Tinejdžerske ludorije - šišanje na ćelavo, pirsing, tetovaže...

[Andjela 7]

Tinejdžerske ludorije - šišanje na ćelavo, pirsing, tetovaže...

Promene izgleda po svaku cenu u ovom uzrastu znače vid samopotvrđivanja i potrebe ostavljanja dobrog utiska na okolinu, a može biti i modni trend ili hir

Šišanje na ćelavo, bojenje kose u najegzotičnijim bojama, frizure za koje je malo reći da su buntovne, pirsing, tetovaže, samo su neka od tinejdžerskih „ludila“ sa kojima roditelji ne znaju kako da se izbore. Glasne primedbe da ne treba to da rade, adolescenti i tinejdžeri uglavnom ignorišu, ili to kod njih izaziva buran protest koji se neretko završava svađom. U tom sukobu svako ostaje na svojoj strani, mladi teraju po svome, a roditeljsko nezadovoljstvo završava se stalnim gunđanjem.

Promene izgleda po svaku cenu, u ovom uzrastu, znače vid samopotvrđivanja i potrebu da ostave utisak na okolinu, objašnjavaju stručnjaci. Može biti i modni trend ili hir, gde se uzori pronalaze u popularnim osobama. Ali, svakako, ostaje pitanje zašto je nekome važno da baš na taj način izražava sebe i izaziva pažnju. I, uopšte, koliko razmišlja o eventualnim posledicama trenutnog hira. Ovo se najbolje odražava u potrebi tetoviranja, posebno trajnom tehnikom. Jer, ono što je poželeo u tom buntovnom periodu, za koju godinu, možda, neće mu se sviđati.

Ovo nisu jedini problemi koji prate tinejdžersko doba. Osim što su skloni određenoj vrsti vizuelnog „ispada“, tinejdžeri u jednom trenutku postaju lenji, bez želje da urade bilo šta. Ovakvim ponašanjem oni žele da privuku pažnju roditelja, ali i da ih kazne jer su pod velikim pritiskom. Lenošću oni izražavaju svoju nesposobnost, nemotivisanost, nezadovoljstvo i tugu. Neki su skloni da veruju kako u životu ne vredi raditi i ulagati trud, već da samo život podređen zadovoljstvima ima smisla.

Da bi izbegli zamke ovog karakterističnog odrastanja, roditelji, prvenstveno, treba da budu dobri uzori ponašanja. Što se njihovog tinejdžera tiče, oni mu moraju, jasno i primereno njegovom uzrastu, postaviti granice dozvoljenog, odnosno nedozvoljenog. To znači da kazne ne treba da budu ni prestroge ni preblage, bilo da se radi o zahtevima u pogledu učenja, oblačenja, ishrane, spavanja, biranja prijatelja, izlazaka... S druge strane, tinejdžeri ponašanjem treba da pokažu da više nisu deca, već da postaju odrasli, na koje može da se računa i da im se veruje.

Izvor: NOVOSTI, Z. O. J.

 

[edinos]

Tinejdžerske ludorije opasne po život
Ne tako davno je šesnaestogodišnja devojka jedva spasena u Indijskom okeanu tokom pokušaja da sama jedrilicom oplovi svet, u maju se trinaestogodišnjak popeo na Mont Everest, a neki stručnjaci sada postavljaju pitanje da li bi odrasli trebalo da odvraćaju mlade ljude od takvih rizičnih poduhvata.

U Vašingtonskoj školi jedrenja, budući jedriličari uzrasta od 9 do 15 godina uvežbavaju upravljanje jedrilicom, dok njihovi roditelji komentarišu spasavanje 16-godišnje Ebi Sanderlend u Indijskom okeanu.

„Mnoga deca veoma rano pokazuju sposobnosti. Ali sama devojčica, u tom delu sveta… to me zabrinjava", kaže Trejsi Fišer. Da li biste svom 17-godišnjaku dozvolili to - pitao je Glas Amerike. „Ne, ne verujem. Bez obzira koliko je neki tinejdžer zreo, proces odlučivanja nije sasvim razvijen", kaže Keti Krejmer. Ebi Saderlend je potražila pomoć kada joj je ogroman talas u Indijskom okeanu slomio jarbol dok je 13-godišnjak postao je najmlađa osoba koja se popela na Mont Everest.

Sa svoje strane,14-godišnji Luk kaže da razume to. „U životu moraju da se preuzimaju rizici da biste postigli što želite. Ako ih ne preuzmete, nećete ostvariti velike pobede", samouvereno tvrdi ovaj tinejdžer. Stručnjaci kažu da nisu iznenađeni. U stvari, kažu oni, mozak tinejdžera je sklon ekstremnim aktivnostima. Den Romer je stručnjak za adolescentnu komunikaciju pri Anenbergovom centru za javnu politiku. Po njegovom mišljenju, mozak tinejdžera sklon je ekstremnim aktivnostima.

„Mozak prosečnog adolescenta dobro funkcioniše ali se od starijih osoba razlikuje po tome što stariji imaju više iskustva i nemaju tu potrebu da stalno probaju neke nove stvari", kaže Romer. Životno iskustvo i oprezno rasuđivanje usmeravaju ljude ka uspesima. Zato 14-godišnja Kler Malki kaže da će pričekati koju godinu.

„Kada ste stariji i kada vas roditelji više ne kontrolišu svake dve sekunde, situacija postaje uzbudljivija jer ste samostalniji u odlučivanju", uverena je Kler. Ali, gde je ravnoteža između roditeljske kontrole i podsticanja slobode? „Roditeljima nije lako da odluče kada da malo 'olabave' tu kontrolu i dozvole deci da čine šta žele, a da budu sigurni da neće raditi nešto što je previše rizično", kaže Den Romer.

Doktorka Tim Džons, psihijatar koja se bavi problemima mladih, smatra da bi roditelji i iz emocionalnih razloga trebalo da podstiču razvoj veštine kontrole rizika. „Divno je podsticati talentovano dete i omogućiti mu da dostigne vrhunac ali deca imaju osetljiv ego i lako okrivljuju sebe u odnosu na druge", kaže ona. U Školi jedrenja, mladi jedriličari prvi put se otiskuju sami u jedrilici, doživljavajući stepen nezavisnosti koji će im kasnije u životu itekako biti od pomoći.