- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
[h=2]Tigrasti salamanderi[/h]Tigrasti salamanderi spadaju u velike severnoameričke vodozemce koji kopaju jame, a najaktivniji su noću. Latinsko ime je Ambystoma tigrinum, "Ambystoma" znači “otvorena usta”, a “tigrum” znači „nalik na tigra“. Ova vrsta je izdržljiva, dugovečna, i veoma interesantna za čuvanje.
[h=2]Ambystoma tigrinum[/h]
Prirodna staništa
Tigrasti salamanderi vode poreklo iz Severne Amerike, a staništa im se prostiru od Floride i severnog Meksika do južne Kanade i Stenovitih planina. U nekim državama imaju status ugroženih vrsta, zbog čega su zaštićene.
Za vreme kišne sezone, koja korespondira sa sezonom parenja, tigrasti salamanderi se mogu naći blizu bara, mirnih potoka, močvara i drugih manjih vodenih površina. U toku ostatka godine, uglavnom se skrivaju, i mogu se naći u prerijama, brdima i šuma gde mogu da iskopaju gnezdo od lišča ili podzemne jame. Takođe mogu živeti u već postojaćim jamama koje su iskopale druge životinje ili beskičmenjaci, poput rakova. Zbog podzemnog života spadaju u grupu koja se zove „krtice salamanderi“. Kopanje im dozvoljava da žive u hladnijim, vlažnijim okruženjima.
Fizičke karakteristike
Tigrasti salamanderi spadaju u jedne od najvećih stanovnika zemlje među salamanderima u Sjedinjenim Državama. Odrasli su obično 22.8-30.4 cm dužine, a neki mogu dostići dužinu i od 33.2-35.5 cm. Ovo je zdepasta životinja, sa širokom, spljoštanom glavom, tupim nosem, malim očima i dugim, debelim repom. Imaju četiri nožna prsta bez plovne kožice na prednjim stopalima i pet na zadnjim, takođe bez plovne kožice. U znak odbrane, odrasli ispuštaju sekret mlečne supstance iz žlezda na leđima i repu, koji je otrovan ukoliko se pojede.
Razlike kod podvrsta
Ima dve prepoznatljive vrste: tigrasti salamanderi (Ambystoma tigrinum) i kalifornijski tigrasti salamanderi (Ambystoma californiense). Trenutno, ima dosta (6-8 i više) podvrsta Ambystoma tigrinum; međutim, neka istraživanja preporučuju da se sve podvrste, osim istočnog tigrastog salamandera smatraju posebnim vrstama.
Razlike u polovima
Ne postoje razlike u boji kada su polovi u pitanju, ali mužjaci su uglavnom duži, imaju sabijeniji rep i duže zadnje noge od ženki. Za vreme sezone parenja, mužjaci mogu imati otečen čmarni otvor, a ženke mogu postati jače.
Boja
Tigrasti salamanderi su različitih boja. Neki imaju crnu, plavu, zelenu ili sivu osnovnu boju sa poprečnim šarama ili mrljama koje mogu biti bele, žute, narandžaste ili crne. Nasuprot njima, neki mogu imati svetliju osnovnu boju sa tamnim šarama. Boje variraju među podvrstama. Boje se mogu menjati kako salamander stari. Ima i nekih albino formi.
Životni vek
12-15 godina.
Temperament
Tigrasti salamanderi su uglavnom stidljivi i razdražljivi; međutim, s obzirom da ih privlači hrana, neki od njih će se brzo navići da uzimaju hranu iz Vaše ruke. Reč je o vrlo interesantnim stvorenjima.
Nošenje
Tigrasti salamanderi ne vole da se nose, pa bi to trebalo da svedete na minimum. Kada ih hranite ili kada čistite kavez koristite blage pokrete da biste izbegli kontakt sa životinjom.
Nega u zarobljeništvu
Kavezi
Vivarijum (prostor koji simulira prirodno okruženje) sa kopnenim i vodenim delom predstavlja idealno rešenje za ove vrste. Ovo okruženje će pomoći da se stabilizuje temperatura i vlažnost. Kavez ili vivarijum bi trebalo da je kapaciteta 37.8-56.7 litara (dimenzija 60.9x30.4x30.4 cm) za jednu životinju, ili 113.5 litara (91.4x30.4x30.4 cm) za par. Trebalo bi da postoji mreža kako bi se omogućila ventilacija.
Nameštaj u kavezu
U vivarijumu, koristite akvarijumski šljunak veći od salamandrove glave da biste sprečili gutanje. Ukoliko nije smešten u vivarijum, koristite masu za zagrtanje biljaka, mahovinu ili džungla-mešavinu. Uverite se da ništa nije kontaminirano pesticidima ili herbacidima. Ova podloga bi trebalo da zadržava vlažnost i da bude nekoliko inča gusta, da bi se omogućilo kopanje. Neki vid zone za skrivanje bi trebalo dodati, kao na primer glinenu saksiju za cveće, šuplji panj, ili napuklo kamenje.
Toplota
Ove vrste zahtevaju niže temperature, odgovarajuće bi bile 20-22.2°C u toku dana i 10-15.5°C preko noći. Dnevne temperature ne bi trebalo da pređu 23.8°C.
Osvetljenje
Nema potrebe za dodatnim osvetljenjem. Potreba za dodavanjem ultraljubičastog svetla je i dalje kontraverzno. Svetla mogu povećati temperature iznad dozvoljenog. S obzirom da je reč o noćnim vrstama, blago svetlo ih može učiniti aktivnijim.
Voda i vlažnost
Tigrasti salamanderi zahtevaju veću vlažnost, najmanje 70%. Salamandera i kavez bi trebalo prskati nekoliko puta dnevno. Ukoliko imate vivarijum, pumpa i filter Vam mogu pomoći u održavanju čistoće vode. Ukoliko nemate vivarijum, obezbedite vodu najmanje 2.5 cm duboku i 22.8-25 cm dužine. Ukoliko postoji glatka površina, napravite rampu da olakšate izlazak iz vode. Za reproduktivne parove, obezbedite vodu najmanje 15.2 cm duboku, da biljkama, sitnim kamenjem itd. na koje će ženka moći da prikači jaja.
Israna
Tigrasti salamanderi imaju dobar apetit i u divljini se hrane insektima, kišnim glistama, larvama, sitnim miševima, sisarima i čak drugim vodozemcima, poput žaba. Njihova ishrana treba da bude sastavljena od kišnih glista, malih puževa, voštanih crva, i cvrčaka ili drugih insekata zaprašenih puderom kalcijuma i vitamina. Mogu takođe jesti neku hranu za ribice, kao što su presovani crvići i škampi u salamuri. Veći primerci se mogu hraniti ružičastim miševima i sisarima, mada su miševi bogati mastima, pa bi ih trebalo davati samo povremeno. Tigrasti salamanderi bi trebalo da se hrane na svaka 2-3 dana.
S obzirom da su tigrasti salamanderi jako proždrljivi, mogu proizvesti priličnu količinu prljavštine, što podrazumeva često čišćenje kaveza.
Razmnožavanje
Tigrasti salamanderi hiberniraju u toku zime, izviruju tokom kišnih prolećnih dana, i premeštaju se u velikom broju do obližnjih bara. Mužjak oplodi ženku, i nakon snošaja, ženka će postaviti jednu ili više masa jajašca od po 25-50 jajašca u svakoj masi (zavisno od podvrsta). Postavlja ih na podvodne biljke, kamenje i sl. mladunci će se izleći za oko četiri nedelje u larve sa pernatim škrgama. Larve se hrane vodenim insekrima, malim beskičmenjacima i ribom. Larve ostaju u barama do kraja jula ili početka avgusta, a zatim se trasformišu u dišuće polu-odrase, od 10.1-12.7 cm dužine. U to vreme mogu migrirati na kopnene površine. Neke larve mogu prezimiti i zakasniti sa transformacijom do proleća. Tigrasti salamanderi dostižu seksualnu zrelost sa 4-5 godina života.
Razmnožavanje tigrastig salamandera je jedinstveno s obzirom da se jaja razvijaju u dva tipa larvi (normalni i kanibalistički morfovi) i tri tipa odraslih (dišući, dišuči kanibalni morfofi i neotenični).
Neke larve mogu postati kanibalistične, pa se nazivaju „kanibalistički morfovi“. Ako se uporede sa drugim larvama, ove imaju veće glave, veće usne, i razvijenije zube. Ovo se dešava kada bare počnu da se suše ili kada druga hrana postane oskudna. Kanibalistični morfovi larva jedu druge larve tigrastih salamandera, brže rastu i preobražavaju se brže u odrasle. Odrasli kanibalistični morfovi će zadržati veće glave i usta iz stadijuma larve.
Nekoliko vrsta tigrastog salamandera u zapadnom delu Severne Amerike i na višim nadmorskim visinama imaju drugačiji metod razvoja, koji se naziva „neotenija“ ili „paedogenoza“. U ovom procesu „normalne“ larve se ne preobražavaju, ali nastavljaju da dišu uz pomoć svojih škrga. Postaju seksualno zrele i mogu da se razmnožavaju uprkos njihovom izgledu koje se ne menja. Neotenični tigrasti salamanderi mogu da postanu veći nego primerci koji su se preobratili, dostižući dužinu od 38.1 cm.
životinje.rs
[h=2]Ambystoma tigrinum[/h]
Prirodna staništa
Tigrasti salamanderi vode poreklo iz Severne Amerike, a staništa im se prostiru od Floride i severnog Meksika do južne Kanade i Stenovitih planina. U nekim državama imaju status ugroženih vrsta, zbog čega su zaštićene.
Za vreme kišne sezone, koja korespondira sa sezonom parenja, tigrasti salamanderi se mogu naći blizu bara, mirnih potoka, močvara i drugih manjih vodenih površina. U toku ostatka godine, uglavnom se skrivaju, i mogu se naći u prerijama, brdima i šuma gde mogu da iskopaju gnezdo od lišča ili podzemne jame. Takođe mogu živeti u već postojaćim jamama koje su iskopale druge životinje ili beskičmenjaci, poput rakova. Zbog podzemnog života spadaju u grupu koja se zove „krtice salamanderi“. Kopanje im dozvoljava da žive u hladnijim, vlažnijim okruženjima.
Fizičke karakteristike
Tigrasti salamanderi spadaju u jedne od najvećih stanovnika zemlje među salamanderima u Sjedinjenim Državama. Odrasli su obično 22.8-30.4 cm dužine, a neki mogu dostići dužinu i od 33.2-35.5 cm. Ovo je zdepasta životinja, sa širokom, spljoštanom glavom, tupim nosem, malim očima i dugim, debelim repom. Imaju četiri nožna prsta bez plovne kožice na prednjim stopalima i pet na zadnjim, takođe bez plovne kožice. U znak odbrane, odrasli ispuštaju sekret mlečne supstance iz žlezda na leđima i repu, koji je otrovan ukoliko se pojede.
Razlike kod podvrsta
Ima dve prepoznatljive vrste: tigrasti salamanderi (Ambystoma tigrinum) i kalifornijski tigrasti salamanderi (Ambystoma californiense). Trenutno, ima dosta (6-8 i više) podvrsta Ambystoma tigrinum; međutim, neka istraživanja preporučuju da se sve podvrste, osim istočnog tigrastog salamandera smatraju posebnim vrstama.
Razlike u polovima
Ne postoje razlike u boji kada su polovi u pitanju, ali mužjaci su uglavnom duži, imaju sabijeniji rep i duže zadnje noge od ženki. Za vreme sezone parenja, mužjaci mogu imati otečen čmarni otvor, a ženke mogu postati jače.
Boja
Tigrasti salamanderi su različitih boja. Neki imaju crnu, plavu, zelenu ili sivu osnovnu boju sa poprečnim šarama ili mrljama koje mogu biti bele, žute, narandžaste ili crne. Nasuprot njima, neki mogu imati svetliju osnovnu boju sa tamnim šarama. Boje variraju među podvrstama. Boje se mogu menjati kako salamander stari. Ima i nekih albino formi.
Životni vek
12-15 godina.
Temperament
Tigrasti salamanderi su uglavnom stidljivi i razdražljivi; međutim, s obzirom da ih privlači hrana, neki od njih će se brzo navići da uzimaju hranu iz Vaše ruke. Reč je o vrlo interesantnim stvorenjima.
Nošenje
Tigrasti salamanderi ne vole da se nose, pa bi to trebalo da svedete na minimum. Kada ih hranite ili kada čistite kavez koristite blage pokrete da biste izbegli kontakt sa životinjom.
Nega u zarobljeništvu
Kavezi
Vivarijum (prostor koji simulira prirodno okruženje) sa kopnenim i vodenim delom predstavlja idealno rešenje za ove vrste. Ovo okruženje će pomoći da se stabilizuje temperatura i vlažnost. Kavez ili vivarijum bi trebalo da je kapaciteta 37.8-56.7 litara (dimenzija 60.9x30.4x30.4 cm) za jednu životinju, ili 113.5 litara (91.4x30.4x30.4 cm) za par. Trebalo bi da postoji mreža kako bi se omogućila ventilacija.
Nameštaj u kavezu
U vivarijumu, koristite akvarijumski šljunak veći od salamandrove glave da biste sprečili gutanje. Ukoliko nije smešten u vivarijum, koristite masu za zagrtanje biljaka, mahovinu ili džungla-mešavinu. Uverite se da ništa nije kontaminirano pesticidima ili herbacidima. Ova podloga bi trebalo da zadržava vlažnost i da bude nekoliko inča gusta, da bi se omogućilo kopanje. Neki vid zone za skrivanje bi trebalo dodati, kao na primer glinenu saksiju za cveće, šuplji panj, ili napuklo kamenje.
Toplota
Ove vrste zahtevaju niže temperature, odgovarajuće bi bile 20-22.2°C u toku dana i 10-15.5°C preko noći. Dnevne temperature ne bi trebalo da pređu 23.8°C.
Osvetljenje
Nema potrebe za dodatnim osvetljenjem. Potreba za dodavanjem ultraljubičastog svetla je i dalje kontraverzno. Svetla mogu povećati temperature iznad dozvoljenog. S obzirom da je reč o noćnim vrstama, blago svetlo ih može učiniti aktivnijim.
Voda i vlažnost
Tigrasti salamanderi zahtevaju veću vlažnost, najmanje 70%. Salamandera i kavez bi trebalo prskati nekoliko puta dnevno. Ukoliko imate vivarijum, pumpa i filter Vam mogu pomoći u održavanju čistoće vode. Ukoliko nemate vivarijum, obezbedite vodu najmanje 2.5 cm duboku i 22.8-25 cm dužine. Ukoliko postoji glatka površina, napravite rampu da olakšate izlazak iz vode. Za reproduktivne parove, obezbedite vodu najmanje 15.2 cm duboku, da biljkama, sitnim kamenjem itd. na koje će ženka moći da prikači jaja.
Israna
Tigrasti salamanderi imaju dobar apetit i u divljini se hrane insektima, kišnim glistama, larvama, sitnim miševima, sisarima i čak drugim vodozemcima, poput žaba. Njihova ishrana treba da bude sastavljena od kišnih glista, malih puževa, voštanih crva, i cvrčaka ili drugih insekata zaprašenih puderom kalcijuma i vitamina. Mogu takođe jesti neku hranu za ribice, kao što su presovani crvići i škampi u salamuri. Veći primerci se mogu hraniti ružičastim miševima i sisarima, mada su miševi bogati mastima, pa bi ih trebalo davati samo povremeno. Tigrasti salamanderi bi trebalo da se hrane na svaka 2-3 dana.
S obzirom da su tigrasti salamanderi jako proždrljivi, mogu proizvesti priličnu količinu prljavštine, što podrazumeva često čišćenje kaveza.
Razmnožavanje
Tigrasti salamanderi hiberniraju u toku zime, izviruju tokom kišnih prolećnih dana, i premeštaju se u velikom broju do obližnjih bara. Mužjak oplodi ženku, i nakon snošaja, ženka će postaviti jednu ili više masa jajašca od po 25-50 jajašca u svakoj masi (zavisno od podvrsta). Postavlja ih na podvodne biljke, kamenje i sl. mladunci će se izleći za oko četiri nedelje u larve sa pernatim škrgama. Larve se hrane vodenim insekrima, malim beskičmenjacima i ribom. Larve ostaju u barama do kraja jula ili početka avgusta, a zatim se trasformišu u dišuće polu-odrase, od 10.1-12.7 cm dužine. U to vreme mogu migrirati na kopnene površine. Neke larve mogu prezimiti i zakasniti sa transformacijom do proleća. Tigrasti salamanderi dostižu seksualnu zrelost sa 4-5 godina života.
Razmnožavanje tigrastig salamandera je jedinstveno s obzirom da se jaja razvijaju u dva tipa larvi (normalni i kanibalistički morfovi) i tri tipa odraslih (dišući, dišuči kanibalni morfofi i neotenični).
Neke larve mogu postati kanibalistične, pa se nazivaju „kanibalistički morfovi“. Ako se uporede sa drugim larvama, ove imaju veće glave, veće usne, i razvijenije zube. Ovo se dešava kada bare počnu da se suše ili kada druga hrana postane oskudna. Kanibalistični morfovi larva jedu druge larve tigrastih salamandera, brže rastu i preobražavaju se brže u odrasle. Odrasli kanibalistični morfovi će zadržati veće glave i usta iz stadijuma larve.
Nekoliko vrsta tigrastog salamandera u zapadnom delu Severne Amerike i na višim nadmorskim visinama imaju drugačiji metod razvoja, koji se naziva „neotenija“ ili „paedogenoza“. U ovom procesu „normalne“ larve se ne preobražavaju, ali nastavljaju da dišu uz pomoć svojih škrga. Postaju seksualno zrele i mogu da se razmnožavaju uprkos njihovom izgledu koje se ne menja. Neotenični tigrasti salamanderi mogu da postanu veći nego primerci koji su se preobratili, dostižući dužinu od 38.1 cm.
životinje.rs