvecenja i istinskih Bozjih blagoslova.

Suprotno ovoj opisanoj povrsnoj veri je takozvana "integralna" ziva vera.

Ova vera je zasnovana na cistoj istini zapisanoj u Bozjoj reci bibliji, i covekovom licnom zivom iskustvu sa Bogom, koje predstavlja nadprirodni dogadjaj, u kome Bog putem takve zive vere Duhom Svetim menja coveka - stvarajuci u njemu jedno novo bice, i usadjujuci jednu zivu ljubav, radost, i mir - sto se u bibliji naziva "nanovorodjenje Svetim Duhom"

Faktor ove zive vere je covekova iskrena zelja da spozna potpunu istinu bez obzira na cenu, i trazenje da mu se Bog otkrije i da ga povede putem istine.
Ako covek tako cini - Bog ce delovati svojim Svetim Duhom, osvedocice ga u svaku istinu, i kroz tu istinu dati mu Bozansko prosvetljenje, menjajuci njegovo srce i misli, jer Isus je rekao za Duha Svetoga "ON CE VAS UPUTITI NA SVAKU ISTINU" ( Jevandjelje po Jovanu 16. 13 ).

A ono sto Duh donosi putem ovakve zive vere je pomenuto nanovorodjenje Svetim Duhom - opisano u recima Isusa Hrista upucenim Nikodimu:

"Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božijeg.
Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?
Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.
Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rođen od Duha.
Odgovori Nikodim i reče Mu: Kako može to biti?
Isus odgovori i reče mu: Ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?
Zaista, zaista ti kažem da mi govorimo šta znamo, i svedočimo šta videsmo, i svedočanstvo naše ne primate.
Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako ćete verovati ako vam kažem nebesko?
I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu.
I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne.
Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni:
Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.
Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.
Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.
A sud je ovaj što videlo dođe na svet, i ljudima omile većma tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla.
Jer svaki koji zlo čini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegovih, jer su zla.
A ko istinu čini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu učinjena"

Amin!

Autor: Laodikeja

 

[Laodikeja]

POUKA O DARU DUHA I NJEGOVOM ZNACAJU ZA ZIVOT CRKVE

Jedan od najznacajnijih darova koje je Bog ostavio svojoj crkvi kao svom predstavniku na zemlji - jeste dar Svetoga Duha, i zato je ova tema od najbitnije vaznosti, kojom bi mi kao crkva i pojedinci trebali da se svakodnevno bavimo, ne samo formalno kao jednim od osnovnih ucenja zapisanih u bibliji - sa ciljem rasprave o samoj prirodi Svetog Duha, vec razmisljanjem o njegovoj sustinskoj ulozi u nasem licnom zivotu, kao i zivotu crkve.

Smatram - da je nedostatak zanimanja za ovu temu od koje zavisi sam kvalitet naseg duhovnog zivota i zivota crkve - upravo uzrok loseg duhovnog stanja i duhovnog mrtvila koji su obuzeli nase redove, a da sa druge strane - od njenog pravilnog razumevanja, i licne iskustvene primene ovog dara - zavisi nas duhovni zivot, i nase vecno spasenje.

Bog nam je u svom Bozanskom providjenju - kroz duhovne darove, i posebno putem ovog dara Svetoga Duha - dao sve sto nam je potrebno, da bi smo ostvarili i odrzavali jednu prisnu plodonosnu zajednicu sa njim.
U tom svojstvu - dao nam je mnogobrojne savete u reci Bozjoj, kako bi kao crkva uzrasli u veri i poznanju Gospoda Isusa Hrista, i postigli savrsenu pravdu, i spremnost za njegov skori dolazak u slavi.

Oni su dati i da ukazu na ulogu Svetoga Duha u nasem licnom zivotu, i na iskustvo koje mozemo imati ako se prepustimo njegovom Bozanskom uticaju, koji ce nam doneti istinsko duhovno dobro, i njegovo vodstvo u radu za nase bliznje u delu objave jevandjelja - koje nam je kao crkvi povereno.

Braco i sestre, citajmo ove savete, i molimo se Gospodu da nam da licno iskustvo izlivanja ove ozivljujuce sile Svetog Duha, kako bi on u nama izvrsio promenu, i ucinio - da u svakom trenutku budemo Bogu na slavu.

Gledajuci danasnju duhovnu susu koja vlada medju onima koji se nazivau Hristovim imenom, postavlja se bitno pitanje "da li je protok vremena izmenio obecanje koje je Hristos dao prilikom svog odlaska - da ce Duh Sveti biti poslat kao njegov predstavnik?"

Odgovor je sledeci 'ako se obilje Bozanske milosti ne izliva danas na ljude u onoj meri koliko bi trebalo, ili ako se ispunjenje njegovih obecanja o izlivanju Duha ne vidi u onoj meri kako bi to moglo - razlog tome nije sto Bog to na neki nacin ogranicava ili se usteze da ucini, vec to znaci da se ona ne cene kako bi trebalo.

Svi bi mogli biti ispunjeni Svetim Duhom kada bi to uistinu zeleli.

Gde se god ne oseca potreba za Svetim Duhom, zavladace Duhovna pustos, tama, opadanje vere, i duhovna smrt.
Gde god ljudi posvecuju mnogo paznje formalnim sitnicima, tu nema Bozanske sile neophodne za rast i napredak zajednice, sile koja bi sa sobom donela i sve druge blagoslove koji su nam ponudjeni u neogranicenom obimu.

Pitanje je 'zato se ne oseca veca glad i zedj za darom Duha, kada on predstavlja sredstvo kojim se prima sila.
Zasto se ne govori o daru Duha, i zasto se on ne trazi u molitvama.
Zasto se ne drze propovedi o tome.
Onima koji sluze Bogu on daje dar Duha Svetoga radije nego sto roditelji daju dobre darove svojoj deci.

Duh Sveti je dat kao sila obnovljenja i ponovnog radjanja, da bi spasenje steceno smrcu naseg iskupitelja ucinila delotvornim.
Duh stalno nastoji da paznju ljudi usmeri na veliku zrtvu prinesenu na krstu Golgote, da svetu otkrije ljubav Bozju, a obracenoj dusi lepotu i dragocenost svete Bozje reci.
Dovodeci dusu dotle da uvidi i shvati svoju gresnost, i otkrivsi umu merilo pravde - Duh odvraca nasu ljubav od onoga sto je zemaljsko, i ispunjava nas ceznjom za svetoscu.

Ako se ljudi zele podciniti njegovoj sili, Duh ce izvrsiti posvecenje celog bica.
Duh ce utisnuti u dusu coveka ono sto je Bozansko.
Njegovom silom ce put zivota postati tako jasan, da niko ne mora zalutati.

Potrebno je da svaki vernik usrdno upucuje svoje molitve Bogu za svakodnevno krstenje Duhom.

Jedino tako uz pomoc Svetoga Duha covek moze nesto uciniti po pitanju svog spasenja, jer Hristos je rekao "bez mene ne mozete ciniti nista"

To podrazumeva i veru, i pokajanje i predanje Bogu, obracenje, i zivot u posvecenju i duhovnom uzrastanju.

Sve to cini duh koji svojom ozivljujucom silom deluje na ljudsko srce i misli, i vodi coveka Bogu, jer je Hristos rekao "Duh je ono sto ozivljava, telo ne pomaze nista"

Apostoli su tek nakon pedesetnice kada se Sveti Duh spustio na njih - postali istinski obraceni ljudi, spremni da jevandjeosku istinu odnesu u sve krajeve Sveta.

Tako je i crkvi i svakom verniku potrebna ova sila, jer bez nje crkva ce ostati u tami, i raspoznavace se samo po imenu napisanom na crkvenoj zgradi, bez zivotodavne sile Svetoga Duha koja osvedocava u i uverava, i nece moci da obavi apostolsku misiju objave jevandjelja ovom svetu.

 

[Laodikeja]

BIBLIJSKI USLOVI SPASENJA I ULASKA U CARSTVO NEBESKO

Najbitnije pitanje koje se postavlja kada se govori o veri i spasenju - to je pitanje uslova pod kojima čovek može dobiti spasenje i ući carstvo nebesko.

Šta biblija Božja reč govori o ovim uslovima, i da li su oni od bitne važnosti za spasenje čoveka, i iz kog razloga.

Biblija otkriva - da je jedna od osnovnih karakternih osobina Boga ljubav, i da je on po prirodi savršeno svet, pravedan, i dobar, i da prebiva na nebu u svetlosti kojoj se ne može pristupiti.

"Koji sam ima besmrtnost, i živi u svjetlosti kojoj se ne može pristupiti, kojega niko od ljudi nije vidio, niti može vidjeti" ( 1 Timotiju poslanica 6. 16 ).

Takođe, da je on stvoritelj svega što se vidi i ne vidi.

"Jer svaki dom treba neko da načini; a ko je sve stvorio ono je Bog" ( Jevrejima poslanica 3. 4 ).

Kao stvoritelj on je na nebu stvorio mnoštvo bića - nebeskih anđela, koji prebivaju u njegovoj prisutnosti, u savršenoj harmoniji i atmosferi neba - u kojoj je ljubav osnovni princip svih odnosa između nebeskih bića, i njega kao Boga koji je izvor te ljubavi.

Bog tvorac je u jednom trenutku stvorio planetu zemlju, i prve ljude - kojima je dao savršen dom u vidu rajskog vrta, u kome su oni prebivali u savršenom okruženju u neposrednoj prisutnosti Božjoj.

I tako bi ostalo kroz čitavu večnost da prvi ljudi svojom neposlušnošću i odvajanjem od tvorca nisu doživeli pad, koji je doveo do toga da su oni izgubili prvobitno savršenstvo, pa time i neprolazni život koji ih je do tada krasio.
Od tog trenutka pada - njihovim bićima je ovladao princip greha i smrti.
Princip koji rađa rodove sebičnosti, mržnje i netrpeljivosti, poremećenih odnosa i konflikta sa samim sobom i bližnjima, zebnje, straha i nemira, otuđenja, i na kraju i neprijateljstva prema Bogu.

Njihov pad i stanje u grehu im je samo po sebi donelo nemogućnost da prebivaju u prisutnosti savršeno svetog Boga i svetlosti koja ga okružuje, jer grešnik ne može u svom grešnom stanju da prebiva u blizini Božjoj.
Tako da su iz tog razloga oni izagnani iz rajskog vrta, jer biblija kaže "da je Bog za greh oganj koji spaljuje.

"Zato, primajući carstvo nepokolebano, da imamo blagodat kojom služimo za ugodnost Bogu, s poštovanjem i sa strahom.
Jer je Bog naš oganj koji spaljuje" ( Jevrejima poslanica 12. 28 - 29 ).

Ipak, Bog je iz ljubavi prema prvim ljudima koje stvorio, pa i svim njihovim potomcima - načinio plan spasenja, sa ciljem da ih vrati u prvobitno stanje savršenstva i neprolaznog života, kako bi se oni jednoga dana ponovo vratili u izgubljeni raj, i prebivali u prisutnosti Božjoj u kome je izvor života, ljubavi, i istinskog mira i sreće.

Da bi se ovaj Božji plan spasenja ostvario - on je u svom proviđenju čoveku postavio određene uslove, kao put kojim on treba da prođe da bi se na kraju susreo sa svojim tvorcem u njegovom carstvu slave.

Biblija na selektivan način opisuje ove uslove, koji su od ključnog značaja za čovekovo spasenje.

Svi ljudi na planeti zemlji se rađaju sa nasleđenom klicom greha i smrti u svom biću, i tokom života tu grešnost povećavaju - često i nesvesni stanja u kome se nalaze i pored savesti koja ih navodi da razlikuju dobro od zla kao nekakva formalna ljudska dela.

Za razliku od ovog ljudskog poimanja dobra i zla - biblija ide dublje, i pojam dobra i zla odnosno greha i pravde - postavlja na nivo srca.

Biblija o tome kaze:

"Jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čovjeka" ( jevanđelje po Mateju 7. 21 - 23 ).

Prvi od ovih uslova spasenja je čovekovo sticanje svesti da je grešan i da mu je potreban spasitelj koji ima moć da ga izvuče iz stanja u kome se nalazi, i da mu da željeni mir.

Prvi i presudni faktor koji dovodi do sticanja svesti o čovekovoj sopstvenoj grešnosti je slušanje ili čitanje reči Božje - kroz koju deluje osvedočavajuća oživljujuća sila Svetoga Duha.

Ovakav primer pronalazimo u delima apostolskim 2 poglavlje u primeru Petrove propovedi.

"Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovoga Isusa koga vi raspeste.
A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalijem apostolima: šta ćemo činiti, ljudi braćo?
A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha.
Jer je za vas obećanje i za djecu vašu, i za sve daljne koje će god dozvati Gospod Bog naš" ( dela apostolska 2. 36 - 39 ).

Drugi uslov koji ide paralelno sa prvim je vera u Hrista kao ličnog spasitelja i Gospoda, i prihvatanje njegove spasonosne žrtve na krstu kao otkup za lične grehe, i njegove posredničke službe kao jedino sredstvo opravdanja od greha.
Na šta upućuje i reč Božja.

"Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.
Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroza nj.
Koji njega vjeruje ne sudi mu se, a koji ne vjeruje već je osuđen, jer ne vjerova u ime jedinorodnoga sina Božijega" ( jevanđelje po Jovanu 3. 16 ).
Vrsta vere o kojoj biblija ovde govori podrazumeva jedan viši nivo od samog formalnog ispovedanja usnama.
To je vera koja tako prožima ljudsko biće - da posredstvom Duha Svetoga u čovekovom srcu rađa žalost zbog greha, i ujedno ljubav prema Bogu, i želju da se očisti i da mu služi.
Pokreće ga na delo jednog potpunog predanja sebe Bogu, koje rezultuje obraćenjem koje podrazumeva unutrašnju promenu koju biblija definiše kao "nanovorođenje Duhom Svetim" praćenim jednom živom radošću, ljubavlju, i nebeskim mirom.

Ovom nanovorođenju predhodi obred krštenja u vodi kao formalni znak promene koju je Duh Sveti učinio u čoveku.

Biblija o tome kaže:

"Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega.
Reče Nikodim njemu: kako se može čovjek roditi kad je star? eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?
Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.
Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi.
Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rođen od Duha" ( jevanđelje po Jovanu 3. 3 - 8 ).

"I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svijeh nečistota vaših i od svijeh gadnijeh bogova vaših.
I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tijela vašega, i daću vam srce mesno.
I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete" ( knjiga proroka Jezekilja 36. 25 - 27 ).

Sledeći i krajnji uslov spasenja je život u posvećenju bez greha, iz koga prirodno proističu rodovi vere, kao i rod poslušnosti Božjim zapovestim iz ljubavi prema Bogu i bližnjima.

Biblija o tome svedoči:

"A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vjera, Krotost, uzdržanje" ( Galatima poslanica 5. 22 - 23 ).

"Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu" ( otkrivenje 14. 12 ).

Na kraju, biblijski princip spasenja podrazumeva ispunjenje svih ovih uslova - koji su usko povezani i čine jednu celinu u praktičnom duhovnom iskustvu čoveka, koje je u bibliji jednostavno prikazno iskustvom biljke koja ima tri perioda u svojoj razvojnoj fazi.

Na prvom mestu sejanje semena, na drugom mestu razvoj biljke iz semena koje je posejano, i na trećem rod koji nastaje iz biljke koja se razvila iz semena"

Tako isto u duhovnom iskustvu čoveka - u početku u srce biva posejana reč Božja, iz koje potom nastaje vera koja vodi pokajanju i predanju, i obraćenju i novorođenju Svetim Duhom, i na kraju rod vere kao posvećen život u skladu sa rečju Božjom.

Neispunjenje jednog ili više ovih uslova - pokazuje da čovek ustvari nije ni krenuo ovim putem, jer nije spreman da ispuni biblijske kriterijume koji su dati radi njegovog ličnog dobra, i ostaje u grupi opisanoj u otkrivenju 22 poglavlju:

"A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž" ( otkrivenje Jovanovo 22. 15 ).

Na ovoj planeti na kojoj vladaju sotonski principi - borba sa zlom i grehom je neminovnost za svakog čoveka koji krene pomenutim koracima putem vere u Hrista.

Često je ta borba praćena usponima i padovima.
Ali u Hristu našem spasitelju i Gospodu koji posreduje za nas pred Ocem u nebeskoj slavi - imamo svu potrebnu pomoć, samo ako mu se poverimo i sebe i svoju volju predamo njemu - da on deluje u nama svojim Svetim Duhom, kako bi njegovom pomoći i sa njim u zajednici - ispunili ove uslove koji su postavljeni radi našeg večnog dobra.

Uslov ovome je - da ne kidamo zajednicu sa njim, već da je održavamo iz trenutka u trenutak, putem molitve, i proučanjem Božje reči, odlaskom u prirodu gde se očituje Božja slava, i proučavanjem Božjih dela - koja onome koji prepoznaje njegovo delovanje kroz dela njegovih ruku - donosi obilje Božjih blagoslova.

Amin!

 

[bez_imena]

1 “U to će doba ustati Mihael, veliki knez koji zastupa djecu tvoga naroda; i bit će doba tjeskobe, kakva ne bijaše nikada otkada je naroda i do toga vremena: u to doba će tvoj narod biti izbavljen, svaki koji se nađe zapisan u knjizi.

2 I probudit će se mnogi od onih koji spavaju u prahu zemaljskom; neki na vječni život, a neki na sramotu i vječni prezir.

3 Oni koji su mudri svijetlit će kao sjaj nebeskoga svoda, a oni koji mnoge obrate pravednosti kao zvijezde u vijeke vjekova.

4 A ti, Daniele, zatvori riječi i zapečati knjigu do vremena svršetka: mnogi će juriti amo-tamo i znanje će se umnožiti.”

5 Tada ja, Daniel, pogledah, i gle, ondje stajahu druga dvojica, jedan s ove strane riječne obale, a drugi s one strane riječne obale.

6 I reče jedan čovjeku odjevenu u lan, koji bijaše nad vodama rijeke: “Koliko dugo će biti do kraja tim čudesima?”

7 I čuh čovjeka odjevena u lan, koji bijaše nad vodama rijeke, kada je podigao svoju desnicu i svoju ljevicu prema nebu i zakleo se onime koji živi zauvijek, da će to biti na neko vrijeme, vremena i pola vremena; i da će sve to svršiti kada on dovrši rasulo snage svetoga naroda.

8 Čuh, ali ne razumjeh. Tada rekoh: “Gospodine moj, što će biti svršetak toga?”

9 On reče: “Idi svojim putem, Daniele; jer su te riječi zatvorene i zapečaćene do razdoblja svršetka.

10 Mnogi će se očistiti, ubjeliti i prokušati, ali će zli zlo postupati i nitko od zlih neće razumjeti; no mudri će razumjeti.

11 Od dana kada bude ukinuta svakodnevna žrtva i postavljena grozota koja pustoši, bit će tisuću dvjesto i devedeset dana.

12 Blagoslovljen je onaj tko čeka i dočeka tisuću tristo trideset i pet dana.

13 A ti idi svojim putem dok ne bude svršetak; jer ćeš otpočinuti i stati na svoju baštinu na svršetku danâ.”


Danijel poglavlje 12

 

[bez_imena]

Kristov primjer

Vaše bi motrište trebalo biti jednako Isusovu. Iako je bio Bog, nije zahtijevao svoje pravo da bude Bogom, nego je odložio svoju moćnu snagu i slavu te, uzevši na sebe lik sluge, postao ljudskim bićem. I kao ljudsko biće ponizio je samoga sebe, poslušan do smrti, i to do smrti na križu. Zato ga je Bog uzdignuo iznad svega i darovao mu ime uzvišenije od svakoga drugog imena, da pred Isusovim imenom prignu koljena sva bića na nebu, na zemlji i pod zemljom i da svaki jezik prizna: “Isus Krist je Gospodin” na slavu Boga Oca.
(Poslanica Filipljanima 2:5-11)

 

[bez_imena]

Ko je izašao na nebo i opet sišao? ko je skupio vjetar u pregršti svoje? ko je svezao vode u plašt svoj? ko je utvrdio sve krajeve zemlji? kako mu je ime? i kako je ime sinu njegovu? znaš li? Mudre izreke 30,4

„I nitko nije uzašao na nebo osim onoga koji s neba siđe: Sina Čovječjega koji je na nebu“ Ivan 3,13

Amen!

 

[stvarnoslap]

Ako se pitamo kako čitati Božju riječ, nama je to prilično jednostavno to odgovoriti zato što nam je Isus dao važnu uputu i rekao da nam je važno tražiti Boga svim svojim srcem, umom, svom svojom snagom. Tako da nam je to dobra uputa za čitanje Božje riječi. Čitati je svim svojim srcem i pustiti da ljubav koja struju iz Božje riječi dotakne i moju ljubav. Čitati je svom pozornošću i osluškujući Učiteljstvo te učeći od toga, jer nismo ni prvi ni zadnji koji se susrećemo s Božjom riječju. (fra Ante Vučković)

 

[Isabeleta]

Tek nedavno sam čula za fra Antu Vučkovića i poslušala par njegovih predavanja. I baš mi se dopao.
ne samo da je dobar teolog, već i karizmatik.

 

[Laodikeja]

Nekada devedesetih godina nije bilo boljeg propovednika na ovim prostorima, a mislim i na svetu - od Radiše Antića.

Imam na desetine snimljenih predavanja ovog čoveka, celu seriju "jevanđelje po Jovanu" i "put istina, i život"

Prelepa jevanđeoska izlaganja.

https://youtube.com/playlist?list=PL71DIl3axqDbboEIcIi9t