- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Tinejdžeri i tolerancija
Majda Janežić, psiholog | 01. novembar 2010. 12:26| Večernje novosti
Adolescenti, inače spremni na izlaženja iz klišea, pokazuju netrpeljivost prema onima koji nisu kao oni, ili navijaju za drugi sportski klub
Nedavno je nasilje zapljusnulo ulice našeg glavnog grada a potom se talas proširio i van granica naše zemlje... Mnoge javne ličnosti i stručnjaci pokušali su da, sa manje ili više uspeha, rastumače ovu pojavu, ali odgovor na jedno od najvažnijih pitanja ipak nismo dobili: otkud među najžešćim nasilnicima toliko mladih i još nepunoletnih ljudi? Kakav problem oni imaju kada su sa toliko mržnje mogli da napadnu one koji su u bilo kom smislu drugačiji od njih i kako to da adolescenti, koji su, inače, spremni na svakojaka izlaženja iz klišea ( kada je u pitanju oblačenje, frizura, muzika...), pokazuju ogromnu netrpeljivost prema onima koji nisu kao oni, ili navijaju za drugi sportski klub? Prvo što bi dobronameran čovek mogao da pomisli je da jedan broj mladih zaista teško živi, pa ekstremnom agresijom iskazuje nagomilano nezadovoljstvo. Ali, na to bi svako sa imalo zdravog razuma mogao odmah da stavi snažan kontraargument: a kako to da toliko drugih pripadnika njihove generacije raste u možda i težim uslovima, pa svoj protest ne izražavaju tako što biju i razaraju oko sebe čim im se pruži pogodna prilika? Šta razlikuje jedne od drugih adolescenata, pravo je pitanje za svakog roditelja. Ali, takođe, i roditelji treba dobro da se preispitaju i da dobro promisle čime i na koji način utiču na mlade u tim godinama.
Objasnite detetu šta je to tolerancija. Iako se o toleranciji mnogo priča, izgleda da se o njoj malo zna. Kao da ljudima i dalje nije baš najjasnije šta znači biti tolerantan, a ako odrasli na tom polju imaju problem, kako će uspeti da pravilno nauče svoju decu tolerantnom ponašanju? Zato evo najkraćeg mogućeg objašnjenja: biti tolerantan znači ne ugrožavati, ne proganjati i ne maltretirati one koji nam se ne sviđaju i koje ne podnosimo. Dakle, tolerantan čovek je onaj koji je zadržao svoja uverenja i pogled na svet ali je prihvatio da nema pravo da one druge, drugačije i različite od sebe napada, ponižava i vređa kao što ni ti drugi nemaju pravo da to njemu čine.
Pomozite detetu da nauči da bude tolerantno prema drugima. Kadaste razjasnili pojam tolerancije, dolazi teži zadatak: da naučite dete da se na tolerantan način ophodi prema ljudima u svojoj okolini. Najbolje da počnete od njegovog neposrednog okruženja jer je vrlo verovatno da se u njemu nalazi neki vršnjak koji se razlikuje od ostalih a koji je možda već predmet podsmeha ili čak žrtva nasilja. Podstaknite svoje dete da za početak bar ne učestvuje u napadima na svog druga a kasnije će odlučiti da li će tog vršnjaka prihvatiti u grupu onih sa kojima voli da se druži. Važno je da ne vršite pritisak na dete da ono mora po svaku cenu da bude drug sa nekim ko mu se ne dopada, samo ne treba da ga zadirkuje ili na bilo koji drugi način ugrožava.
Praktikujte tolerantno ponašanje u svakodnevnom životu. Ne zaboravite da su roditelji najjači uzori svojoj deci i prvi modeli ponašanja koje njihovo dete ima prilike da vidi. Zato će sve vaše "lekcije" o toleranciji pasti u vodu ako i sami ne budete ispoljavali ono što tražite da i vaše dete radi. Prevedeno na svakodnevne situacije, to znači da na primer pogrdno ne nazivate male pripadnike romske populacije kada na semaforu žele da vam operu šoferšajbnu – dovoljno je im odlučno kažete ako ne želite njihovu uslugu ili da jednostavno zatvorite prozor i ignorišete njihovu upornost.
Kada god vam je teško da otrpite nečiju različitost ili da na tako nešto podstaknete svoje dete, setite se kako bi svet bio dosadan kada bi svi ljudi voleli da slušaju istu muziku ili da se isto oblače. Raznolikost doprinosi tome da svet bude zanimljivo mesto za život a na nama je koliko ćemo u tome uživati.
Majda Janežić, psiholog | 01. novembar 2010. 12:26| Večernje novosti
Adolescenti, inače spremni na izlaženja iz klišea, pokazuju netrpeljivost prema onima koji nisu kao oni, ili navijaju za drugi sportski klub
Nedavno je nasilje zapljusnulo ulice našeg glavnog grada a potom se talas proširio i van granica naše zemlje... Mnoge javne ličnosti i stručnjaci pokušali su da, sa manje ili više uspeha, rastumače ovu pojavu, ali odgovor na jedno od najvažnijih pitanja ipak nismo dobili: otkud među najžešćim nasilnicima toliko mladih i još nepunoletnih ljudi? Kakav problem oni imaju kada su sa toliko mržnje mogli da napadnu one koji su u bilo kom smislu drugačiji od njih i kako to da adolescenti, koji su, inače, spremni na svakojaka izlaženja iz klišea ( kada je u pitanju oblačenje, frizura, muzika...), pokazuju ogromnu netrpeljivost prema onima koji nisu kao oni, ili navijaju za drugi sportski klub? Prvo što bi dobronameran čovek mogao da pomisli je da jedan broj mladih zaista teško živi, pa ekstremnom agresijom iskazuje nagomilano nezadovoljstvo. Ali, na to bi svako sa imalo zdravog razuma mogao odmah da stavi snažan kontraargument: a kako to da toliko drugih pripadnika njihove generacije raste u možda i težim uslovima, pa svoj protest ne izražavaju tako što biju i razaraju oko sebe čim im se pruži pogodna prilika? Šta razlikuje jedne od drugih adolescenata, pravo je pitanje za svakog roditelja. Ali, takođe, i roditelji treba dobro da se preispitaju i da dobro promisle čime i na koji način utiču na mlade u tim godinama.
Objasnite detetu šta je to tolerancija. Iako se o toleranciji mnogo priča, izgleda da se o njoj malo zna. Kao da ljudima i dalje nije baš najjasnije šta znači biti tolerantan, a ako odrasli na tom polju imaju problem, kako će uspeti da pravilno nauče svoju decu tolerantnom ponašanju? Zato evo najkraćeg mogućeg objašnjenja: biti tolerantan znači ne ugrožavati, ne proganjati i ne maltretirati one koji nam se ne sviđaju i koje ne podnosimo. Dakle, tolerantan čovek je onaj koji je zadržao svoja uverenja i pogled na svet ali je prihvatio da nema pravo da one druge, drugačije i različite od sebe napada, ponižava i vređa kao što ni ti drugi nemaju pravo da to njemu čine.
Pomozite detetu da nauči da bude tolerantno prema drugima. Kadaste razjasnili pojam tolerancije, dolazi teži zadatak: da naučite dete da se na tolerantan način ophodi prema ljudima u svojoj okolini. Najbolje da počnete od njegovog neposrednog okruženja jer je vrlo verovatno da se u njemu nalazi neki vršnjak koji se razlikuje od ostalih a koji je možda već predmet podsmeha ili čak žrtva nasilja. Podstaknite svoje dete da za početak bar ne učestvuje u napadima na svog druga a kasnije će odlučiti da li će tog vršnjaka prihvatiti u grupu onih sa kojima voli da se druži. Važno je da ne vršite pritisak na dete da ono mora po svaku cenu da bude drug sa nekim ko mu se ne dopada, samo ne treba da ga zadirkuje ili na bilo koji drugi način ugrožava.
Praktikujte tolerantno ponašanje u svakodnevnom životu. Ne zaboravite da su roditelji najjači uzori svojoj deci i prvi modeli ponašanja koje njihovo dete ima prilike da vidi. Zato će sve vaše "lekcije" o toleranciji pasti u vodu ako i sami ne budete ispoljavali ono što tražite da i vaše dete radi. Prevedeno na svakodnevne situacije, to znači da na primer pogrdno ne nazivate male pripadnike romske populacije kada na semaforu žele da vam operu šoferšajbnu – dovoljno je im odlučno kažete ako ne želite njihovu uslugu ili da jednostavno zatvorite prozor i ignorišete njihovu upornost.
Kada god vam je teško da otrpite nečiju različitost ili da na tako nešto podstaknete svoje dete, setite se kako bi svet bio dosadan kada bi svi ljudi voleli da slušaju istu muziku ili da se isto oblače. Raznolikost doprinosi tome da svet bude zanimljivo mesto za život a na nama je koliko ćemo u tome uživati.
