30. juna 1990. godine u četvrtfinalu svetskog prvenstva u Italiji, Tomislav Ivković odbranio je penal velikom Dijegu Armandu Maradoni. I pored toga reprezentacija Jugoslavije je eliminisana u tom četvrtfinalu.
Antologijski duel sa “Gaučosima” ušao je u istoriju. Stariji ljubitelji fudbala sećaju se ovog meča iz direktnog prenosa. Oni mlađi – znaju ga sa “jutjuba“. Bilo kako bilo, ovo je bio i ostao meč o kom se priča… Bio je to poslednji ples “plavih” na svetskoj sceni. Tih 120 minuta i penali u vreloj Firenci našli su mesto među klasicima svetskog fudbala. Jugoslavija je sa igračem manje više od sat i po odolevala navali pred kojom su padali Sovjeti, Brazilci, Italijani… Možda Argentina nije bila bauk kao četiri godine ranije u Meksiku, ali je u ekipi i dalje imala maestra Maradonu. A, onda su na red došli udarci sa 11 metara. Mnogi kažu, lutrija. Penali su odlučili polufinalistu. Odbrane, promašaji, preokreti – drama. Nažalost, “Gaučosi” su prošli. Sa tog meča bilo je mnogo trenutaka koji će se večito pamtiti, ali ipak posebno se izdvaja situacija kada je Tomislav Ivković zaustavio šut sa bele tačke legendarnom Dijegu Maradoni, po mišljenju mnogih – najblistavijoj fudbalskoj zvezdi svih vremena.
Priča o tom legendarnom penalu ne bledi ni danas, kada jebranio za Sporting protiv Napolija u Kupu UEFA, Ivković je odbranio penal Maradoni, ali i dobio zanimljivu opkladu. Dvojica igrača su se kladila u 100 dolara pre izvođenja jedanaesterca a pošto je odbranio penal, Ivković je dobio novac, ali i dres velikog Dijega. Ponudio mu je Ivković opkladu i pre penala na prvenstvu u Italiji, ali je Dijego odbio. Uspeo je Ivković i u Firenci da odbrani penal Maradoni, uhvatio mu je živu loptu a mnogo godina kasnije prisetio se te odbrane i straha u očima velikog Dijega Maradone pre izvođenja jedanaesterca: “Nije smeo da me gleda od straha. Rekao sam mu da znam gde će da šutira i da ću mu odbraniti. Zvao sam ga “Dijego, Dijego…”, ali on nije reagovao. Bio je koncentrisan na loptu. Ponovio sam mu da znam šta će uraditi. Napravio sam fintu, krenuo u levu, pa u desnu stranu i opet ga nadmudrio.”
Podsetite se legendarnog penala i odbrane Tomislava Ivkovića, odbrane koja ipak nije bila dovoljna za prolaz Jugoslavije u polufinale.
Antologijski duel sa “Gaučosima” ušao je u istoriju. Stariji ljubitelji fudbala sećaju se ovog meča iz direktnog prenosa. Oni mlađi – znaju ga sa “jutjuba“. Bilo kako bilo, ovo je bio i ostao meč o kom se priča… Bio je to poslednji ples “plavih” na svetskoj sceni. Tih 120 minuta i penali u vreloj Firenci našli su mesto među klasicima svetskog fudbala. Jugoslavija je sa igračem manje više od sat i po odolevala navali pred kojom su padali Sovjeti, Brazilci, Italijani… Možda Argentina nije bila bauk kao četiri godine ranije u Meksiku, ali je u ekipi i dalje imala maestra Maradonu. A, onda su na red došli udarci sa 11 metara. Mnogi kažu, lutrija. Penali su odlučili polufinalistu. Odbrane, promašaji, preokreti – drama. Nažalost, “Gaučosi” su prošli. Sa tog meča bilo je mnogo trenutaka koji će se večito pamtiti, ali ipak posebno se izdvaja situacija kada je Tomislav Ivković zaustavio šut sa bele tačke legendarnom Dijegu Maradoni, po mišljenju mnogih – najblistavijoj fudbalskoj zvezdi svih vremena.Priča o tom legendarnom penalu ne bledi ni danas, kada jebranio za Sporting protiv Napolija u Kupu UEFA, Ivković je odbranio penal Maradoni, ali i dobio zanimljivu opkladu. Dvojica igrača su se kladila u 100 dolara pre izvođenja jedanaesterca a pošto je odbranio penal, Ivković je dobio novac, ali i dres velikog Dijega. Ponudio mu je Ivković opkladu i pre penala na prvenstvu u Italiji, ali je Dijego odbio. Uspeo je Ivković i u Firenci da odbrani penal Maradoni, uhvatio mu je živu loptu a mnogo godina kasnije prisetio se te odbrane i straha u očima velikog Dijega Maradone pre izvođenja jedanaesterca: “Nije smeo da me gleda od straha. Rekao sam mu da znam gde će da šutira i da ću mu odbraniti. Zvao sam ga “Dijego, Dijego…”, ali on nije reagovao. Bio je koncentrisan na loptu. Ponovio sam mu da znam šta će uraditi. Napravio sam fintu, krenuo u levu, pa u desnu stranu i opet ga nadmudrio.”
Podsetite se legendarnog penala i odbrane Tomislava Ivkovića, odbrane koja ipak nije bila dovoljna za prolaz Jugoslavije u polufinale.