LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Tramp osporava Obaminu krštenicu
Iznenađujući rejting Donalda Trampa među republikanskim pretendentima za Obaminog protivnika u 2012.
Zabava za mase ili budući predsednički kandidat: Donald Tramp
Vašington – On je uspešni preduzimač čije su zgrade među simbolima Njujorka, Čikaga i Los Anđelesa, rijaliti TV zvezda – i mogući kandidat za rivala Baraku Obami na predsedničkim izborima 2012, za koje je kampanja praktično već počela.
On je Donald Tramp, koji je, kao i mnogi tajkuni pre njega, sa raznih meridijana, rešio da se oproba i u politici, imajući u vidu ovde u tome najviše postignuće: ulazak u Belu kuću.
Zasad postiže iznenađujuće početne uspehe. Od svih pretendenata za republikansku nominaciju, najviše je u vestima, premda iz prilično kontroverznih razloga.
Tramp je, naime, zaigrao na kartu teme za koju se mislilo da je sasvim potrošena: Obamine krštenice. Stavio se time na čelo „rođenaša” („birthers”), proponenata „teorije zavere” po kojoj prvi crni predsednik SAD u stvari nije rođen na američkom tlu (na Havajima), već je uverenje o tome falsifikovao.
Američki ustav predviđa da se za predsednika može kandidovati samo neko ko je rođen u SAD, ali ni ustav niti ijedan zakon traži formalni dokaz o tome. Obama je, uprkos tome, u kampanji u kojoj je 2008. pobedio, javnosti stavio na uvid svoju krštenicu, dokument i „živom novorođenčetu” koji je izdala nadležna matična kancelarija sa Havaja.
Tramp maše upravo tim dokumentom, tvrdeći da „nije ono pravo”, iako je upravo takva potvrda dovoljna za svaki američki sud da se izvadi pasoš ili obave neke druge administrativne procedure u vezi sa državljanstvom. Ta krštenica je u stvari izvod iz detaljnijeg dokumenta koji se međutim, po zakonu, ne može stavljati na javni uvid.
Ovo osporavanje pada na plodno tlo kod jednog dela američke javnosti, pre svega onih birača koji glasaju za republikance. Njima se Tramp i obraća, navodeći uz to i da je Obamina baba izjavila da je rođen u Keniji, da se predsednikova porodica „svađa oko imena bolnice u kojoj je rođen”, kao i da se „niko ne seća” Obaminog odrastanja na Havajima. Povrh toga je i takođe stara sumnja da je Obama, čije je srednje ime Husein, u stvari musliman.
Iako su sve ovo samo poluistine, što sasvim sigurno zna i Tramp, to mu je donelo zavidan rejting – prema istraživanju Si-En-Ena, on trenutno deli prvo mesto sa Majkom Hakabijem kao najperspektivniji republikanski kandidat. Po nekim drugim sondiranjima je drugi ili treći, ali, u svakom slučaju, kotira se veoma visoko.
Sem toga, osporavanje Obamine krštenice prihvatile su i neke skupštine federalnih država. U Arizoni je čak izglasan i zakon po kome kandidat za predsednika na uvid mora da stavi ne samo izvod iz knjige rođenih, nego i potvrde o krštenju, pa čak i o obrezivanju, ako njegova vera ili etnička tradicija to nalaže.
To je, međutim, bilo previše čak i za guvernerku Arizone, inače miljenicu konzervativnog pokreta „Čajanka”, koja je stavila veto na taj zakon. Njen kolega u Luizijani je međutim najavio da će potpisati sličan zakon koji je usvojio tamošnji parlament.
U republikanskom establišmentu Trampov nastup se omalovažava i potcenjuje – mnogi misle da on na ovaj način želi da samo podigne svoj TV rejting – ali se iznose i strahovanja da bi on i drugi „rođenaši” kojima je dao krila mogli da nanesu štetu republikanskoj stvari u nastojanjima da onemoguće Obamin reizbor.
Poznata imena među novinskim komentatorima, poput Dejvida Bruksa iz „Njujork tajmsa”, smatraju da je Tramp „ozbiljan kao infarkt”. Reč je, naime, o ličnosti koja je uspela u životu i koja za komplikovane probleme nudi jednostavna rešenja – nešto što je već viđeno drugde, pa poznato i nama.
U komplikovanim vremenima posle ekonomske krize koja je poljuljala samopouzdanje ovdašnje srednje klase, Trampova antielitistička retorika i populizam izgledaju veoma privlačno.
„Amerika danas izgrađuje Kinu”, glasi jedno od njegovih objašnjenja za domaće ekonomske nevolje, jer Kina proizvodi po veštački niskim cenama, sa kojima ne mogu da se nose američki proizvođači. Amerika zatim troši svoje pare da bi pružala bezbednosni kišobran Južnoj Koreji, jednoj od najbogatijih nacija na svetu. Svi američki saveznici, po njemu, u stvari iskorišćavaju Ameriku, a iza leđa joj se zbog toga smeju – i tako redom.
„Tramp na nacionalnoj sceni govori one stvari o kojima drugi ne žele”, glasi još jedno od objašnjenja najnovijeg političkog fenomena. Ali ipak preovlađuje uverenje da njujorški tajkun samo „zabava za mase”, koji će na sceni biti sve dok na nju ne stupe od njega mnogo ozbiljniji glumci. Ko je u pravu, a ko se zavarava, tek će se videti, jer je stara istina da je sve nemoguće – sve dok ne postane moguće.
Politika
Iznenađujući rejting Donalda Trampa među republikanskim pretendentima za Obaminog protivnika u 2012.
Zabava za mase ili budući predsednički kandidat: Donald Tramp
Vašington – On je uspešni preduzimač čije su zgrade među simbolima Njujorka, Čikaga i Los Anđelesa, rijaliti TV zvezda – i mogući kandidat za rivala Baraku Obami na predsedničkim izborima 2012, za koje je kampanja praktično već počela.
On je Donald Tramp, koji je, kao i mnogi tajkuni pre njega, sa raznih meridijana, rešio da se oproba i u politici, imajući u vidu ovde u tome najviše postignuće: ulazak u Belu kuću.
Zasad postiže iznenađujuće početne uspehe. Od svih pretendenata za republikansku nominaciju, najviše je u vestima, premda iz prilično kontroverznih razloga.
Tramp je, naime, zaigrao na kartu teme za koju se mislilo da je sasvim potrošena: Obamine krštenice. Stavio se time na čelo „rođenaša” („birthers”), proponenata „teorije zavere” po kojoj prvi crni predsednik SAD u stvari nije rođen na američkom tlu (na Havajima), već je uverenje o tome falsifikovao.
Američki ustav predviđa da se za predsednika može kandidovati samo neko ko je rođen u SAD, ali ni ustav niti ijedan zakon traži formalni dokaz o tome. Obama je, uprkos tome, u kampanji u kojoj je 2008. pobedio, javnosti stavio na uvid svoju krštenicu, dokument i „živom novorođenčetu” koji je izdala nadležna matična kancelarija sa Havaja.
Tramp maše upravo tim dokumentom, tvrdeći da „nije ono pravo”, iako je upravo takva potvrda dovoljna za svaki američki sud da se izvadi pasoš ili obave neke druge administrativne procedure u vezi sa državljanstvom. Ta krštenica je u stvari izvod iz detaljnijeg dokumenta koji se međutim, po zakonu, ne može stavljati na javni uvid.
Ovo osporavanje pada na plodno tlo kod jednog dela američke javnosti, pre svega onih birača koji glasaju za republikance. Njima se Tramp i obraća, navodeći uz to i da je Obamina baba izjavila da je rođen u Keniji, da se predsednikova porodica „svađa oko imena bolnice u kojoj je rođen”, kao i da se „niko ne seća” Obaminog odrastanja na Havajima. Povrh toga je i takođe stara sumnja da je Obama, čije je srednje ime Husein, u stvari musliman.
Iako su sve ovo samo poluistine, što sasvim sigurno zna i Tramp, to mu je donelo zavidan rejting – prema istraživanju Si-En-Ena, on trenutno deli prvo mesto sa Majkom Hakabijem kao najperspektivniji republikanski kandidat. Po nekim drugim sondiranjima je drugi ili treći, ali, u svakom slučaju, kotira se veoma visoko.
Sem toga, osporavanje Obamine krštenice prihvatile su i neke skupštine federalnih država. U Arizoni je čak izglasan i zakon po kome kandidat za predsednika na uvid mora da stavi ne samo izvod iz knjige rođenih, nego i potvrde o krštenju, pa čak i o obrezivanju, ako njegova vera ili etnička tradicija to nalaže.
To je, međutim, bilo previše čak i za guvernerku Arizone, inače miljenicu konzervativnog pokreta „Čajanka”, koja je stavila veto na taj zakon. Njen kolega u Luizijani je međutim najavio da će potpisati sličan zakon koji je usvojio tamošnji parlament.
U republikanskom establišmentu Trampov nastup se omalovažava i potcenjuje – mnogi misle da on na ovaj način želi da samo podigne svoj TV rejting – ali se iznose i strahovanja da bi on i drugi „rođenaši” kojima je dao krila mogli da nanesu štetu republikanskoj stvari u nastojanjima da onemoguće Obamin reizbor.
Poznata imena među novinskim komentatorima, poput Dejvida Bruksa iz „Njujork tajmsa”, smatraju da je Tramp „ozbiljan kao infarkt”. Reč je, naime, o ličnosti koja je uspela u životu i koja za komplikovane probleme nudi jednostavna rešenja – nešto što je već viđeno drugde, pa poznato i nama.
U komplikovanim vremenima posle ekonomske krize koja je poljuljala samopouzdanje ovdašnje srednje klase, Trampova antielitistička retorika i populizam izgledaju veoma privlačno.
„Amerika danas izgrađuje Kinu”, glasi jedno od njegovih objašnjenja za domaće ekonomske nevolje, jer Kina proizvodi po veštački niskim cenama, sa kojima ne mogu da se nose američki proizvođači. Amerika zatim troši svoje pare da bi pružala bezbednosni kišobran Južnoj Koreji, jednoj od najbogatijih nacija na svetu. Svi američki saveznici, po njemu, u stvari iskorišćavaju Ameriku, a iza leđa joj se zbog toga smeju – i tako redom.
„Tramp na nacionalnoj sceni govori one stvari o kojima drugi ne žele”, glasi još jedno od objašnjenja najnovijeg političkog fenomena. Ali ipak preovlađuje uverenje da njujorški tajkun samo „zabava za mase”, koji će na sceni biti sve dok na nju ne stupe od njega mnogo ozbiljniji glumci. Ko je u pravu, a ko se zavarava, tek će se videti, jer je stara istina da je sve nemoguće – sve dok ne postane moguće.
Politika