LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Tijanić: RTS pretplata pala na 40%
[/h] Izvor: Press
Beograd -- Direktor srpskog javnog servisa Aleksandar Tijanić kaže da procenat naplate pretplate za RTS u ovoj godini iznosi jedva 40 odsto.
“Uočljiv je paradoks da u godini najveće gledanosti zapadnemo u najdublju finansijsku krizu. Pretplata je sa skoro 70 procenata naplate u Beogradu i Novom Sadu sišla na oko 55 procenata”, kaže Tijanić.
Međutim, kako dodaje, u Nišu, Leskovcu, Kraljevu i Kruševcu pala je na nedovoljnih 15-25 procenata, što u srpskom proseku čini jedva 40 odsto.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]"Ukoliko država bez reakcije gleda Javni servis koji ubrzano trokira i sredinom godine prestaje da radi, to će značiti da neke stranke, neki političari i neke državne institucije hoće Srbiju natopljenju turskim serijama i informativnim programom komercijalnih medija. Kad premijerno ne isplatimo plate zaposlenih, kad gledanost Javnog servisa počne da pada, kad krenu štrajkovi i zatamnjeni ekrani za vreme Dnevnika, niko i nikada neće moći da ponovo podigne RTS do statusa programa kom građani Srbije najviše veruju. Možda neko u bolesnoj glavi ima takav plan", kaže Tijanić.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prema Tijanićevim rečima, ekonomska kriza je učinila svoje i Javni servis koji je 2008. godine imao pretplatu i zaradu od marketinga čak 106 miliona, ove godine ukupno ima na raspolaganju samo 70 miliona evra.
“Sa toliko novca RTS ne može da ispunjava svoje zakonske obaveze, pogotovu ako trećinu ukupnih sredstava država uzima preko raznih dažbina za sebe”, kaže on.
“Država Srbija, po evropskim standardima, mora da obezbedi Javnom servisu dovoljan i stabilan izvor finansiranja. Pošto država sa ovakvom krizom i zakonodavstvom neće biti u stanju da obezbedi neophodnih 100 miliona evra, Javni servis Srbije mora biti brojčano manji, programski fokusiraniji, štedljiviji i efikasniji”, navodi prvi čovek RTS-a.
To znači, kako dodaje Tijanić, da sledećih godina nećemo gledati baš sve utakmice na RTS-u, nećemo imati toliki broj snimljenih serija, emisija, dopisništava, muzičkih programa...
Na konstataciju da je RTS prošlog meseca uzeo kredit od komercijalnih banaka da bi isplatio zarade zaposlenima, Tijanić kaže:
“Broj stalno zaposlenih i honoraraca sa četiri hiljade mora da se smanji na tri hiljade. Država mora drugačijim zakonima da obezbedi ili efikasniju naplatu pretplate ili drugačiji način finansiranja RTS-a”.
[/h] Izvor: Press
Beograd -- Direktor srpskog javnog servisa Aleksandar Tijanić kaže da procenat naplate pretplate za RTS u ovoj godini iznosi jedva 40 odsto.
Međutim, kako dodaje, u Nišu, Leskovcu, Kraljevu i Kruševcu pala je na nedovoljnih 15-25 procenata, što u srpskom proseku čini jedva 40 odsto.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]"Ukoliko država bez reakcije gleda Javni servis koji ubrzano trokira i sredinom godine prestaje da radi, to će značiti da neke stranke, neki političari i neke državne institucije hoće Srbiju natopljenju turskim serijama i informativnim programom komercijalnih medija. Kad premijerno ne isplatimo plate zaposlenih, kad gledanost Javnog servisa počne da pada, kad krenu štrajkovi i zatamnjeni ekrani za vreme Dnevnika, niko i nikada neće moći da ponovo podigne RTS do statusa programa kom građani Srbije najviše veruju. Možda neko u bolesnoj glavi ima takav plan", kaže Tijanić.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prema Tijanićevim rečima, ekonomska kriza je učinila svoje i Javni servis koji je 2008. godine imao pretplatu i zaradu od marketinga čak 106 miliona, ove godine ukupno ima na raspolaganju samo 70 miliona evra.
“Sa toliko novca RTS ne može da ispunjava svoje zakonske obaveze, pogotovu ako trećinu ukupnih sredstava država uzima preko raznih dažbina za sebe”, kaže on.
“Država Srbija, po evropskim standardima, mora da obezbedi Javnom servisu dovoljan i stabilan izvor finansiranja. Pošto država sa ovakvom krizom i zakonodavstvom neće biti u stanju da obezbedi neophodnih 100 miliona evra, Javni servis Srbije mora biti brojčano manji, programski fokusiraniji, štedljiviji i efikasniji”, navodi prvi čovek RTS-a.
To znači, kako dodaje Tijanić, da sledećih godina nećemo gledati baš sve utakmice na RTS-u, nećemo imati toliki broj snimljenih serija, emisija, dopisništava, muzičkih programa...
Na konstataciju da je RTS prošlog meseca uzeo kredit od komercijalnih banaka da bi isplatio zarade zaposlenima, Tijanić kaže:
“Broj stalno zaposlenih i honoraraca sa četiri hiljade mora da se smanji na tri hiljade. Država mora drugačijim zakonima da obezbedi ili efikasniju naplatu pretplate ili drugačiji način finansiranja RTS-a”.