Tražiti Boga srcem i umom

Učlanjen(a)
30.01.2016
Poruka
371
Pravo hrišćanstvo ohrabruje na to da se u izgrađivanju vere koja se dopada Bogu uključe i srce i um.


U STVARI, osnivač hrišćanstva, Isus Hrist, poučavao je da moramo voleti Boga „svim svojim srcem“ i „svom svojom dušom“, ali i „svim svojim umom“, to jest intelektom (Matej 22:37). Da, naše mentalne sposobnosti moraju igrati važnu ulogu u obožavanju.


Kada je podsticao svoje slušaoce da razmišljaju o njegovim učenjima, Isus je često pitao: „Šta mislite?“ (Matej 17:25; 18:12; 21:28; 22:42). Slično tome je i apostol Petar pisao suvernicima da bi ’budio njihove sposobnosti jasnog razmišljanja‘ (2. Petrova 3:1).

Apostol Pavle, rani misionar koji je najviše putovao,
podsticao je hrišćane da koriste „snagu svog razuma“ i da ’sami ispitaju šta je dobra i prihvatljiva i savršena Božja volja‘ (Rimljanima 12:1, 2).

Hrišćani samo uz takav temeljan, pažljiv pristup svojim verovanjima mogu izgraditi veru koja se dopada Bogu i koja je dorasla ispitima koji se pojavljuju u životu (Jevrejima 11:1, 6).

Dakle, Bozja rec Biblija kaze da ko trazi Boga svim srcem i svim umom nacice ga...
I ko voli Boga istrazice njegovu rec i volece je i citace je svaki dan
i primenjivace je.
kao sto je Psalmist rekao

Psalam 119
1Srecni su oni koji zive besprekorno
koji zive po Jehovinom zakonu.

2 Srećni su oni koji se drže njegovih opomena*,+
koji ga traže svim svojim srcem.+
Kako trazite Boga svim srcem i svim umom?
na cemu gradite svoju veru?
 
Poslednja izmena:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
U skladu sa temom zelim da prokomentarisem o pravom poznanju Isusa Hrista.

Sta znaci sustinski spoznati Gospoda Isusa Hrista, i kako se ova spoznaja ostvaruje.

U biblijskom kontekstu - postoji tri vrste spoznaje licnosti Isusa Hrista.

Prva od njih je spoznaja Isusa Hrista po telu.

Ovaj nacin spoznaje iskusili su Jevreji i drugi ljudi koji su ziveli u Hristovo vreme, jer je Hristos obilazio gradove i dolazio u svakodnevni bliski kontakt sa ljudima, sa njima razgovarao, lecio bolesne, propovedao na trgovima...

Medjutim, mnogi od tih ljudi koji su ga licno upoznali - su ga odbacili.

Tako da je ta vrsta spoznaje Hrista po telu pozitivna, ali ne i najvaznija spoznaja.

Druga spoznaja Isusa Hrista je istorijska spoznaja.
Ona podrazumeva poznavanje istorijskih cinjenica o licnosti Isusa iz Nazareta.
Hriscani 1 veka i kasnije - poznavali su Hrista na ovaj nacin.
Mnogi Hriscani i drugi ljudi danas - takodje poznaju Hrista kao istorijsku licnost, bilo da ga prihvataju ili ne.

Tako da ni ova istorijska spoznaja Isusa Hrista nije najvaznija.

Treca spoznaja Gospoda Isusa Hrista podrazumeva ostvarivanje licnog prisnog odnosa sa njim - putem vere i poverenja u njega kao licnog spasitelja koji je umro na krstu za grehe covecanstva, i kao onoga koji danas posreduje u nebeskoj Svetinji pred Ocem u korist naseg spasenja, i koji ce ponovo doci da nas povede u svoje vecno carstvo slave.

To je pravo poznanje Isusa Hrista - koje kao plod donosi vecni zivot, jer je Hristos rekao "a ovo je zivot vecni, da poznaju tebe, jedinoga i istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista" ( Jevandjelje po Jovanu 17. 3 ).

Govoreci o teoloskom smislu Isusove smrti na krstu - centralna poruka biblije jeste "da su svi ljudi sagresili i da ce zbog toga umreti"
Smrt je dakle neizbezna posledica covekovog gresnog stanja.

Ono sto je Hristos ucinio na krstu je najjednostavnije receno - polaganje bezgresnog, nevinog zivota umesto coveka koji je kriv.

Svi koji veruju da je Isus Hristos razapet za njihove licne grehe - imaju vecni zivot i mir sa Bogom.

"Jer Bogu tako omile svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima zivot vecni" ( Jevandjelje po Jovanu 3. 16 ).

U ovome je sazeta citava vest jevandjelja.

Zrtva Isusa Hrista tako predstavlja jedini put spasenja.

Verom u tu zrtvu - covek moze imati vecni zivot, i naslediti carstvo Bozje.

Samo u podnozju krsta mi mozemo spoznati sebe i svoju pravu prirodu, jer razapeti Hristos ne otkriva samo karakter Boga - vec i karakter ljudi.

Jer dok je tu na krstu Bozja ljubav prinosila sebe za spas covecanstva - naspram te ljubavi Hristovo raspece je otkrilo i jedan drugi princip, a to je ljudska mrznja prema Bogu, i coveku.

Jedino spoznajuci Bozju ljubav koja se pokazala u zrtvi Isusa Hrista na krstu - covek moze imati udela u toj ljubavi kojom biva ovencan verom i prihvatanjem Hrista kao licnog spasitelja i Gospoda.
 
Učlanjen(a)
23.10.2015
Poruka
442
Svako ima svog Boga u sebi. Jezim se kada me neko ubedjuje da je veliki vernik, a istetoviran je kao grafika okacenao zid.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Niko ne moze da sudi o nekome preko zice.

Ipak, predan posvecen covek ima svoja obelezja koja se pokazuju u kontaktu sa ljudima, kao svetlost u Isusovoj prici koja svetli svetu.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Ako verujete da je biblija Bozja rec, i u Isusa kao spasitelja sveta, i u moc biblije i Isusa da menja coveka, onda smo iz iste price.

Ako ne verujete vec sledite neki drugi put, onda nismo.

Zelim svako dobro.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
PROBUDITE SE LJUDI

Gospod Isus Hristos je jednom prilikom govoreci o znacima kraja istorije sveta i njegovog drugog dolaska u slavi - izgovorio sledece reci "Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije" ( jevandjelje po Luki 21. 31 ).

Mi danas zivimo u vremenu koje biblija opisuje kao vreme posletka, u kome se svakodnevno naocigled celog sveta odigravaju poslednji dogadjaji svetske istorije - koji upravo predstavljaju ispunjenje znakova opisanih u bibliji, koji prethode kraju istorije sveta i Hristovom drugom dolasku u slavi.

Oni koji studiozno proucavaju biblijska prorocanstva koja govore o kraju, posebno ona iz knjige proroka Danila, Otkrivenja Jovanovog, i Isusovog eshatoloskog govora zapisanog u Jevandjelju po Mateju 24 poglavlju u kome je ukazao na znake kraja i svog drugog dolaska u slavi - ne mogu a da ne vide da su se vecina ovih prorocanstava i znakova u velikoj meri vec ispunili.

Ako pogledamo samo poslednju deceniju - videcemo kontinuirane dogadjaje u vidu sve ucestalijih i razornijih prirodnih katastrofa na raznim krajevima planete zemlje, zemljotresa, poplava, pozara izazvanih ekstremno visokim temeraturama, i slicno.
Poslednji od ovih dogadjaja je skorasnji zemljotres u Italiji, koji se osetio u sloveniji, Hrvatskoj, i Bosni.

Svet danas svakodnevno u kontinuitetu sa ovim pomenutim dogadjajima pogadjaju i druge katastrofe, od kojih je pandemija Korona virusa koja je 2020 godine zadesila covecanstvo, i do danas odnela na hiljade ljudskih zivota.
A odmah zatim kao po nekom planski kreiranom redosledu - ove 2022 godine odpoceo veliki ratni sukob izmedju Rusije i Ukraine, koji preti da preraste u globalni svetski rat, i to nuklearnim oruzjem za masovno unistenje, koje bi ako se upotrebi dovelo do katastrofalnih posledica po covecanstvo, i zivot na planeti zemlji.

Medjutim, ono sto je najveca tragedija ovog poslednjeg vremena u kome zivimo - to je duhovna smrt covecanstva, na sta je ukazao i sam Gospod Isus Hristos kada je rekao opisujuci znake posletka " I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih" ( jevandjelje po Mateju 24. 12 ).

Covecanstvo je ovim pomenutim porastom bezakonja i zahladjenjem ljubavi o kojima Isus govori - stvorilo globalnu klimu u kojoj su zivotinjski principi grabljenja u cilju zadovoljenja cisto telesnih zelja i poriva, kao i sebicnost i egoizam, pohlepa i mrznja coveka prema coveku - zauzeli prvo mesto u covekovom zivotu, i postali osnovni pokretaci svih ljudskih misli i dela.

Govoreci o onima koji se formalno nazivaju Hristovim imenom, i medju njima je zavladalo jedno opste lose duhovno stanje - koje preti da ih odvuce u ponor bez dna, stanje koje biblija opisuje kao "duhovna mlakost" u kojoj ovi takozvani Hriscani zive zivotom jedne bezbrizne lagodne uljuljkanosti, praktikujuci pritom religiju prazne forme i legalizma - koji iskljucuju bilo kakvu istinsku zrtvu, i principe pravog biblijskog predanja i posvecenja.

Ovakvo stanje Isus verni i istiniti svedok upravo opisuje u poruci Laodikejskoj crkvi zapisanoj u otkrivenju Jovanovom 3 poglavlju "I anđelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijeg:
Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć.
O da si studen ili vruć!
Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.
Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go" ( otkrivenje Jovanovo 3. 14 - 17 ).

To je stanje koje je Isus na drugom mestu opisao i recima "A on odgovarajući reče im: dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene" ( jevandjelje po Marku 7. 6 ).

Ono se moze opisati i kao stanje opsteg neznanja o sustinskim istinama spasenja, i o tome sta je prava priroda vere, predanja, i posvecenja, i kako se oni iskustveno ostvaruju.

Najvecu odgovornost zbog ovakvog loseg stanja nose oni koji se danas nazivaju propovednicima i uciteljima Bozje crkve, kojima su upravo upucene sledece biblijske reci "Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.
Što se više množiše, to mi više grešiše; slavu njihovu pretvoriću u sramotu.
Od greha naroda mog hrane se, i lakome se na bezakonje njihovo.
Zato će biti svešteniku kao narodu; pohodiću ga za puteve njegove i platiću mu za dela njegova" ( knjiga proroka Osije 4. 6 - 9 ).

U odnosu na sve ove gore opisane znakove posletka koji se danas pokazuju na planeti zemlji u svetskim okvirima, svako od nas treba da se licno zapita - kakvi su moja vera i posvecenje u ovom trenutku, i sta Bog trazi od mene da uradim kako bih zauzeo vise stanoviste, i postigao visi nivo predanja i posvecenja, i spreman docekao kraj istorije sveta i Hristov drugi dolazak u slavi.

Kao pripadnici Bozjeg naroda zapitajmo se - da li je nasa sluzba Bogu potpuna, da li su nase molitve iskrene, i da li one cine da putem njih primamo svakotrenutacno izlivanje sile Svetog Duha - koji iz trenutka u trenutak zeli putem posvecenja da obnovi nasu palu gresnu prirodu, i stvori od nas i u nama jednog novog savrsenog coveka, koji ce uzrasti u veri i posvecenju u visini mere rasta Hristova.

Bog zeljno ocekuje od nas da se probudimo, i da dopustimo da nas obasja svetlost njegove slave koja dopire iz Svetinje gde Hristos rasirenih ruku posreduje za nas pred Ocem zaslugama svoje prolivene krvi na krstu, kako bi mi primajuci tu svetlost potom je dalje prenosili svetu koji umire u tami greha, i kako bi i svet spoznao svoga Gospoda i njegovu milost i ljubav, i obratio se celim srcem Bogu.

Kraj je vrlo blizu, da li smo svesni toga.

Molimo se Gospodu da nam da tu svest ako je nemamo, i veru da u ovim poslednjim danima potrazimo utociste u njemu.
Jer covekova jedina sigurnost i pribeziste u svetu koji ide ka kraju je u Bogu, jer Bozja rec kaze "I svet prolazi i zelja njegova, a koji tvori volju Bozju ostaje doveka ( 1 poslanica Jovanova 2. 17 ).

Amin!
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
MI NADJOSMO MESIJU

"A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i iđahu za Njim beše Andrija, brat Simona Petra;
On nađe najpre brata svog Simona, i reče mu: Mi nađosmo Mesiju, koje znači Hristos.
I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavši na nj reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar" ( Jevandjelje po Jovanu 1. 40 - 42 ).

Na osnovu ovog biblijskog navoda iz Jovanovog jevandjelja 1 poglavlja, postavlja se pitanje - sta sustinski znaci pronaci Mesiju?

Ovo pitanje je od kljucne vaznosti za spasenje svakog coveka na planeti zemlji.

Da li smo pronasli Mesiju, i ako jesmo - kakve efekte je to proizvelo u nasem zivotu i nama samima.

Jedan drugi biblijski tekst slican ovom gore pomenutom glasi "A behu neki Grci koji behu došli na praznik da se mole Bogu.
Oni dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreći: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.
Dođe Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.
A Isus odgovori im govoreći: Dođe čas da se proslavi Sin čovečiji.
Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi" ( Jevandjelje po Jovanu 12. 20 - 24 ).

Iz ovog biblijskog konteksta, i na osnovu iskustva ljudi onoga vremena, ali i ljudi danasnjice - bez obzira da li su sebe smatrali ili smatraju vernicima ili ne, moze se doci do zakljucka da postoje dve vrste spoznaje Mesije Isusa Hrista.

Prva je takozvana "istorijska spoznaja" koja podrazumeva poznavanje njega kao cisto istorijske licnosti, i onoga sto je on ucio i radio, a sto je zapisano u bibliji.

Druga spoznaja je "duhovna spoznaja" koja podrazumeva licno iskustvo koje covek moze doziveti sa Isusom - putem vere, i ispunjenja odredjenih uslova zapisanih u bibliji.

Obe ove spoznaje su bitne, i odvijaju se paralelno, s time da bez sticanja ove druge duhovne spoznaje - prva pomenuta istorijska spoznaja nema neki spasonosni smisao ako nije povezana sa verom, i licnim iskustvom sa Isusom.

Jos jedno pitanje koje se prirodno namece je to "da li mi uopste verujemo da je Isus ziva licnost na nebu koja zeli da nam se otkrije, i da nam da ovu duhovnu spoznaju" ne samo da u tim trenutcima mozemo reci "mi nadjosmo Mesiju" vec i da posvedocimo da nam se on licno otkrio tako sto nam je dao zivo iskustvo da ga i vidimo duhovnim ocima koje sluze za takvu vrstu spoznaje.

Mnogi ljudi u istoriji, ali i danas - smatrali su i smatraju da je ono sto je zapisano u bibliji samo nekakva teorija, ili fikcija koja nije ostvariva u praksi.

Razlog ovome je duboko ukorenjeno neverstvo u pogledu mogucnosti bilo kakvog natprirodnog Bozjeg delovanja, bilo u vidu licnih otkrivenja coveku, ili drugih - poput cuda.

Ovo neverstvo je nazalost prisutno i medju takozvanim vernicima, koji su zauzeli stav - da je vera nesto sto treba da se ispoljava samo na cistom nivou formalnog ispovedanja usnama - bez mogucnosti ikakvog stvarnog nadprirodnog Bozanskog delovanja, bilo u coveku ili u njegovoj neposrednoj blizini.

Neki smatraju da je takva vrsta nadprirodnog iskustva, ili cak izlivanje Svetog Duha i promene koju on cini u ljudskom bicu - data samo posebno odabranim ljudima, prorocima, apostolima, ili svestenicima.

Na srecu - medju Hriscanima ima pojedinaca koji razumeju i osecaju potrebu za ostvarivanjem ove duhovne spoznaje, kao i onih koji su je vec ostvarili u licnom iskustvu sa Isusom, koje je proizvod iskrene namere da sebe potpuno bezrezervno predaju u sluzbu Bogu, i trazenja da im se Isus licno otkrije.

Takva vrsta zive vere i iskrenosti - pokrece Boga da zivo deluje na coveka, i da mu da duhovno iskustvo koje je izrazeno u recima Davidovim "Svagda vidim pred sobom Gospoda: On mi je s desne strane da ne posrnem.
Toga radi raduje se srce moje, i veseli se jezik moj, još će se i telo moje smiriti u uzdanju" ( psalam 16. 8 - 9 ).

Takva vera i povezanost sa Bogom - daje mogucnost i da se Isus licno cudesno pokaze coveku i da mu progovori.

Bog se naime otkriva ljudima na vise nacina.
Kroz savest, putem sna, vizije, glasom, i kroz znakove.

Jedan broj takvih iskustava uz sva druga licna iskustva - doziveo sam u vise navrata.

Na samom krstenju 2000 godine, u trenutku kada sam stajao u bazenu u vodi do pojasa - u viziji su mi pokazana dva reda andjela na celu sa Isusom u formi latinicnog slova V.

Nesto kasnije - kada mi je prilikom jedne molitve u prirodi u viziji pokazan Gospod Isus, koji je sa rasirenim rukama stajao pred svetloscu koja je obavijala Bozji presto, i posredovao za mene, sto je dovelo do ispunjenja radoscu, i mirom.

Takodje, iskustvo gde mi se u sobi u visini plafona u viziji ukazao Gospod Isus, i progovorio mi - pozvavsi me u sluzbu propovednika i vesnika Bozjeg.

I na kraju slicno iskustvo 2012 godine, kada mi se u sobi prilikom citanja jedne knjige duhovnog sadrzaja - u visini plafona u vizji ukazao Gospod Isus, u beloj haljini, sa zlatnim pojasom oko struka, sto je dovelo do ispunjenja jednom zivom nebeskom radoscu koju ne poznaje ovaj svet.

Zivot Hriscanina predanog Bogu je takav - da on mozda nece imati ovakva svakodnevna iskustva vidjenja Isusove slave putem vizija, ali ce svakako imati svakotrenutacno ispunjenje Svetim Duhom - praceno radoscu ljubavlju i mirom.

A sto se tice drugih vrsta iskustva - ona ce doci sama po sebi u skladu sa covekovim posvecenjem i duhovnim rastom, i u zavisnosti kakav je njegov licni odnos sa Bogom.

Jer koliko trazimo, i koliko smo spremni sebe da zrtvujemo - toliko ce mo i dobiti.

Amin
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
STA JE PRAVA LJUBAV

Sta je ljubav u svojoj sustini.
Da li je to trenutno osecanje prozeto sentimentom prema odredjenom objektu, ili ona ima neko dublje znacenje.

Po bibliji postoje dve vrste ljubavi.
Takozvana "AGAPE" ili Bozja ljubav.
I sa druge strane "FILIA" kao subjektivni deo coveka, ili "svetovna ljubav"

Agape ljubav je prirodno svojstvo Bozjeg bica i deo njega samoga, jer on se otkriva svetu kao ljubav.

On ovom svojom ljubavlju prozima svu tvorevinu, i njom nadahnjuje i ispunjava sva stvorena bica.
Ona predstavlja univerzalno nacelo svih odnosa u Bozjem carstvu.

Padom prvih ljudi dovelo je do izopacenja, a sebicnost je postala osnov svih ljudskih misli, osecanja, i dela.

Ljubav koju su ljudi nuzno trebali da pokazu prema Bogu - okrenuli su ljubavlju prema sebi.

Ipak, Bog je stvorio plan spasenja, koji izmedju ostalog podrazumeva - da covek upoznajuci se sa ovim planom, i iskustveno ga primenjujuci u licni zivot putem licne zajednice sa Bogom - biva od Boga ovencan i ovim nacelom ljubavi, po obecanju Bozjem koje kaze "Jer se ljubav Bozja useli u srca nasa Duhom Svetim koji nam je dat"

Covek koji dozivi ovo iskustvo dodira Bozjom ljubavlju - sve cini iz nacela te ljubavi koja postaje deo njegovog sopstvenog bica, bilo da je u pitanju ljubav prema Bogu, bliznjima, supruzi, ili deci.

Takav covek ma gde da se nadje - siri ovaj pozitivan uticaj Bozje ljubavi, po recima Isusa Hrista koji kaze "po ljubavi ce vas poznati"

Amin!
 
Natrag
Top