LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
[h=2]TOLSTOLOBIK-beli (Hypophthalmichthus molitrix)[/h] [h=6]Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"[/h]
Max. dužina: 1 m.
Max. težina: do 40 kg.
Vreme mresta: jun-avgust
[h=3]Opis i građa:[/h] Telo tolstolobika je visoko,sa strane spljošteno, a glava široka sa debelim čelom i očima spuštenim ispod uzdužne osovine tela. Zato je dobio ime debeločelac (na ruskom tolstij lob-debelo čelo) ili glavonja. Donja čeljust je izbačena i ide prema gore. Po sredini trbuha mu se nalazi greben od grla do analnog otvora. Leđa su mu tamnosiva, bokovi srebrnasti,a trbuh beličast, nepravilno je prošaran bordobraonkastom bojom. Prsne peraje dopiru do trbušnih, spljoštena su i idu prema nazad. Repno peraje je izrazito veliko i duboko urezano. Le࣡ peraje je kratko i izdignuto. Peraja su siva a nekada i sa bordocrvenim senkama. Krljušti su male i tanke. Tolstolobik brzo raste, ali mnogo jede. Crevo tolstolobika je 15 puta duže od tela odrasle jedinke. Tolstolobik je vrlo značajan za održavanje kiseoničkog režima vode, jer čisti vodenu površinu od zatravljenja.
[h=3]Navike, stanište, rasprostranjenost:[/h] Prenet iz Kine, reke Amur. Poznate su dve vrste, beli i sivi. Gaji se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove pritoke. Hrani de isključivo fitoplanktonom (algama i jednoćelijskim organizmima) i veoma brzo raste. Razbijanjem predrasude da se ne može loviti sportsko ribolovnim priborom (najzaslužniji za to su ribolovci takmičari koji su prvi počeli da ih love na sportski način, sa mec štapovima, tankim najlonima i malim udicama, uz pomoć odgovarajuće površinske hrane), kao i zbog svoje veličine (druga po veličini u nasim vodama), borbenosti i sve veće prisutnosti na trpezama postao je interesantna riba sportskog ribolova. U naše vode se unosi veštačkim putem, poribljavanjem i obicno zajdeno sa amurom. Te dve ribe žive u nekoj vrsti simbioze, tj. amur se hrani višim vodenim biljem, a tolstolobik nižim. Na izmetu amura, koji sadrži veliki procenat celuloze, razvija se masa jednoćelijkih algi kojima se hrani tolstolobik.
[h=3]Razmnožavanje:[/h] Polno je zreo sa 4 godine. Mresti se od maja do avgusta u toplim, kamenitim i plitkim vodama. Izleže do 500000 jajašaca. Mlađ nakon 6 do 8 dana dobija na pigmentaciji, rastu mu krljušti i usni otvori. U zatvorenim vodama se jedino veštački mresti, ne obnavlja se prirodnim putem, pošto mu je za mrest potrebna temperatura od 36º.
[h=3]Mamci i pribor za lov:[/h] Lovi se ribolovačkim priborom, sa više uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubinski, najlonom od 0,20mm do0,30 mm i šaranskim udicama. Za uspešan ribolov obavezno je korišćenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po čitavoj visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice, od mamaca se koristi, prazna udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu prilikom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuvani kukuruz, list deteline, komadići vodenog bilja. Vreme najbolje za ribolov je rano jutarnji i kasno večernji časovi.
Max. težina: do 40 kg.
Vreme mresta: jun-avgust
[h=3]Opis i građa:[/h] Telo tolstolobika je visoko,sa strane spljošteno, a glava široka sa debelim čelom i očima spuštenim ispod uzdužne osovine tela. Zato je dobio ime debeločelac (na ruskom tolstij lob-debelo čelo) ili glavonja. Donja čeljust je izbačena i ide prema gore. Po sredini trbuha mu se nalazi greben od grla do analnog otvora. Leđa su mu tamnosiva, bokovi srebrnasti,a trbuh beličast, nepravilno je prošaran bordobraonkastom bojom. Prsne peraje dopiru do trbušnih, spljoštena su i idu prema nazad. Repno peraje je izrazito veliko i duboko urezano. Le࣡ peraje je kratko i izdignuto. Peraja su siva a nekada i sa bordocrvenim senkama. Krljušti su male i tanke. Tolstolobik brzo raste, ali mnogo jede. Crevo tolstolobika je 15 puta duže od tela odrasle jedinke. Tolstolobik je vrlo značajan za održavanje kiseoničkog režima vode, jer čisti vodenu površinu od zatravljenja.
[h=3]Navike, stanište, rasprostranjenost:[/h] Prenet iz Kine, reke Amur. Poznate su dve vrste, beli i sivi. Gaji se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove pritoke. Hrani de isključivo fitoplanktonom (algama i jednoćelijskim organizmima) i veoma brzo raste. Razbijanjem predrasude da se ne može loviti sportsko ribolovnim priborom (najzaslužniji za to su ribolovci takmičari koji su prvi počeli da ih love na sportski način, sa mec štapovima, tankim najlonima i malim udicama, uz pomoć odgovarajuće površinske hrane), kao i zbog svoje veličine (druga po veličini u nasim vodama), borbenosti i sve veće prisutnosti na trpezama postao je interesantna riba sportskog ribolova. U naše vode se unosi veštačkim putem, poribljavanjem i obicno zajdeno sa amurom. Te dve ribe žive u nekoj vrsti simbioze, tj. amur se hrani višim vodenim biljem, a tolstolobik nižim. Na izmetu amura, koji sadrži veliki procenat celuloze, razvija se masa jednoćelijkih algi kojima se hrani tolstolobik.
[h=3]Razmnožavanje:[/h] Polno je zreo sa 4 godine. Mresti se od maja do avgusta u toplim, kamenitim i plitkim vodama. Izleže do 500000 jajašaca. Mlađ nakon 6 do 8 dana dobija na pigmentaciji, rastu mu krljušti i usni otvori. U zatvorenim vodama se jedino veštački mresti, ne obnavlja se prirodnim putem, pošto mu je za mrest potrebna temperatura od 36º.
[h=3]Mamci i pribor za lov:[/h] Lovi se ribolovačkim priborom, sa više uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubinski, najlonom od 0,20mm do0,30 mm i šaranskim udicama. Za uspešan ribolov obavezno je korišćenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po čitavoj visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice, od mamaca se koristi, prazna udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu prilikom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuvani kukuruz, list deteline, komadići vodenog bilja. Vreme najbolje za ribolov je rano jutarnji i kasno večernji časovi.