Mrzim vrištalice,mrzim plastikandže,mrzim pljuvanje po delovima tela,mrzim Dženu Džejmison,mrzim mehanicističke filmove...Ako biram,biram probrana japanska izdanja i veselu USA/FRA produkciju iz sedamdesetih (Aunt Peg,Seka,Brigitte Lahaie,Annette Haven,Uschi Digard...aaaahhh !).
Iskreno,ćornipe sam ,oduvek (kada sam ih gledao),gledao iz jednog jedinog razloga,a to su - zgodne žene [valjda sam zato,često,bio sklon "piroćanskom efektu"(mada sa pomenutim krajevima nemam veze) pri odlasku u video klub - birao film po poznatom glavnom muškom liku,jer tako za sića kintu dobiješ buljuke žena koje vise po njemu].
Priznajem,dugo godina ("svrnem" li na svežiju produkciju) nisam video duhovitiju i bolje glumljenu varijantu
od par godina starog serijala " Exploited BabySitters " (ljudi se,naprosto,igraju).
Mi smo postali civilizacija presićena seksom,a čega ima na pretek i lako dostupnog - to više nije interesantno.Pomerili smo sopstveni nivo draži i trebaju nam sve jače i obilnije doze,a do zadovoljstva sve teže stižemo.Da malo apstiniramo,pomalo se vratimo "običnom" i neobaveznom flertu (koji ne mora da okonča krevetskom parternom gimnastikom),vratimo ljubavi...mislim da bi nam svima bilo mnogo bolje.
